Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Čim sam čuo ove reči, seo sam, plakao i žalio danima.
Postio sam i molio se pred Bogom nebeskim.”
(Nemija 1:4)
Kada si poslednji put bio tužan, ne zbog nekih svojih tuga, nego što je crkva Isusa Hrista u tako patetičnom stanju u Srbiji danas? Kada si se poslednji put molio i postio zbog brige da ime Isusa Hrista treba da bude proslavljeno u crkvi Isusa Hrista u Srbiji danas? Ako nemamo takvu brigu u našim srcima, nećemo biti ljudi i žene kakvima nas Bog želi.
Nemija je živeo u starom zavetu. Nije imao Svetog Duha koji prebiva u njegovom srcu, kao što mi imamo. Nije imao kompletnu Bibliju, zajedništvo u crkvi, knjige, kasete ili konferencije kao što mi danas imamo u obilju. Nije znao ništa o krstu, a ipak je imao tako izvanredno breme. Nije bio “punovremeni radnik”. Bio je čovek koji je imao sekularan posao. Izdržavao je sebe i služio Gospodu.
Nemija je veliki primer čoveka koji je bio potpuno nesebičan i koji je brinuo samo za slavu Božijeg imena. Ako prihvatimo izazov da oponašamo njegov primer, Bog može da uradi nešto veoma dobro i sa našim životima.
Pokret Božijeg naroda iz Vavilona u Jerusalim je započeo Danilom. Danilo je bio čovek koji se molio i postio u Vavilonu. Pokret je nastavio kroz Isusa, Zorovavelja, Ageja i Zaharije. Svi oni su imali breme da grade Jerusalim. Post i molitva se često spominju u knjigama koje su povezane sa ovim pokretom iz Vavilona. Jezdra i Nemija su se takođe molili i postili. Neki između nas se možda mole i poste kada nam je očajnički potreban neki odgovor na molitvu – isceljenje za nekog člana porodice ili možda da dobijemo posao ili nađemo bračnog druga. To je dobro.
Međutim, Jezdra i Nemija se nisu molili i postili da bi dobili nešto za sebe. Oni su se samo molili i postili da Božije ime bude poštovano u Jerusalimu. I mi treba da se molimo za to.
Jedan od Nemijinih poslova je bio da okusi vino koje je car pio. Carevi su se u to vreme plašili da će ih neprijatelji otrovati i zato su imali nekoga ko bi probao njihovo vino pre nego što se dâ njima. Očigledno su na takve pozicije birani ljudi koji su bili apsolutno lojalni i nepotkupljivi.
Zadivljujuće je da neznabožački car nije izabrao za tako važan zadatak nekoga iz svog naroda, nego Jevrejina! To nam govori o svedočanstvu koje je Nemija imao kao čovek integriteta. Car se u potpunosti mogao osloniti na njega, a kao rezultat toga, Nemija je postao čovek koji je imao veliki uticaj u palati najveće svetske monarhije tadašnjeg vremena.