Nemija

Nemija je bio čovek koga je Bog koristio u pokretu Njegovog naroda iz Vavilona u Jerusalim. Živeo je oko 70 godina nakon Zorovavelja, Isusa, Ageja i Zaharije. Hram je bio sagrađen i Jezdra je već otišao u Jerusalim oko 13 godina ranije.

Breme koje je Bog dao Ageju, Zahariji i Zorovavelju bio je da sagrade hram. Jezdrino breme je bilo da poučava narod Božijoj Reči, a Nemijino breme bilo je da izgradi zidove Jerusalima, organizuje gradsku administraciju i vrati narod u zavet kojeg su napustili. On je bio reformator. Duhovno gledajući, Nemija je bio čovek vizije i molitve. U praktičnom smislu, bio je organizator i motivator. Dakle, on je imao sve kvalitete koji su bili potrebni za jednog vođu Božijeg naroda u to vreme.

Nemija je živeo u Susanu, glavnom gradu jedine svetske super sile tog vremena, Mido-persijskog carstva, i bio je lični službenik sâmog cara, Artakserksa.

Kada su Ananije i ostali Izraelci došli u Susan iz Judeje, Nemija je dovoljno vodio brigu da se raspita o stanju izgnanika koji su se vratili u Jerusalim. Ovo je primarna karakteristika svakog čoveka koga Bog koristi. On ima brigu za ljude i Bog mu daje breme. Ako želiš da služiš Gospodu, započni brigom za druge. Bog nikada ne koristi čoveka koji ne brine za druge. Nemija je pitao Ananiju: “Kakva je tamo situacija?” Ananije mu je rekao da su zidovi srušeni i gradske kapije zapaljene.

U Isaiji 60:18 čitamo da zidovi Jerusalima simbolišu spasenje, a kapije slavljenje.

Zidovi predstavljaju odvojenje od sveta i bezbednost. Bog želi da crkva bude odvojena od sveta. Zidovi treba da budu visoki tako da osoba koja je usmerena na svetovni način razmišljanja ne može da se pridruži crkvi. Biti deo Jerusalima znači biti učenik i onaj koji voli Isusa više od svega drugog na zemlji. Tokom poslednjih dvadeset vekova propovednici su spuštali standarde koje su Isus i apostoli uspostavili, tako da su danas zidovi toliko niski da svako može ga preskoči zid i uđe unutra. Isus je jednom rekao da onaj ko preskače ogradu i ulazi u tor jeste lopov (Jovan 10:1). Postoji pravi način na koji se ulazi, kroz vrata, a vrata u Jerusalimu su veoma tesna.

Međutim, propovednici su snizili standarde tako da je zid odvojenja veoma nizak. Na nekim mestima je potpuno srušen tako da više ni ne postoji razlika između crkve i sveta. U suštini, mnogi svetovni ljudi se ponašaju mnogo bolje od mnogih takozvanih “vernika”. Tako izgleda crkva sa srušenim zidovima.

Kapije simbolišu duh pobedonosnog slavljenja koji uvek mora biti prisutan u crkvi. Kapije su takođe mesto gde su sedele starešine grada. One su mesto autoriteta. Današnja crkva je izgubila duh pobedonosnog slavljenja i ima veoma mali broj ljudi sa duhovnim autoritetom.

Nemija je bio zabrinut zbog srušenih zidova i zapaljenih kapija. Kada je čuo vesti, plakao je i tugovao mnogo dana, postio i molio se.

To je tip čoveka koga Bog traži i danas – onoga ko ima brigu i breme kada vidi stanje Božije crkve.