Princip žrtve

Postoje dva pokreta u Izraelu koja su na veoma detaljan način opisana u Starom zavetu.

Pokret iz Egipta u Kanan simboliše naš lični život – izlazak iz greha, Sotoninih kandži, sveta i legalizma, kroz krv Hristovu, vodeno krštenje i krštenje u Svetom Duhu, u život pobede nad grehom i lično hodanje sa Bogom.

Pokret iz Vaviolna u Jerusalim simboliše naš korporativni život – napuštanje falsifikovanog hrišćanstva i ulazak u zajedništvo sa drugima u pravom izražaju Tela Hristovog.

Mnogi Hrišćani misle da se Vavilon odnosi na određene denominacije u hrišćanstvu i zamišljaju da su napustili Vavilon kada su jednom ostavili te mrtve denominacije. To nije istina.

Vavilon je komercijalni sistem. Princip svih komercijalnih sistema je profit – dobit za sebe. Dokle god čovek živi po principu “lične dobiti u hrišćanstvu” (šta on može dobiti čineći nešto za Gospoda, šta on može dobiti time da se priključi određenoj crkvi ili organizaciji itd…), on je motivisan principom Vavilona. Hrišćanin koji živi po telu i traži samo svoje, čak i da se nalazi u najboljoj denominaciji na svetu, još uvek je deo Vavilona. Duh Vavilona se nalazi prvenstveno u čoveku, a ne primarno u denominaciji.

Sa druge strane, Jerusalim je grad žrtve. To je duh koji je u suprotnosti duhu biznisa koji je prisutan u Vavilonu. Vidimo kakav duh se nalazi u rečima koje je izrekao David: “Neću prineti Gospodu ono što me ne košta ništa” (2.Sam.24:24).

Graditi telo Hristovo, “Nebeski Jerusalim” zahteva takav nesebičan duh koji brine samo za Božiju slavu i ne traži svoje, a osoba takvog duha se nekad može naći čak i u mrtvoj denominaciji, zato što je Duh Jerusalima takođe primarno unutrašnja stvar, a ne stvar spoljašnjosti.

Ako želimo da gradimo telo Hristovo, važno je da okupimo one koji su razumeli princip žrtve. U suprotnom ćemo graditi još jedan sistem poput starog. Tako su učinile mnoge takozvane “odvojene crkve” i one su sada jednako (ili čak i više) mrtve od glavnih denominacija iz kojih su proistekle.