Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Ruka našega Boga bila je na nama,
pa nas je na putu štitio od neprijatelja i pljačkaša.”
(Jezdra 8:31)
Primećujemo da se fraza “dobra ruka Boga našega je bila nad nama” više puta pominje u Jezdrinoj knjizi, što pokazuje koliko su oni, kao slabi i bespomoćni izgnanici, zavisili od Božije pomoći u svemu. Na isti takav način se danas radi Božije delo.
Nije postojao stub od oblaka ili ognja koji će voditi Jezdru i njegovu grupu izgnanika u Jerusalim – već samo nevidljiva Božija prisutnost.
U devetom i desetom poglavlju čitamo kako je Jezdra postupio u slučaju problema mešovitih brakova u Izraelu. Prva stvar koju je učinio kada je čuo o tome bilo je da žali zbog takvog poražavajućeg stanja (9:3). Zatim je okupio oko sebe ljude koji su poput njega drhtali od Božije Reči i imao sa njima molitvene sastanke na kojima su ispovedali svoje grehe, umesto da okrivljuju i osuđuju druge (9:5-15). Jezdra se molio, ispovedao svoje grehe, plakao i bio ničice pred Bogom. “Nije jeo hleba, ni pio vode, jer je i dalje tugovao zbog neverstva izgnanika” (Jezdra 10:6).
On je bio čestit čovek i učenjak u Božijoj Reči. Ipak, plakao je i molio se zato što su njegova sabraća zgrešila. To je najbolji način da se i danas reše problemi u crkvi. U crkvi moramo imati zvuk slavljenja Gospoda, a takođe i zvuk plača zbog naših greha.
Jezdra i njegova sabraća su se okupili zajedno pred Bogom sa iskrenom zabrinutošću za Božije ime. Možda se čudiš zašto Bog onda nije zaustavio kišu, jer kaže da je bio jak pljusak sve vreme dok su ljudi stojali na otvorenom pred hramom (10:9). Možda je bilo tako da bi Bog testirao one koji su tu celim srcem, a koji nisu!
Jezdra je učio ljude da vrate ono što ne pripada njima, da isprave svoje puteve i da ispovede svoje grehe (10:11). Nekolicina mu se suprotstavila, ali većina ga je podržavala. Ponovo imamo spisak ljudi koji su pravili kompromis (10:18-44).
Bog poznaje imena na spisku ljudi koji prave kompromis i danas.
Tako
se završava Jezdrina knjiga.