Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“David naredi da se okupe stranci koji su živeli u Izraelu
i među njima odredi kamenoresce,
da pripreme klesani kamen za izgradnju Božijeg Doma.”
(1. Dnevnika 22:2)
U 1.Dn.22 čitamo kako je David pripremio materijal za izgradnju hrama. Bog je rekao Davidu da neće on sagraditi hram, već njegov sin Solomun. Međutim, vidimo šta je David uradio u pripremi za taj projekat. On je postavio kamenoresce da tešu kamenje za hram i uradio je sve neophodne pripreme kako da bi kasnije Solomunu bilo lakše. Takođe je dao mnogo zlata, srebra i bronze, pripremio građu i ogromne količine gvožđa za pravljenje klinova za hram.
Iako je znao da neće imati privilegiju da gradi hram, što je od početka bila njegova vizija, ipak je uradio sve što je bilo u njegovoj moći da podrži druge kojima je Bog dao tu službu. To je ono što možemo naučiti iz Davidovog primera.
David je bio veoma pažljiv i rekao je: “Moj sin Solomun je mlad, neiskusan, a hram koji treba da se sagradi Gospodu treba da bude silno veličanstven, zato ću ja sve spremiti za njega” (1.Dn.22:5). Divno nasledstvo koje dajemo našoj deci jeste kada ih pripremimo da slede Gospoda u njihovoj generaciji.
David je rekao Solomunu: “Mnogo sam se trudio da za dom Gospodnji prikupim 100.000 talanata zlata, 1.000.000 talanata srebra, toliko bronze i gvožđa da se ne može izmeriti, i drvo i kamen. Imaš mnogo radnika: klesara, zidara i tesara…A sada počni da gradiš i neka je Bog s tobom” (1.Dn.22:14-16).
Koliko je Solomunu bilo lakše pošto je njegov otac učinio toliko mnogo u pripremi za taj posao. Pobožni ljudi su takvi prema svojoj deci.
David je svima rekao: “Sada se srcem i dušom posvetite traženju Gospoda, svoga Boga. Počnite da gradite svetilište Gospoda, Boga, da biste mogli da donesete kovčeg Gospodnjeg saveza i svete Božje predmete u hram koji će se sazidati za Gospodnje ime” (1.Dn.22:19).