Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Tada Duh siđe na Amasaja, vođu tridesetorice,
i on reče: ‘Tvoji smo Davide’!”
(1. Dnevnika 12:18)
Neki Venijaminovi sinovi su došli kod Davida kada je bio u pećini (1.Dn.12:16). David se sreo sa njima i rekao im: “Ako ste mi došli u miru, da mi pomognete, voljan sam da se udružim sa vama. Ali, ako ste došli da me izdate mojim neprijateljima, iako nisam ukaljao ruke nasiljem, neka Bog naših praotaca to vidi i sudi vam.” Treba da budemo oprezni, jer i danas postoje ljudi koji mogu doći da nam se pridruže, pretvarajući se da su nam prijatelji. Međutim, ako je naša savest čista, Bog će se suočiti sa njima.
Ali, pogledajte divan primer Amasaja, 1.Dn.12:18 – “Tada siđe Duh na Amasaja, vođu tridesetorice, i on reče: ‘Tvoji smo Davide! Uz tebe smo, sine Jesejev! Uspeh, uspeh tebi i onima koji ti pomažu, jer tebi pomaže tvoj Bog!’ I David ih primi i postavi za četovođe.” Ljudi poput Amasaja su prepoznali Božije pomazanje na Davidu, uprkos Davidovim spoljašnjim okolnostima, zato što je Sveti Duh bio na njima.
Ako čitate istoriju crkve, primetićete da su pravi Božiji ljudi koji su bili protiv ustanovljenih religioznih sistema u hrišćanstvu uvek bili progonjeni. Čuli ste kako je Martin Luter bio progonjen od strane katoličkog sistema. Možda ste čuli i za Džana Kalvina. Međutim, u to vreme je postojala još jedna grupa svesrdnih vernika koji su se zvali Anabaptisti, koje nisu progonili samo Katolici, već i sledbenici Martina Lutera i Džana Kalvina! Ti Anabaptisti su bili pobožni ljudi koji su celim srcem želeli da žive pobožnim životom, potpuno odvojeno od duha ovog sveta – i bili su žestoko progonjeni zbog takvog stava. Okupljali su se u šumama i mnoge njihove vođe su bile ubijene. Istorija crkve nije zapisala mnogo o njima, ali jednog dana, kada se Isus vrati, otkrićemo da su ti ljudi bili muškarci koji su celim svojim srcem bili uz Gospoda tokom svog života, a to je istina i za naše vreme, takođe.
Gledajte na Božije pomazanje na čoveku, a ne na natprirodne darove. Čak i đavo ima natprirodne darove, ali pomazanje i Božija blagodat – to je dokaz da je Bog sa čovekom. I kada Bog potvrđuje nekog čoveka, bolje da ga i mi potvrdimo! Amasaj je upravo to učinio!
Primetite još jednu Davidovu karakteristiku u 1.Dn.13:1 – “David se posavetova sa svim svojim zapovednicima – zapovednicima nad hiljadama i zapovednicima nad stotinama…” Pravi Božiji čovek radi u zajedništvu sa drugima. Jedan razlog zbog kojeg je David dobio tako izvanrednu podršku od ljudi je bila činjenica da je on razgovarao sa ljudima. Njegov stav je bio: “Ja sam slab brat i potrebno mi je tvoje mišljenje. Šta misliš o ovome?” On je seo i razgovarao sa ljudima koji su bili dosta mlađi od njega i zajednički sa drugim ljudima je dolazio do odluke. I onda čitamo u stihu 4 – “I cela zajednica se složi da tako urade, jer je sav narod smatrao da je to dobro.”