Ostala Jelisijeva čuda (2)

U 2.Car.6:24-29 čitamo o velikom nedostatku hrane u Samariji, zato što je Sirska vojska držala grad pod opsadom. Toliko je bila loša situacija da su žene jele svoju decu. Međutim, izvan grada su bila četiri gubavca kojima nije bio dozvoljen ulazak u grad zbog njihove bolesti (7:3). Oni su odlučili da odu do Sirskog logora i zatraže hranu. Rekli su: “Najgore što može da nam se desi je da nas ubiju, a svakako ćemo umreti od gladi ako ostanemo ovde. Hajde da odemo do njih.” Kada su stigli do neprijateljskog logora, otkrili su da je sva vojska pobegla zato što je Gospod učinio da čuju zvuk galopirajućih konja. 

Tako su ovi gubavci pronašli izobilje hrane, a onda su rekli: “Moramo i drugima reći o ovome. Ne smemo ovu radosnu vest zadržati za sebe.” Tako su otišli i preneli radosnu vest u Samariji i na taj način je grad bio spašen od smrti. Iz istog razloga mi moramo propovedati Evanđelje drugima. 

Duhovno govoreći, mi smo bili gubavci, ali Bog nas je blagoslovio i dao nam hranu koja je spasila naše živote. Međutim, u svetu postoje milioni ljudi koji umiru zato što nisu čuli radosnu vest, Evanđelje. Moramo ići i kazati im.

U 9.poglavlju čitamo o tome kako je umrla Jezavelja, Ahavova žena. Ona je bila osoba koja se konstantno suprotstavljala Božijim prorocima i njeno ime je postalo simbol onih koji se suprotstavljaju Božijim slugama. U Otkrivenju 2:20 Gospod kaže starešini crkve u Tijatiri: “Dozvoljavaš svojoj ženi Jezavelji da zavodi moje sluge” (bukvalan prevod). Ta jaka starešinina žena je kontrolisala crkvu i ona je nazvana ‘Jezavelja’. 

Nažalost i danas postoje mnoge slabe starešine koje dopuštaju svojim ženama da kontrolišu njihove crkve, baš kao što je originalna Jezavelja kontrolisala Ahava. Ako si Božiji prorok poput Ilije, trebaćeš da se suprotstaviš Jezaveljama i da ih postaviš na njihovo mesto, inače će takve Jezavelje uništiti tvoju crkvu. Čitamo ovde da su kraljicu Jezavelju bacili sa vrha građevine i da se njeno telo raspalo na delove. Nijednoj ženi se ne sme dozvoliti da ima moć u crkvi.

U 2.Car.13:14 čitamo da se Jelisije razboleo i umro od te bolesti. Zašto Jelisije nije ispovedao 2.Mojs.15:26 “Ja sam Gospod tvoj Lekar”, kao što bi to mnogi propovednici tražili od njega? Čovek poput Jelisija je imao dovoljno vere da podigne mrtvaca, tako da ako nije bio isceljen, to sigurno nije bilo zbog nedostatka vere! Zašto Bog dozvoljava bolest u telima Njegovih slugu jeste jedna tajna koju nikada nećemo moći u potpunosti da objasnimo, ali možemo verovati da bolest uvek ispuni svrhu, a to je da se proslavi Bog. Bog je imao neku svrhu u tome što je dopustio Jelisiju da umre od bolesti, isto kao kada je dao Pavlu trn u mesu. Bog je mogao da uzme Jelisija u nebo vatrenim kolima kao što je bilo u slučaju Ilije, ali On je uzeo Jelisija na nebo na više ponižavajući način. 

Moramo se potčiniti Božijem bavljenju sa nama i nikada ne smemo upoređivati našu sudbinu sa sudbinom drugih ljudi. 

Zadivljujući nastavak ove priče se dešava kada su kasnije Moavci sahranjivali čoveka u istom grobu. Čim je taj mrtav čovek došao u dodir sa kostima Jelisija, on je ustao iz mrtvih (2.Car.13:20,21). 

Dakle, Jelisije je imao više pomazanja u svojim mrtvim kostima nego mnogi današnji propovednici tokom svog života! Zasigurno u njegovom slučaju nije bilo nedostatka vere.