Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Starajte se za duhovne darove,
a osobito da prorokujete.”
(1. Korinćanima 14:1)
U 2.Car.6 vidimo još jedno čudo koje je Jelisije učinio. Kada su određeni studenti Biblije radili na jednom građevinskom projektu, sekira koju su pozajmili je upala u reku. Oni su došli i kazali to Jelisiju. On je brzo bacio štap u reku i gvozdena sekira je isplivala na površinu! Ovde ponovo vidimo kako se manifestuje princip vaskrsenja (života iz smrti), kao i u drugim čudima koja je Jelisije učinio, kao što je podizanje Sunamkinog sina iz mrtvih, isceljenje otrovnog jela i izlečenje Nemanove gube.
Hajde da sada pogledamo još jedan slučaj koji nam pokazuje šta je istinsko proroštvo. Sirski car se borio protiv Izraela i rekao je svojim slugama da će postaviti svoj vojni logor na određenom mestu (6:8). Međutim, Bog je pokazao carev plan Jelisiju i Jelisije je upozorio Izreaelskog cara u vezi toga. Tako je Izraelski car sačuvao svoju vojsku od Siraca nekoliko puta. Sirski car se pitao šta se to dešava i sumnjao je da je neko iz njegove vojske Izraelski špijun. Međutim, neko ko je znao istinu je rekao caru da postoji prorok u Izraelu koji upozorava Izraelskog cara u vezi kretanja Sirske vojske.
To
je i danas svrha istinskog proroštva u crkvi. Šta je Jelisije
radio? On je upozoravao Izrael da će neprijatelj sledeće sedmice
doći na određeno mesto i da se pripreme za to. Isto to treba da
čini proroštvo u crkvi. Iz nedelje u nedelju duh
proroštva na sastancima crkve treba da upozorava Božiji narod
odakle neprijatelj dolazi. Crkva koja ima takvu proročku službu je
zaista blagoslovena. Zar nije
bio blagoslov imati proroka poput Jelisija u Izraelu? Jednako divno
je imati proroka u crkvi koji kroz Božiju reč može da upozori
ljude da se pripreme za ono sa čime će trebati da se suoče. Zato
Biblija kaže: “Starajte se posebno da prorokujete”
(1.Kor.14:1)