Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
„Njegov otac ga nikada nije ukorio, rekavši: ‘Zašto si to uradio?'”
(1. Carevima 1:6)
Dok posmatramo Davidove poslednje dane, vidimo neke tužne stvari u njegovom životu.
Kada je David umirao, njegov sin Adonija se uzvisio i rekao: “Ja ću biti naredni car” (1:5). On nije bio poput njegovog oca Davida koji je čekao na Boga da ga postavi za cara. Jedan razlog za to bila je činjenica da David nikada u svom životu nije kaznio Adoniju (stih 6). Nikada nije koristio prut i nikada ga nije ukorio kada je uradio nešto pogrešno.
Možete li zamisliti šta će se desiti detetu koje na takav način odrasta – naročito ako je u pitanju lepo dete? David je bio veoma jadan otac. To možemo uzeti sebi kao upozorenje. David je bio toliko zauzet na bojnom polju da nije imao vremena za svoju porodicu. Ti isto možeš biti toliko obuzet svojim poslom u službi da uopšte ne vidiš kako tvoja deca odrastaju. Tužno je kada čovek gubi svoju decu i predaje ih đavolu, zato što “služi Gospodu”. Tako se ne služi Gospodu!
David je ležao na svojoj smrtnoj postelji i Adonija je koristio priliku da je njegov otac sada bespomoćan; tako je napravio planove da preuzme carstvo. Čim je to čuo, prorok Natan je odmah otišao kod Vitsaveje i rekao joj da podseti Davida u vezi njegovog obećanja da će postaviti Solomuna za svog naslednika. Natan je takođe otišao i obavestio Davida o Adonijinom zlom planu (stih 22). Tako je prorok Natan vratio Božiji naum u tu situaciju. Crkva je veoma blagoslovena kada ima bar jednog istinskog proroka koji može izreći proročku reč za određenu situaciju.
David je rekao sveštenicima da pomažu Solomuna za cara, a Sadok je učinio tačno tako (stihovi 32-34).