Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
„…neću prineti Gospodu ono što me ne košta ništa.”
(2.Samuilova 24:24)
U 2.Sam.24 čitamo o drugom ozbiljnom grehu koji je David učinio. Odlučio je da prebroji izraelski narod da bi saznao ili nad kojim brojem ljudi kraljuje ili da bi video koliko je jaka njegova vojska. Njegov general Joav (koji je manje poznavao Gospoda od Davida) ga je molio da to ne radi (stih 3). Međutim, David je bio tvrdoglav i istrajao je u svojoj nameri. Gospod ga je kaznio zbog toga i 70.000 ljudi je bilo ubijeno u Izraelu nekom bolešću (stih 15). Bog je hteo da kaže Davidu da je njegov popis beskoristan, jer On u jednom danu može smanjiti populaciju za 70.000 ljudi!
David se pokajao i odlučio da prinese žrtvu Gospodu na mestu gde mu je Bog rekao – na gumnu Orne Jevusejina, što je bilo na brdu Moriji gde je Avram prineo Bogu svog sina Isaka. Čim je Orna vidio kralja, ponudio je Davidu besplatno volove za žrtvu i drva, ali David je odbio ponudu i rekao da će platiti, rekavši: “Neću prineti Gospodu ono što me ne košta ništa” (24:24). To je dobar moto koji treba da imamo tokom celog svog života. Treba da se sećamo ovog stiha tokom celog života. Nikada nemoj davati Bogu ono što te ne košta ništa.
Na istom tom mestu Bog je zapovedio da se izgradi hram nekoliko godina kasnije (2.Dnevnika 3:1). Na mestu gde su i Avram i David prineli Bogu nešto što ih je koštalo Bog je odabrao kao mesto za Njegov dom.
Isto je danas. Božiji istinski dom – crkva – gradi se od strane ljudi koji imaju duh žrtve. Hrišćanstvo je puno ljudi koji traže svoje, koji daju Bogu ono što ih ništa ne košta, ili veoma malo. Međutim, Bog posmatra one koji će imati takav stav svakoga dana u svom zemaljskom životu – “Neću prineti Bogu ono što me ne košta ništa!”
Šta je tebe koštalo da služiš Gospodu?