Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Ne svetite se sami, dragi moji,
nego ostavite mesta Božijem gnevu.
Jer, zapisano je:
‘Moja je osveta, ja ću uzvratiti’, kaže Gospod.”
(Rimljanima 12:19)
U 2.Sam.4:8 čitamo o dva čoveka koja su ubila Isvosteja (Sauilovog sina) i donela njegovu glavu Davidu nadajući se da će ih David zbog toga nagraditi. Međutim, David se toliko naljutio na njih da je zapovedio da se odmah ubiju. David je verovao da osveta pripada Bogu, tako da se on sâm nikada nije osvećivao niti je drugima dozvoljavao da to čine.
Ovo je važan princip koga se uvek moramo sećati. Rimljanima 12:19 veoma jasno govori o tome. Bogu nije potrebna naša pomoć da bi uspostavio pravdu ili da bi se nekome osvetio. Šta bi uradio ako bi neko kleknuo pred tobom i poklonio ti se? Uradio bi isto ono što je Petar uradio – podigao bi tu osobu i rekao: “Ne klanjaj se meni, klanjanje i obožavanje pripada samo Bogu.” Osveta potpuno isto toliko pripada Bogu koliko i klanjanje i obožavanje. Tako, ako pokušavamo nekome da se osvetimo, to se nimalo ne razlikuje od toga da prihvatimo klanjanje drugih ljudi. Kakvu god štetu da nam je neko naneo, moramo prepustiti Bogu da se pozabavi time na Njegov način i u Njegovo vreme. Ne smemo ni poželeti ništa zlo toj osobi. Kada služimo Gospodu mi ćemo se sretati sa drugim vernicima koji će govoriti loše o nama, širiti lažne priče o nama, optuživati nas zbog učenja lažnih nauka itd… Možemo tada imati iskušenje da im se osvetimo, ali moramo se čvrsto odupreti tom iskušenju i sve to predati u Božije ruke. Biblija kaže da postoji samo jedan Sudija koji ima pravo da uništi (Jakov 4:12). Dakle, moramo prepustiti njihovu sudbinu u ruke tog jedinog Sudije.
Ako te je Gospod pomazao, niko ne može uništiti tvoju službu, zato što ona dolazi sa neba. Mnogi ljudi su optuživali Isusa i Pavla kao lažne učitelje. Isus je čak bio optužen da isteruje demone silom kneza đavolskog, ali On nikada nije gubio svoje vreme odgovarajući na te optužbe. Iskrene duše neće biti zavedene takvim lažnim optužbama. Jedino će neiskreni biti zavedeni.
Čitamo u Jak.2:6 da su bogati vernici tlačili siromašne vernike u to vreme i lično ih vukli po sudovima. To je neverovatno, ali to se događa i danas! Potrebno je da neko bude i bogat i zao da bi odvukao drugog vernika na sud. Zadivljujuće je kako vernici mogu biti slepi. Pavle kaže u 1.Kor.6 da se to isto događalo u Korintu. Takvi bogati vernici nisu razumeli da postoji samo jedan Sudija koji ima pravo da sudi i da se osveti. Oni žele da sede na Božijem prestolu. Zato ih je Pavle upozorio da oni koji takve stvari čine neće naslediti nebesko carstvo. (1.Kor.6:9 treba čitati u kontekstu prvih 8 stihova). Ako ti je neko naneo zlo, zar Bog to nije video? Nije li On sposoban da se pozabavi sa tom osobom? Ako veruješ to i ako veruješ u Svemogućeg Boga, onda prepusti Bogu da se pozabavi sa tom osobom.