Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Ali sada se tvoja carska vlast neće održati.
Gospod je sebi potražio čoveka koji je po Njegovom srcu
i postavio ga za vladara nad svojim narodom,
jer se ti nisi držao zapovesti Gospodnje.”
(1.Samuilova 13:14)
U 1.Sam.13:8 vidimo prvi razlog zbog kojeg je Saul izgubio carstvo. Samuilo je rekao Saulu da ga sačeka da prinese žrtvu Gospodu pre nego što Saul ode u bitku. Saul je čekao sedam dana i Samuilo nije došao. Tako je Saul odlučio da sâm prinese žrtvu (13:9). On je znao da nije sveštenik i da je protivno Božijim zakonima da prinese žrtvu Bogu. Međutim, pošto je bio toliko blagosloven u službi kao car, on je osećao da bi mogao da izađe iz okvira koje mu je Bog postavio i da uđe u drugu službu. Mnogi propovednici su načinili istu grešku. Moramo prepoznati službu koju nam je Bog dao i ostati u granicama koje je Bog odredio za nas. To što nas je Bog blagoslovio u službi ne znači da možemo ući u drugu službu na koju nas Bog nije pozvao. Bog mi nije dao dar evanđeliste, nego dar učitelja. Ja ostajem u mojim granicama, uprkos pritisku koji mi drugi ponekad stvaraju i stavljaju na mene da odem van mojih granica. Ne želim da ponovim Saulovu grešku. Vrednujem darovane evanđeliste i radim sa njima – i pokoravam im se u sferi njihove službe, ali se držim moje službe.
Ozija je bio još jedan car koji je pokušao da bude sveštenik. Bog ga je udario gubom (2.Dnevnika 26). Ovde vidimo da je Bog uzeo carstvo od Saula kada je pokušao da bude sveštenik. Prepoznajte svoju službu i ostanite u svojim granicama. Dopustite drugim ljudima da ispune svoju službu. To je jednostavan zakon tela Hristovog.
Ovde takođe vidimo Saulovu nestrpljivost. Nekoliko minuta nakon što je prineo žrtvu, Samuilo je stigao, kao što je obećao. Kako bi drugačija priča bila da je Saul sačekao samo još nekoliko minuta! Zbog svog ponosa i nestrpljenja izgubio je sve. Međutim, sedeo je na tronu Izraela još narednih 30 godina. Postoje danas mnogi koji poput Saula još uvek sede na tronovima u hrišćanskom svetu, a koji su odavno izgubili Božije pomazanje. Pošto imaju novac i ljudski autoritet, oni sede na svojim tronovima upravljajući svojim organizacijama. Saul se toliko srozao da je od divnog mladića koji je započeo u velikoj poniznosti postao neko ko je beskoristan Bogu!
Samuilo je zatim rekao Saulu: “Tvoja carska vlast se neće održati. Napravio si glupost! Gospod je sebi potražio čoveka koji je po njegovom srcu” (1.Sam.13:13,14).
Pogledajte kako je ovde akcenat na srcu. Kada je Saul bio pomazan za cara, Biblija kaže da je svojom glavom bio viši od svih ostalih u narodu (1.Sam.10:23). Odlikovao se svojom glavom – mozgom. Međutim, Bog sada traži nekoga koga odlikuje srce. David se razlikovao od drugih ne po svojoj glavi, nego po svom srcu! On je bio čovek po Božijem srcu! (1.Sam.13:14).
Postoji ogromna razlika između “hrišćanstva glave” i “hrišćanstva srca”. Saul predstavlja prvu, a David drugu grupu. U tome je suštinska razlika između religioznih i duhovnih ljudi. Gospod je tražio sebi čoveka koji je po Njegovom srcu i našao je Davida. Našu glavu predstavlja naš mozak, naša inteligencija i naša pamet. Naše srce predstavlja naša posvećenost Gospodu i naše obožavanje Njega. Otac traže obožavaoce, a ne učenjake (Jovan 4:23). Ako nisi obožavalac i ako nisi posvećen Isusu Hristu, bez obzira koliko si pametan, možeš završiti kao Saul. David je završio pobedonosno svoju trku, iako je načinio mnogo grešaka, zato što je njegovo srce bilo ispravno.