Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“On nas teši u svakoj našoj nevolji,
da bismo i mi mogli da tešimo one koji su u nevoljama,
onom utehom kojom nas sâme Bog teši.”
(2.Korinćanima 1:4)
Treći uslov bilo je iskustvo. Možeš steći mnogo mudrosti čak i ako si mlad. Možeš imati i rasuđivanje, ali još uvek ti je potrebno iskustvo da bi bio pobožan vođa – a za to je potrebno vreme. Iskustvo dolazi kroz slamanje koje se dešava u raznim probama i time što okusimo Božiju snagu i ohrabrenje u tim iskušenjima (2.Kor.1:4). Snaga koju primamo u tim probama jeste ono što nam daje službu za druge.
Mojsije je tada upozorio sudije da ne budu pristrasni, nego da saslušaju i male i velike (stih 17). To je veoma važan uslov za vođe. Nikada nemojte laskati bogatima.
Kada sam bio mlad vernik, u svakoj crkvi u koju sam išao video sam da ako je čovek uticajna osoba u društvu – kao što je neki važan državni zvaničnik ili bogati poslovni čovek – takva osoba je uvek u odboru crkve. Pitao sam se zašto je tako. Zasigurno nije svaki veliki čovek u svetu duhovni čovek. Zapravo, Biblija kaže da je “Bog izabrao siromahe ovoga sveta da budu bogati verom” (Jakov 2:5). Dakle, ti ljudi su očigledno bili izabrani zbog svog svetovnog uticaja. Nije ni čudo što su se takve crkve vrlo brzo udaljile od Gospoda. One su pokazivale veliku pristrasnost u vezi koje nas upozorava Jakov u drugom poglavlju. Tada sam odlučio da ako Bog ikada osnuje neku crkvu kroz moj rad, ja ću postaviti za starešine duhovne ljude, a ne uticajne ljude. Tako smo i učinili u svim crkvama koje je Gospod osnovao kroz nas.
“Ne bojte se ljudi”, Mojsije je rekao vođama (stih 17). Ako želiš biti vođa, ne smeš se bojati nijednog čoveka.