Gledanje gore

Trebamo gledati gore. Nikada ne smemo prestati gledati gore i sve više videti od slave Gospodnje. Postoji još mnogo od Isusove slave koju još nismo videli. Moramo biti gladni toga, jer je to obličje u koje Duh Sveti želi da nas preobrazi. Dok posmatramo Gospodnju slavu, to će nas držati u poniznosti, jer ćemo uvideti našu potrebu. To je tajna ostajanja u poniznosti do kraja naših života.

Lako je onome koga je Bog jednom pomazao i moćno koristio da postane ponosan. Video sam mnogo takvih propovednika. Pošto ih je Bog koristio oni su postali veoma ponosni i vrlo distancirani od ljudi. Šta je to što nas može održati u slomljenosti i poniznosti do kraja naših života? Samo jedna stvar. Gledanje na Isusa, Začetnika i Svršitelja naše vere. Kada gledamo na Isusa, nemoguće je da budemo ponosni. Čovek postaje ponosan kada gleda na druge ljude i zamišlja sebe boljim od njih, pomazanijim od njih i korisnijim Bogu od njih itd… Ako, međutim, gleda na Isusa, on će pasti na svoje lice u prah u pokajanju – poput apostola Jovana na ostrvu Patmos. Ako nastavlja da gleda na Isusa, on će zauvek držati svoje lice u prašini.

Svi mi treba da naučimo da uvek držimo svoje lice u prašini. To je bezbedno mesto. Dakle, ako želiš da Bog bude zadovoljan tobom do kraja tvojih dana, nastavi da gledaš gore.

Nikada ne treba prvo da gledamo unutar sebe. Uvek prvo treba da gledamo gore. Moramo gledati na Isusa i dok posmatramo Njegovu slavu videćemo naš greh. To je najbolji način da vidimo svoj greh; u suprotnom bićemo obeshrabreni.