Bog izabira i poziva u službu

U 4.Mojs.3:40,41 čitamo da je Bog rekao Mojsiju da prebroji sve muške prvence starije od mesec dana. Razlog je bio što su svi ti prvenci trebali umreti u Egiptu, ali su izbegli smrt zbog Gospodnje milosti. Oni su pripadali Gospodu i Gospod je rekao ovde: “Uzmi Levite za mene, za Gospoda, u zamenu za sve prvence među sinovima Izrailjevim i stoku Levitsku u zamenu za sve prvence od stoke sinova Izrailjevih.” Tako je Mojsije prebrojao sve prvence i bilo ih je 22.273 (stih 43). Zatim je prebrojao Levite i njih je bilo samo 22.000. Za preostala 273 prvenca trebala je da bude plaćena otkupnina (stihovi 46 i 47).

Dakle, Leviti su zamenili prvence koji su trebali da pripadaju Gospodu. Sada su Leviti pripadali Gospodu i On im je rekao: “Vi nećete imati nasledstva u zemlji. Ja sam vaše nasledstvo” (4.Mojs.18:20). Oni su trebali da budu ekskluzivno posvećeni službi Gospodu.

U poglavlju 4 čitamo o Levijevim sinovima kojima su date odgovornosti u šatoru sastanka. Levi nije izabrao svoje sinove da služe u šatoru. Bog je bio taj koji ih je izabrao. Bog može izabrati našu decu da Mu služe, ali mi ne možemo. Mi možemo želeti da naša deca služe Gospodu u nekom određenom obliku službe, ali sâm Bog ih mora izabrati i individualno pozvati. Bog je bio taj koji je rekao: “Sinovi Levijevi imaju ove odgovornosti.” Levi je imao tri sina: Kata, Girsona i Merarija. Ranije smo videli kako su Aronovi sinovi Nadav i Avijud prineli tuđu vatru pred Gospodom i kako su bili ubijeni. Oni bi imali divne privilegije za službu Bogu u vezi sa šatorom sastanka, ali su ih propustili. Sinovi Kata, Girsona i Merarija su imali odgovornost za preseljavanje šatora. Najsvetiji posao u selidbama Izraelaca bio je dat ovim porodicama.

Ono što ovde učimo jeste da ne možemo olako shvatiti Božije zapovesti. Kada je Uza (u Davidovo vreme) dotakao kovčeg pošto je mislio da će pasti, Bog ga je ubio – samo zbog toga što nije bio Levit. Nije imao pravo da dotakne kovčeg. Ako nam Bog nije dao odgovornost u Njegovoj Crkvi, ne trebamo to doticati. Kada čujem vernike koji kritikuju neku drugu crkvu, kažem im: “Ti nisi prorok Božijem narodu. Dakle, to nije tvoj posao. Ostavi tu službu prorocima i starešinama.” Na isti način, kada čujem kako ljudi kritikuju nečiju decu, pitam ih: “Da li si ti njihov otac?” Ako ne, tada moramo naučiti da gledamo svoja posla. Kada kritikujemo nečiju decu mi dotičemo nešto za čega nam Bog nije dao dozvolu. Tada smo poput Uze koji nije imao pravo da dotakne kovčeg. Kovčeg su mogli nositi samo određeni ljudi. To je ono što vidimo ovde.

Svaka od te tri porodice je dobila poseban zadatak (4:4, 24,33). U 7:2 čitamo da su Izraelske vođe prinosile žrtve Gospodu. Sve vođe i njihovi prinosi bili su spomenuti na toj listi. U stihu 3 čitamo da su doveli “šest pokrivenih kola i dvanaest volova” za posao preseljavanja delova šatora. Kada podeliš šestoro kola na tri porodice – Kat, Girson i Merarije – svaka porodica bi trebala dobiti po dvoje kola. Kada podeliš 12 volova na tri porodice, svaka porodica bi trebala dobiti po 4 vola. Međutim, pogledajte kako je Mojsije to razdelio. Čitamo da je Mojsije dao dvoje kola i četiri vola sinovima Girsona za njihovu službu (stih 7). Zatim je dao četvoro kola i osam volova Merarijevim sinovima (stih 8). Katovim sinovima nije dao nijedna kola i nijenog vola zato što su oni trebali da nose kovčeg na svojim ramenima (stih 9).

Bilo bi veoma lako da Katovi sinovi kažu: “Bog je dao četiri kola Merarijevim sinovima, a nama nijedna.” Lako je onima koji imaju biciklove da se žale Bogu i da zavide na tome šta njihova braća imaju. Međutim, Bog je mudar i On nikada ne pravi grešku. On sve čini savršeno. Nemojte preskakati ove dragocene stihove skrivene usred 4.Mojsijeve knjige. Tu postoji poruka za nas koja nas može osloboditi od žaljakanja kada vidimo da neko ima 4 automobila, a mi nemamo nijedan. Kako su te starozavetne knjige relevantne za naše probleme danas.