Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“…i kad vidi da je guba pokrila celo telo,
proglasiće onoga koji je imao ranu da je čist;
jer pošto je sav pobeleo čist je.“
(3. Mojsijeva 13:13)
Postoji izvanredna istina ovde u 3.Mojs.13:12,13 – “Ako se guba izaspe po koži čoveku na kome je rana‚ i pokrije svu kožu od glave do pete, svuda gde ga sveštenik pogleda, i kad vidi da je guba pokrila celo telo“ – šta onda? Da li će čovek biti čist ili nečist? Odgovor će nas možda iznenaditi. Biće proglašen čistim! Kako je to moguće? Ako je njegova celokupna koža bela, biće čist. Međutim, ako se živo meso ponovo pojavi, biće proglašen nečistim (stih 14). Kakvo je značenje ovoga? Primena za nas je jednostavno sledeća: Ako čovek priznaje da je ni za šta dobar grešnik, apsolutno pokvaren od glave do pete, i priznaje da nema dobra u njemu, tada je on čist u Božijim očima. Međutim, ako kaže: “Ne, nisam toliko loš. Imam neke dobre stvari u svom životu”, tada je nečist.
Znate kako većina ljudi reaguje kada im se kaže da Biblija govori da su ni za šta dobri, pokvareni grešnici koji ne zaslužuju ništa drugo osim pakla. Oni odgovaraju: “Nisam baš toliko loš. Imam neke dobre stvari u svom životu.” Takva osoba je nečista u Božijim očima. Međutim, ako je njihova reakcija sledeća: “Bog je apsolutno u pravu. Ne postoji ništa dobro u mom telu. Moja najbolja dela učinim pogrešnim motivom. Pokvaren sam potpuno” – drugim rečima, ako se uopšte ne opravdava – tada je on potpuno čist u Božijim očima. To je radosna vest Evanđelja. Iz tog razloga je zlim ubicama i preljubočincima (čija “koža je u potpunosti pokrivena gubom”) Gospod oprostio, a samopravednim Farisejima nije. Komadi živog mesa kod tih Fariseja (njihova samopravednost) učinila ih je nečistim.
U poglavlju 14 čitamo o čišćenju gubavca. Vidimo divnu stvar u 14.stihu. Kada se gubavac čisti, sveštenik uzima krv žrtve za prestup i stavlja kap te krvi na desno uho gubavca, drugu kap na palac desne ruke i još jednu kap na palac desne noge. Ovo simboliše potpuno očišćenje svakog dela našeg bića Hristovom krvlju. Ako sada pogledate 3.Mojs.8:23, primetićete da je isto to učinio Mojsije prvosvešteniku Aronu! Drugim rečima, ista privilegija koju je imao prvosveštenik bila je data i ovom gubavcu. Poruka Evanđelja je ova – da Bog nas, mi koji smo tako loši, pokvareni grešnici voli isto koliko je voleo Isusa, i da nas je prihvatio isto kao što je prihvatio Isusa! Neverovatno i izvanredno, pa ipak istina!
U stihovima 17 i 18 čitamo o još dva koraka u procesu očišćenja gubavca. Najpre, sveštenik je stavio kap ulja na ista tri mesta gde je ranije stavio krv – desno uho, palac desne ruke i palac desne noge. Ovo simboliše rođenje od Svetog Duha. Tada je sveštenik ostatak ulja izlio na glavu gubavca. To simboliše krštenje Svetim Duhom, kada se Sveti Duh izlije na nas.
Ovo je zaista izvanredno Evanđelje: Gubavi grešnik je očišćen od glave do pete krvlju Hristovom, doveden je u novo rođenje kroz Svetog Duha i zatim se Sveti Duh izlio na njega. Upravo ovde u 3.Mojs.14:17,18 se pojavljuje slutnja na te dve vitalne službe Svetog Duha – da nas dovede u novo rođenje i da nas opskrbi svojom silom. Dakle, hajde da mi koji smo očišćeni “gubavci” ne prestajemo da primamo kapi krvi i kapi ulja! Hajde takođe da budemo otvoreni da primimo izlivanje ulja na naše glave.
Sve ovo i još mnogo toga nalazi se u Levitskoj knjizi. Ono što si smatrao najdosadnijom knjigom ispada da postaje interesantnija nego što si mislio.
Postoji puno malih stvari koje se spominju ovde u vezi iskazivanja poštovanja prema starijim ljudima, tretiranju stranaca sa pažnjom i odbacivanju gatara i veštica. Sve to ima veliku primenu za naš današnji život.
U poglavlju 21:16-24 kaže da sveštenik nije mogao biti niko ko je imao “belegu”, čak i ako je bio Aronov sin. Ovo nas uči da iako je osoba dete Božije, ako postoji neka belega (“neizmiren greh”) u njegovom životu, on ne može biti starešina ili vođa. Božije sluge trebaju biti slobodne od takvih “belega”. Bog ima vrlo visoke standarde za one koji stoje pred Njegovim narodom kao Njegovi predstavnici. U starom zavetu ti standardi su bili fizičke prirode, zato što su te vođe trebale da vode Izraelce u fizičko castvo. Danas su ti standardi duhovne prirode, zato što treba da vodimo Božiji narod u duhovno carstvo.