Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“Ali sada im oprosti greh, a ako nećeš,
izbriši i mene iz svoje knjige koju si napisao.”
(2.Mojsijeva 32:32)
U poglavljima 32 i 33 čitamo o Izraelcima koji su se poklonili zlatnom teletu čineći idolopoklonstvo na gozbi svog idola. Mojsije je otišao na vrh Sinajske gore i bio je odsutan samo četrdeset dana. To vreme je bilo dovoljno da narod zastrani. Aron nije imao snagu da ih iskontroliše.
Samo jedan čovek – Mojsije, mogao je da sačuva Izrael na Božijim putevima. Dok je on bio prisutan, oni su ga se bojali i slušali su Božije zakone. Onog momenta kada je otišao, oni su pali u greh. Bio je to u pitanju samo jedan čovek koji je čuvao tih dva miliona ljudi na Božijim putevima u roku od 40 godina. Isto tako se dešavalo vekovima u istoriji crkve. Za vreme tri godine Pavlovog boravka u Efesu vukovi nisu mogli da uđu u crkvu. Onog momenta kada je Pavle otišao, vukovi su ušli (Dela 20:29-31). Isto tako je bilo ovde u pustinji. Onog momenta kada je Mojsije otišao, počelo je propadanje.
Bog i danas traži ljude poput Mojsija koji su u stanju da spreče propadanje Njegovog naroda. Bog može više uraditi kroz jednog čoveka kao što je Mojsije, nego kroz hiljadu ljudi poput Arona, koji prave kompromis. Kada se Mojsije vratio u tabor, on je odmah postavio stvari na svoje mesto i vratio narod Bogu.
Ovde čitamo da je Mojsije pitao narod ko će da stane na Gospodnju stranu sa njim, nasuprot grehu u taboru (2.Mojs.32:26). Tog dana je samo Levijevo pleme istupilo i priklonilo se Mojsiju. Mojsije im je zapovedio da uđu u tabor i ubiju sve vođe idolopoklonstva, uključujući i njihove rođake. Oni su ušli u tabor i učinili tako. Iz tog razloga Gospod je dao Levijevom plemenu privilegiju da budu Njegovi sveštenici. To nije bio sudijski izbor. On ih je izabrao zato što su oni izabrali da stoje na Njegovoj strani (vidi 5.Mojs.33:8-11 i Malahija 2:4,5). Aronov unuk Fines takođe je delovao u istom duhu mnogo godina kasnije i Bog je načinio sa njim zavet sveštenstva (4.Mojs.25:7-12). Čak i danas Bog bira za svoje reprezentativce one koji će se nemilosrdno odnositi prema grehu u crkvi.
Ovde takođe vidimo kako je Mojsije dugim razgovorima sa Gospodom na gori upio duh Hristov. On odlazi pred Gospoda kao posrednik i kaže da želi da bude poslat u večni pakao, samo da bi Bog oprostio greh Izraelaca (2.Mojs.32:31, 32). To je duh Golgotskog krsta.
Ovde takođe čitamo kako Bog govori Mojsiju da ime osobe može biti izbrisano iz knjige života, iako se nekada tamo nalazilo (2.Mojs.32:33). Postoje različita mišljenja među hrišćanima po pitanju te doktrine. Međutim, svi argumenti utihnu kada vidimo da se to upozorenje ponavlja u Novom zavetu. Sâm Gospod Isus je to ponovio u Otkrivenju 3:5 i dobro ćemo svi učiniti ako obratimo pažnju na to.
U 32:34 i 33:14-16 čitamo o Mojsijevoj žudnji za Gospodom. To je oduvek bio zaštitni znak svih pobožnih ljudi. Oni su imali čežnju za sâmim Gospodom više nego za Njegovim poslom. Mojsije kaže Gospodu da se Izraelci i on neće pomaknuti sa tog mesta ako sâm anđeo ne bude poslat da pođe sa njima. Sâm Gospod je morao da im se pridruži. Bog koji nagrađuje one koji ga marljivo traže udovoljio je Mojsijevom zahtevu.
Mojsijeva čežnja za Gospodom se vidi dalje u 33:18 gde se moli da vidi slavu Božiju. Bog mu je rekao da je čoveku nemoguće da vidi Njegovo lice i ostane živ, ali On je sakrio Mojsija u pukotinu stene (što predstavlja našeg raspetog Gospoda) i tada je Mojsije mogao da vidi delić Njegove slave. Ta slava sastojala se u Božijoj dobroti, kao što je Bog i rekao (33:19).
Da, Božija dobrota jeste suština Božije slave. Kada ta slava dođe u naše živote, mi ćemo činiti dobro i dobrim i zlim ljudima, kao što je Isus činio (Dela 10:38).