Šator od sastanka (1)

Veliki deo 2.Mojsijeve (poglavlja 25–31 i 35–40) tiče se izgradnje Božijeg šatora od sastanka. U našem proučavanju 1.Mojsijeve videli smo poreklo dva toka lažne i istinske religije u Kajinu i Avelju, koji na kraju u Otkrivenju postaju Vavilon i Jerusalim. Šator je seme iz kojeg je kasnije proizašao Božiji hram. U konačnici, to je slika Jerusalima, Crkve, Božijeg prebivališta.

Bukvalan prevod Jovana 1:14 izgleda ovako: “Reč je postala telo i ušatorila se među nama.”

Dakle, ovaj starozavetni šator je najpre bio slika sâmog Isusa, a zatim Njegovog tela, Crkve, Božijeg prebivališta, a takođe i svakoga od nas koji smo deca Božija, u kojima prebiva Sveti Duh.

Bog je bio vrlo specifičan da svaki deo šatora bude napravljen tačno prema nacrtu koju je dao Mojsiju (2.Mojs.25:9). Bog je dao Mojsiju specifična uputstva u vezi dimenzija različitih delova šatora i materijala koji će se koristiti za izradu svakog tog dela. 

Mnogi hrišćani ne shvataju potrebu da čine sve u crkvi i svojim životima tačno onako kako je Gospod zapovedio u svojoj Reči. Oni često dopuštaju njihovom ljudskom rezonovanju da odluči koliko će biti poslušni Bogu i gde mogu da modifikuju Njegove zapovesti.

Mojsije je video građevine veličanstvenih egipatskih piramida, ali nije modifikovao jednostavni Božiji nacrt šatora da bi ga načinio privlačnijim ljudskim očima. On ga je, po pitanju svakog detalja, izgradio tačno onako kako mu je Gospod zapovedio (2.Mojs.39:1-40:33). Iz tog razloga slava Božija je ispunila šator. Da je Mojsije dobio ovu maketu šatora kada je imao 40 godina, on bi možda pokušao da “poboljša” Božiji nacrt egipatskom mudrošću! U tom slučaju, šator bi izgledao mnogo impresivnije – ali slava Božija ne bi bila prisutna. 

To se desilo u mnogim crkvama koje su modifikovale standarde Božije Reči da bi ugodili ljudima u svojim zajednicama.