Richard W. De Han
Da bi pronašao zdrav crkveni dom, trebao bi da shvatiš da je doktrina crkve od primarnog značaja. Ali, trebao bi da razumeš i druge stvari. Zbog toga bih voleo da u nastavku našeg proučavanja pitanja “Kako prepoznati zdravu crkvu?” obratiš pažnju na nekoliko dodatnih obeležja koja karakterišu ispravnu crkvu.
Ispravna crkva ima:
1. Evangelizacioni akcenat
2. Misionare izvan dometa delovanja domaće crkve
3. Obnavljanje (regeneraciju) članova
4. Biblijsku poruku
1. Evangelizacioni akcenat
Zdrava crkva prepoznaje važnost dovođenja izgubljenih duša Hristu. Sam Gospod Isus je objavio da je “sin čovečiji došao da iznađe i spase izgubljeno” (Luka 19:16). Istinita činjenica da je Hristova zemaljska služba kulminirala Njegovom smrću i vaskrsenjem (čime je omogućeno naše iskupljenje), pokazuje koliko je važno dovođenje ljudi, žena, momaka i devojaka Gospodu Isusu za spasenje. Zdrava crkva zbog toga ima evangelizacionu misiju. Ona će takođe imati duboku brigu za fizičke i materijalne potrebe društva, ali ako to preraste u primarnu misiju, a evengelizacija dobije mesto iza, tada su prioriteti pobrkani. Siguran znak zdrave crkve je da njeni članovi imaju breme za izgubljene duše.
Međutim, ne kažem da je ispravna crkva koja ima “poziv prema oltaru” posle svake propovedi bez izuzetaka, ili da mora organizovati evangelizacije od nedelju dana bar jednom godišnje. Molim te, nemoj me razumeti pogrešno. Slažem se da su sve ove stvari preporučljive i korisne, ali takođe smatram da se evangelizaciono breme crkve može demonstrirati i na razne druge načine. Te potrebe se mogu ispuniti kroz biblijska proučavanja po kućama, lična svedočenja njenih članova, radio i televizijske programe, posećivanja starih i nemoćnih…i ostalih službi koje su svojstvene delovanju crkve u svom okruženju.
U prebrzom menjanju sveta moramo biti spremni za nove metode i načine pridobijanja izgubljenih duša, gde god da se one nalazile. Najefektivniji mogući način jeste propovedanje radosne vesti evanđelja.
Naša osnovna poruka uvek mora biti ista, dok načini na koje se ona prezentuje mogu varirati od crkve do crkve.
2. Misionari van dometa delovanja domaće crkve:
Usko povezana stvar sa evangelizacijom jesu misije. Zdrava crkva ima jake misionarske programe. Ona ima globalnu brigu, za ceo svet. Isus je rekao svojim sledbenicima da idu po celom svetu i propovedaju Evanđelje svakom stvorenju (Marko 16:15). Kao Njegovi sledbenici, mi trebamo širiti ljudima i ženama slavnu vest otkupljenja.
Poslednje reči Gospoda Isusa pre Njegovog vaznesenja su bile ove: “Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas; i bićete mi svedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje” (Dela 1:8).
Zdrava crkva je misionarski nastrojena. Ako nije tako, crkva je u tolikoj meri samocentrična da se brine isključivo za sopstvene interese – nedostaje joj vrlo važan deo pridobijanja sveta Evanđeljem.
3. Obnavljanje (regeneracija) članova
Uz evangelizacioni akcenat i globalnu brigu za svet, zdrava crkva ima obnavljanje, odnosno regeneraciju članova. Spisak članova određene crkve ti daje korisnu informaciju da li dotična crkva jeste, ili nije vredna da joj se prikloniš. Ako članstvo u crkvi uključuje i nespašene ljude (koliko god oni bili dobri, sa najvećom reputacijom i respektom u društvu), čuvaj se! Ako su za članstvo u crkvi dobrodošli žene ili ljudi koji nikada nisu bili nanovo rođeni, takva crkva sigurno nije zdrava!
Ponovo te molim da me ne razumeš pogrešno. Mi želimo da ohrabrimo nespašene ljude i želimo da dođu u crkvu, da čuju Reč i suoče se sa radosnom vešću Božije spasonosne milosti! Ali, primiti ih kao članove zajednice pre nego što postanu spašeni, i kao takvima im dati glas za posao u crkvi jeste mrljanje čistote, kompromis sa principima Božije Reči, i uništavanja duhovne sile crkve.
Apostol Pavle je zapovedio: “Ne vucite u tuđemu jarmu nevernika; jer šta ima pravda sa bezakonjem? ili kakvu zajednicu ima videlo s tamom? Kako li se slaže Hristos s Velijarom? ili kakav del ima verni sa nevernikom? Ili kako se udara crkva Božija s idolima? Jer ste vi crkve Boga živoga, kao što reče Bog: useliću se u njih, i živeću u njima, i biću im Bog, i oni će biti moj narod. Zato iziđite između njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dohvatajte se do nečistote, i ja ću vas primiti” (2.Kor.6:14-17).
Iako nevernici ne smeju biti uključeni u rad crkve, dobro je napomenuti da crkva nije ekskluzivan “duhovni klub” za savršene hrišćane. Kada bi crkve bilo tako nešto, bile bi prazne!
Volim zanimljiv slogan: “Molim te, budi strpljiv sa mnom. Bog još nije završio svoje delo u meni”. Uostalom, zato je svakom od nas i potrebna crkva.
Crkva nije društvo za posvećene ‘svece’, nego mesto gde duhovne bebe mogu da uzrastaju, gde slabi mogu postajati jači i gde svi mi, kao vernici sazrevamo kroz slavljenje, nauku, zajedništvo i službu. Da bi crkva zaista bila takvo mesto, činjenica je da vođe crkve moraju posedovati određene duhovne kvalitete. Zato je Pavle, obraćajući se Timotiju, svom mladom sinu u veri, dao određene kvalifikacije za starešine i đakone (1.Tim.3:8-13).
4. Biblijska poruka
Konačno, zdrava crkva ima biblijsku poruku. Ona je mesto gde se Božija Reč veruje i verno propoveda. Pavle je pisao Timotiju: “Zaklinjem te dakle pred Bogom i Gospodom našim Isusom Hristom, koji će suditi živima i mrtvima, dolaskom njegovim i carstvom njegovim: propovedaj reč, nastoj u dobro vreme i u nevreme, pokaraj, zapreti, umoli sa svakim snošenjem i učenjem; Jer će doći vreme kad zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama” (2.Tim.4:1-5).
Pavle je rekao: “PROPOVEDAJ REČ” i to je jedna od prvih stvari na koje bi trebao da obratiš pažnju kada tražiš svoj crkveni dom. Da li je crkva mesto gde se Božija Reč propoveda i tvori, ili su poruke sa propovedaonice uglavnom moralne propovedi koje odgovaraju ušima nestalnih hrišćana? Da li su poruke više izražavanje mišljenja samog propovednika, ili se objavljuju sa autoritetom Svetog Pisma? Ima li u njima samo “mleka” za duhovnu novorođenčad ili takođe i “tvrde hrane” za one koji su sazreli u veri? Pavle je rekao: “Propovedaj reč”, i to je upravo ono što karakteriše zdravu crkvu!
U nekim oblastima je vrlo teško pronaći zdravu crkvu. Došlo je upravo takvo vreme kao što je Pavle i prorekao: “Zdrave nauke neće slušati, nego će po svojim željama nakupiti sebi učitelje, kao što ih uši svrbe, i odvratiće uši od istine, i okrenuće se ka gatalicama” (2.Tim.4:3,4).
Danas u mnogim crkvama propovednici radije daju svojim slušaocima ono što im odgovara da slušaju, nego ono što treba da slušaju! Tužno je reći da se to ne dešava samo u lokalnim crkvama, nego čak i u većim, globalnijim službama. Govornici pažljivo izbegavaju da povrede nekog, pa se zadržavaju na popularnim temama. Propovedaju na takav način da slušaoci osećaju da su ispravni u veri. Oni koji ih žele za duhovne vođe su zadovoljni prijatnim i ravnodušnim mislima, ali im nedostaje prava nauka, instrukcije i opomene iz Božije Reči.
Pre nego što zaključim ovo poglavlje, dopusti mi da navedem pet obeležja koja karakterišu članove idealne crkve:
1. Članovi idealne crkve se vole:
Govoreći svojim učenicima, Isus je napomenuo: “Novu vam zapovest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom. Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom” (Jovan 13:34, 35).
Istinsko zajedništvo znači ljubiti sa nesebičnom željom za dobro drugih, a to je dostupno samo onima kojima je zaista potrebno ohrabrenje iskrene ljubavi.
2. Članovi idealne crkve se brinu:
U svojoj prvoj poslanici koju je uputio crkvi u Korintu, apostol Pavle je vernike uporedio sa udovima ljudskog tela i izrazio ovu želju: “Da ne bude raspre u telu, nego da se udi jednako brinu jedan za drugoga. I ako strada jedan ud, s njim stradaju svi udi; a ako li se jedan ud slavi, s njim se raduju svi udi” (1.Kor. 12:25,26).
Brinuti se uključuje aktivnosti kao što su: moliti se jedan za drugoga, posećivati usamljene, služiti bolesnima, tešiti tužne…
Kroz molitvu i praktičnu demonstraciju ljubavi i brige, mi ispunjavamo Božiju zapovest: “Nosite bremena jedan drugoga, i tako ćete ispuniti zakon Hristov” (Gal 6:2). Tuge se ublažuju, a radosti se uvećavaju kada ih međusobno delimo! Za svakog iskrenog vernika je vrlo ohrabrujuće kada zna da se braća i sestre u Hristu mole za njega.
Kako bi bilo divno kada bi se svaki član crkve zaista BRINUO!
3. Članovi idealne crkve opraštaju:
Ovo je vrlo važan element hrišćanskog zajedništva. Vernici u Hristu bi trebali da budu spremni da u svakom trenutku oproste onima koji su ih uvredili.
“A budite jedan drugome blagi, milostivi, praštajući jedan drugome, kao što je i Bog u Hristu oprostio vama” (Ef. 4:32)
Praštanje je poželjno u svim mogućim našim odnosima, a naročito u krugu vernika. Samo jedan loš odnos između dva vernika prouzrokuje strašnu štetu u crkvi i sprečava njen duhovni rast.
4. Članovi idealne crkve snose jedan drugoga:
Apostol Pavle, pišući vernicima iz Efesa, savetuje da hode “sa svakom poniznošću i krotošću, s trpljenjem, trpeći jedan drugoga u ljubavi” (Ef.4:2). Kada bi zaista snosili jedan drugoga u ljubavi, mi bi strpljivo dopuštali i prihvatali slabosti naših bližnjih. Razdražljivost i nestrpljivost su sebični odzivi koji su totalno neprikladni karakteru jednog Hrišćanina.
O, znam da neki članovi crkve volu da budu u centru pažnje. Svestan sam da su neki u takvom stanju da je vrlo teško snositi ih. Shvatam da je čak nekima uvek potreban lagan udarac u leđa, ogromna briga i trud. Ali, zreli hrišćani će im radije pomagati da nadvladaju svoje slabosti, nego što će izgubiti strpljenje sa njima.
5. Članovi idealne crkve su pokorni:
Mi često volimo da citiramo poslanicu Efescima 5:22 gde kaže: “Žene, slušajte svoje muževe kao Gospoda”, ali zaboravimo da spomenemo prethodni stih koji govori da svi mi treba da se slušamo u strahu Božijem.
Naravno, znamo da postoji odgovarajuća linija autoriteta u kući i crkvi. Žene moraju da slušaju svoje muževe (stih 22), a članovi crkve svoje vođe (Jev.13:17).
Ključ za uspešnu zajedničku pokornost možemo da nađemo u poslednjem poglavlju prve Petrove poslanice gde kaže: “Stecite poniznost” (stih 5). Moramo takođe prihvatiti Božiji savet preko Pavla, iz Rim.12:10 “Čašću jedan drugoga većeg činite”, i Filibljanima poslanica 3:2 nas upozorava: “Ništa ne činite uz prkos ili za praznu slavu; nego poniznošću činite jedan drugoga većeg od sebe”.
Niko, bez obzira na svoj status u crkvi, ne bi smeo pomisliti da nije dužan da prihvati savet ostalih. Bez obzira na autoritet koji određena osoba poseduje, ona mora da pokaže duh poniznosti, želju da odgovara blago, i otvorenost da primi mudar savet. Da je takav duh zajedničke pokornosti bio praktikovan u našim crkvama, kakvo predivno stanje bismo imali danas!
Ako nisi u zdravoj ckrvi, molim te da što pre nešto preduzmeš. Potrebno ti je zajedništvo, nauka, slavljenje i prilike za službu koje ti samo zdrava crkva može pružiti. Ne propusti blagoslov!