Richard W. De Han
Mnogi ljudi koji traže “svoju” crkvu imaju potpuno pogrešne prioritete. Neke ljude privlači određena crkva zbog lepote zgrade. Druge više interesuje veličina zgrade. Ostale opet privlači istaknut mužički program ili pastor (propovednik) sa impresionirajućom pojavom ili specijalnom sposobnošću govora. Neki ljudi traže crkvu gde je uredno raspoređena služba. Zatim, postoje ljudi koje privlači crkva zbog svoje denominacijalne privrženosti, lokacije ili zbog ljudi koji je pohađaju. Ostali uglavnom dođu na poziv svojih prijatelja.
Koliko god bile značajne ove stvari, ono što najviše treba da interesuje svakog čoveka koji želi da pohađa određenu crkvu jeste njena DOKTRINA – drugim rečima, šta se uči i veruje u toj crkvi! To je glavna stvar.
Ja bih radije bio sa ljudima koji se sastaju u staroj, polusrušenoj zgradi, bez hora, sa raštimovanim klavirom i zamuckujućim propovednikom koji propoveda Reč Božiju, nego među ljudima koji su ponosni na svoju predivnu zgradu, veličanstveni hor i rečitog propovednika koji se odriče ili ignoriše čisto učenje Svetog Pisma i time sprečava prisustvo i silu Duha Božijeg.
Znači, ono što se veruje i uči u određenoj crkve je n a j v a ž n i j e !
Dakle, u ovom poglavlju bih želeo da zajedno razmatramo još nekoliko vrlo značajnih doktrina sa kojima ne sme biti kompromisa. U prethodnim poglavljima smo videli kako da prepoznamo zdravu crkvu po njenim verovanjima o Bibliji, Bogu i Isusu Hristu. Hajde sada da razmotrimo sledeća verovanja koja su neophodna da bi crkvu nazvali zdravom:
1. Soteriologija – Verovanja o spasenju
2. Pneumatologija – Verovanja o duhu
3. Eklesiologija – Verovanja o crkvi
4. Eshatologija – Verovanja o poslednjem vremenu
1. Soteriologija – Verovanja o spasenju
Zdrava crkva je ispravna u soteriologiji, tj. u svojem verovanju o načinu spasenja. Ona objavljuje poruku spasenja po milosti, samo kroz veru u Isusa Hrista (Ef. 2:8-9).
U pogledu ubeđenja da je spasenje po milosti i da je kompletno nezavisno od ljudskog truda, mi se naravno ne odričemo važnosti krštenja, pohađanja crkve i življenja u poslušnosti zapovestima Božije reči. Ne uopšte! Sve ove stvari su od suštinske važnosti, ali one se ne čine iz razloga da bi čovek bio spašen, nego slede kao plod, rezultat, odnosno dokaz istinskog iskustva obraćenja. Pavle je napisao u 2. glavi Efescima poslanice:
“Jer smo njegov posao, sazdani u Hristu Isusu za dela dobra, koja Bog napred pripravi da u njima hodimo” (10.stih).
Druga osoba večnog Trojstva, Hristos Sin Božij je postao član ljudske porodice kroz rođenje od device. Živeo je savršenim životom, umro na krstu da bi platio cenu naših greha, i ustao iz mrtvih. I sada, pošto je On umro umesto nas, spasenje nam se nudi kao dar, a prima se verom. Članstvo u crkvi, krštenje, moralan život i dela milosti – ma koliko dobre stvari – ne mogu učiniti ništa da bi nas spasile od greha. Spasenje se može iskusiti samo na temelju onoga što je Gospod Isus već učinio za nas, kao naša zamena i u životu i smrti, a vera je samo spona pomoću koje se primaju već pripremljeni blagoslovi.
Jedan pesnik je napisao:
“U životu nisam živeo,
na samrti nisam umro.
Životom Drugoga i smrću Drugoga
stekao sam blaženu večnost”.
2. Pneumatologija – Verovanja o duhu
Da bi odgovorili na pitanje “Kako mogu prepoznati zdravu crkvu?”, naglasio bih da ona mora biti ispravna i u pneumatologiji, tj. u svojem verovanju i učenju o Svetom Duhu.
Sveti Duh se ponekad nazivao “zanemarena osoba božanstva”, a danas je upravo tako među mnogima. On je zapravo osoba Trojstva koja se najmanje razume.
Ali, zdrava crkva prepoznaje i ko je Sveti Duh, i šta On radi!
Neki ljudi misle o duhu kao o nekom bezličnom biću. Oni objavljuju da je on samo uticaj koji vodi čovečiju savest. Drugi ga smatraju za neku vrstu sile koja je programirana u čoveku da bi mu davala signale od Boga. Ali, Sveti Duh je osoba! On je BOG, a kada je Bog, onda je takođe večan i jednak Ocu i Sinu.
Dakle, čuvaj se onih koji se odriču ličnosti i božanstva Svetog Duha!
Kao Bog, treća osoba Trojstva, Sveti Duh je uključen u niz važnih aktivnosti. U suštini, Sveti Duh je odigrao tako vitalnu ulogu u ranoj Hristovoj crkvi da se knjiga Dela Apostolskih može nazvati “Dela Svetog Duha kroz apostole”. Sveti Duh presvedočava za greh (Jovan 16:8), daje novo rođenje (Jovan 3:5), krštava vernike u Hristovo telo (1.Kor. 12:13), individualno prebiva u hrišćanima (1.Kor. 6:19), obuzdava i sprečava greh (2.Sol.2:7), sprema vernike na efektivnu službu (Ef. 5:18)…
Da, Sveti Duh pravi svoj dom u svakom Hrišćaninu. On boravi u nama da bi nas tešio, vodio, čuvao, davao snagu, i nosio svedočanstvo istine. Zbog Njegovog prisustva, mi možemo imati pobedu nad grehom i uspešnu službu za Gospoda.
3. Eklesiologija – Verovanja o crkvi
Zdrava crkva je ispravna i u eklesiologiji, tj. u svojem verovanju i učenju o samoj crkvi. Reč crkva ima dvojako značenje:
– nevidljiva crkva
– crkva kao lokalna zajednica vernika
Kada govorim o nevidljivoj crkvi, onda mislim na Hristovo telo koje čine svi ljudi koji su Ga prihvatili za Spasitelja, ne uzimajući u obzir boju kože, rasu, položaj ili denominaciju. To je jedina istinita crkva!
Apostol Pavle je imao to na umu kada je pisao o tome kako je Bog uzvisio Hrista “nad svim poglavarstvima, i vlastima, i silama, i gospodstvima, i nad svakim imenom što se može nazvati, ne samo na ovome svetu, nego i na onome koji ide, i sve pokori pod noge njegove, i njega dade za glavu crkvi, nad svima, koja je telo njegovo, punina onoga koji ispunjava sve u svemu”. (Ef. 1:21-23)
Kada govorim o vidljivoj crkvi, smatram je za lokalnu zajednicu vernika, odnosno grupu hrišćana koja se redovno sastaje zbog nauke, zajedništva, verkih obreda, evangelizacije, slavljenja…
Zdrava crkva prepoznaje razliku između lokalne i nevidljive crkve. Njeni članovi potvrđuju da njihova zajednica ili denominacija nije jedina prava crkva. Oni ‘ne isključuju’ iz Hristovog tela vernike (koji pripadaju Gospodu) iz razloga što nemaju njihovu “partijsku etiketu”, nego sve one koji su stavili svoje pouzdanje na Hrista smatraju za bratske članove Njegovog tela – jedinu istinitu crkvu. Oni ih prihvataju kao braću i sestre u Hristu.
Pre nego što nastavimo, želeo bih da naglasim važnost pohađanja i podrške lokalnoj crkvi koja veruje Bibliji. Nije dovoljno biti član samo nevidljive crkve, već moramo biti identifikovani i u lokalnoj crkvi. Imamo odgovornost da se redovno sakupljamo sa ostalim hrišćanima radi slavljenja, klanjanja, ohrabrivanja i nauke (Jev.10: 24-25). Zdravo propovedanje Hristove nauke u zajedništvu sa ostalim vernicima može učiniti čuda u našim duhovnim životima.
Međutim, svestan sam, kao i ti, da lokalne crkve nisu savršene. Znam da je za tebe kao vernika moguć duhovan napredak i bez pohađanja crkve. Možeš proučavati Bibliju za sebe, možeš se moliti sam, možeš duhovno uzrastati čitanjem dobre hrišćanske literature. Ali, sve to nije dovoljno, niti je izgovor ako zanemariš pohađanje lokalne crkve.
Ako si nanovo rođen, a nemaš identitet u lokalnoj crkvi, molim te (ako je to uopšte moguće) da nađeš svoj molitveni (crkveni) dom. Ako odlučiš da to uradiš, biraj crkvu gde se Biblija prihvata kao nepogrešiva Božija reč, gde se propoveda spasenje po milosti kroz veru u Isusa Hrista, Božijeg Sina. Zatim (sve dok ne budeš sprečen zbog lošeg zdravlja ili drugih razloga) pohađaj tu crkvu, služi u njoj, predaj joj se i moli se za nju.
4. Eshatologija – Verovanja o poslednjem vremenu
Poslednja tačka koju želim da razmotrimo jeste eshatologija, odnosno verovanje o poslednjem vremenu i drugom Hristovom dolasku. Zdrava crkva je ispravna i po tim pitanjima.
Najvažniji događaj u ljudskoj istoriji je bilo rođenje Gospoda Isusa Hrista, koje se desilo pre nešto više od 2000 godina. Međutim, osim Njegovog prvog dolaska (rođenja) postoji još mnogo više. Njegov bezgrešan život, vaskrsenje i vaznesenje su činjenice istorije – ali one ne predstavljaju kraj. Priča se nastavlja…
Biblija nam kaže da Isus Hrist dolazi ponovo. Kada se to bude desilo, otvoreno ćemo videti kompletan i veličanstven Božij plan svih vekova. Tada će se svako koleno pokloniti pred imenom Isus i svaki jezik će priznati da je Gospod Isus na slavu Boga Oca (Fil. 2:11). To je trenutak, kao što je video prorok Avakum, kada će se zemlja napuniti slave Gospodnje, kao što je more puno vode (Avak. 2:14). To je trenutak, kao što nam je i apostol Pavle rekao, kada će mrtvi u Hristu najpre vaskrsnuti, a oni koji su živi će se preobraziti i krenuti u susret Gospodu (1. Sol. 4:16,17).
-Kada Isus dođe ponovo, mi ćemo Ga videti – Onog koji nas je voleo i dao sebe za nas.
-Mi ćemo videti Njega, moćnog stvoritelja.
-Mi ćemo Ga videti kao Onog koji je pre više od 2000 godina došao na ovaj svet kao beba, rođen u
siromaštvu, u vitlejemskoj štalici.
-Mi ćemo Ga videti kao Onog koji je imao anđele, ljude, demone i celu prirodu pod svojom kontrolom.
-Mi ćemo Ga videti kao Onog koji je prekinuo sahranu podarivši život mrtvom mladiću (Luka 7:12-15).
-Mi ćemo Ga videti kao Onog koji je stavio svoju ruku na oči slepcu, i na taj način izbrisao njegovu neprekidnu noć i pretvorio je u svetlost dana (Mat. 12:22).
-Mi ćemo Ga videti kao Onog koji je visio na surovom krstu i kada je sve bilo ispunjeno, trijumfovalno povikao “Svrši se!” (Jovan 19:30).
-Pri Njegovom ponovnom dolasku mi ćemo Ga ugledati i zauvek uživati u prisustvu našeg Spasitelja, Iskupitelja i Kralja, Gospoda Isusa Hrista.
Slažem se da se čak i u evanđeoskim krugovima ljudi ne slažu u vezi poslednjeg vremena, ali te razlike u verovanjima ne smeju postati razlog ili prilika za podele i odvajanja. Dakle, hajde da se setimo da bez obzira na različita ubeđenja, možemo se potpuno jednako ljubiti, kao braća i sestre u Hristu.
Međutim, jako je važna stvar da se svi složimo da Isus dolazi ponovo. Svaka crkva koja negira Njegov ponovni lični dolazak kao aktuelan budući događaj ne ispunjava sve uslove standarda kojim se određuje zdrava crkva.
Uz verovanje u drugi Hristov dolazak, zdrava crkva takođe shvata realnost postojanja i NEBA I PAKLA. Hrišćane koji veruju Bibliji očekuje predivno mesto koje se zove nebo. Bazirajući svoju veru na Božiju Reč, oni sa zadovoljstvom i radošću iščekuju ulazak u svoj večni dom. Ta nada suzbija njihov bol i daje izlečenje svim ranama koje donosi zemaljski život.
Zdrava crkva ne veruje samo u mesto koje se zove nebo, nego upozorava nevernike da postoji mesto koje se naziva pakao! Ljubazni, sam Gospod Isus govori o tom mestu “gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi” (Marko 9:48), a On je i dao reči upozorenja: “Ne bojte se od onih koji ubijaju telo i potom ne mogu ništa više učiniti. Nego ću vam kazati koga da se bojite: bojte se onoga koji ima vlast pošto ubije baciti u pakao; da, kažem vam, onoga se bojte” (Luka 12:4,5).
Ako veruješ Bibliji, jednostavno ne možeš anaulirati činjenicu da postoji nebo za nagradu, ali i pakao za mučenje. Jedno od obeležja zdrave crkve je upravo njeno verovanje i u nebo i u pakao, i u biblijsko učenje o tim mestima.
Da li si član zdrave crkve? Da li si revnostan u pohađanju svoje crkve? Da li joj daješ svoju podršku? Ako si pravi hrišćanin, odgovor je: DA!