Jerusalim – Avram i Melhisedek (6)

U poglavlju 20 vidimo da je Abraham drugi put pao tako što je rekao laž neznabožačkom caru da bi sačuvao svoj život. Bio je čak voljan da dozvoli svojoj ženi da ode u krevet sa drugim čovekom da bi sačuvao svoj život. Kako je slab čovek on bio – baš kao i mi. Međutim, Bog je bio dobar prema Abrahamu i sačuvao je Saru da je Avimeleh ne dotakne. Interesantno je videti da Bog pohvaljuje neznabožačkog cara za „čistotu njegovog srca“ (20:6). Bog je rekao da je zbog čistote njegovog srca zaustavio Avimeleha da ne učini preljubu sa Sarom. Bog će danas pomoći svakom mladiću koji ima čistotu srca, na isti način kako je pomogao tom neznabožačkom caru pre 40 vekova!

Vidimo nešto divno u 20:17-21:2. Vidimo da se Abraham ovde moli za žene nerotkinje u Avimelehovom domu, u vreme kada je i sâma Sara bila nerotkinja. Ovo zahteva veliku rasprostranjenost srca, da se moliš za druge da dobiju nešto što ti još nisi primio od Boga. Međutim, kada se Abraham tako molio, ne samo da su te žene dobile decu, nego je i Sara zatrudnela i rodila Isaka. „Onaj ko napaja, sâm će biti napojen“ (Priče 11:25). Kada se Jov molio za druge, Bog je blagoslovio i njih i Jova (Jov 42:10).

Međutim, Abraham je strpljivo čekao 25 godina pre nego što je dobio ono što mu je Bog obećao. Car Avimeleh je čuo o Isakovom rođenju i došao je Abrahamu i rekao: „Bog je s tobom u svemu što radiš“ (21:22). Kada smo verni Gospodu, On će učiniti da čak i neznabošci prepoznaju da je On sa nama.

U poglavlju 22 čitamo prvi put u Bibliji da Bog svedoči za čoveka rekavši: „Sada znam da me se bojiš.“ Bilo je to kada je Abraham prineo Isaka na žrtvu. Abraham je u to vreme imao oko 125 godina i Bog ga je opet testirao. Ovog puta je Bog želeo da vidi da li Ga Abraham još uvek voli iznad svega, kao na početku. Bog mu je rekao: „Prinesi mi svog sina Isaka. Ne tražim da to učiniš sutra ujutro. Ne. Uradi to na brdu Moriji – nakon trodnevnog putovanja. Neka ta tri dana posluže da razmisliš dobro o tome.“ Bog nikada od nas ne zahteva da učinimo nešto u žurbi. Abraham je tri dana hodao i računao cenu toga, a zatim položio Isaka na oltar i rekao: „Gospode, Ti si ovde. Volim te više od mog najdražeg zemaljskog poseda!“

To je pokazalo i Abrahamovu posvećenost i Isakovu posvećenost. Isak, kao 25-ogodišnji mladić bio je mnogo jači od 125-ogodišnjeg Abrahama. Abraham nikada ne bi uspeo da sveže Isaka na oltaru, bez Isakovog pristanka. To pokazuje da je Abraham naučio svog sina da ga sluša. Blagosloven je čovek koji može tako odgojiti svoju decu da čak i kada im kaže: „Sada ću te prineti Bogu, lezi ovde“, oni legnu i kažu: „U redu tata, samo napred.“ Možete biti sigurni da je takav otac zaista pobožan čovek.

Abraham je taj čin nazvao „obožavanjem“ Boga (22:5). (U engleskom prevodu piše „Idemo da obožavamo Boga – prim.prev). To je prvi slučaj u Pismu gde se spominje reč „obožavanje“ – i to upravo jeste pravo obožavanje. Otac traži takve obožavaoce čak i danas.

Bog je video Abrahamovu posvećenost i rekao: „Sada znam da me se bojiš“ (22:12). Prvi put gde je u Pismu zabeleženo da se čovek boji Boga jeste slučaj kada je čovek u potpunosti poslušao Boga rekavši: „Bože, volim Te više nego svoj najdraži zemaljski posed.“ Abraham je pre 50 godina napustio Ur zato što je voleo Boga više od svojih članova porodice. Nakon 50 godina, njegova ljubav prema Bogu se nije ni najmanje smanjila. Kroz takvog čoveka je započeto zidanje Jerusalima. Kakav je to primer koji treba slediti! Blagosloven si ako možeš ići tim putem u svim danima svog života.

Abraham je to mesto nazvao „Gospod će se postarati“ (22:14). To je reč o kojoj možemo razmišljati svaki put kada se suočimo sa nekim problemom u životu, jer Njegovo obećanje je: „Bog će ispuniti svaku vašu potrebu.“ (Fil.4:19).

Na brdu Moriji Abraham je video srce Boga koji će žrtvovati svog Sina 2000 godina kasnije. Isus je o tome rekao u Jovanu 8:56 „Abraham je video moj dan i obradovao se.“ Bog se toliko obradovao Abrahamovim stavom ovde, da je zapovedio hiljadu godina kasnije da se na tom mestu izgradi hram (2.Devnika 3:1). Da, Božiji dom se zida i danas od strane onih koji se boje Boga i obožavaju Boga kao što je to činio Abraham.

Pre nego što je Abraham završio svoj život, čitamo u poglavlju 24 o njegovoj brizi za sina. Poslao je svog slugu da mu nađe ženu. Postoje mnogi brakovi koji se spominju u Pismu, ali vidimo samo dva braka koja je Bog nesumnjivo odredio. Prvi je Adamov. Eva je definitivno bila Božiji izbor. Drugi je Isakov brak. Rebeka je bila Božiji izbor. Ljudi me pitaju: „Da li veruješ u upriličene brakove?“ Verujem, verujem u brakove koje je Bog upriličio. Bog ih može upriličiti preko roditelja (kao u slučaju Isaka), ili bez roditelja (kao u slučaju Adama). Ono što je vredno jeste da brak mora upriličiti Bog.

Ako si pobožan otac brinućeš se za brakove svoje dece. Ako kao mladić imaš pobožnog oca, rekao bih ti da vrlo ozbiljno shvatiš njegov savet. Ako takav pobožan otac kaže „Ne“ za devojku koju želiš da ženiš, čekaj. Bog te možda testira. Očevo „ne“ će trajati samo neko vreme. Nakon što Bog vidi da si voljan da poštuješ savet svog oca, On će ti dati partnera kojeg je On izabrao.

Abrahamovo poslanje sluge da pronađe ženu Isaku jeste ilustracija Boga Oca koji šalje Svetog Duha na zemlju da izabere nevestu za Njegovog Sina Isusa Hrista. To se danas dešava na svetu dok se Evanđelje propoveda. Čitajte to poglavlje i pronaći ćete divne analogije.

Jedan od testova koje je sluga primenio ticao se toga da li će devojka biti voljna da napoji njegove kamile. Vi znate da kamile piju mnogo vode. Ono što je Abrahamov sluga želeo da vidi jeste da li je devojka velikodušna i vredna. Rebeka je bila upravo takva. Ona je takođe bila pristojna, skromna devojka, to se jasno vidi iz 24:16 da nije želela da posmatra strance, poput Abrahamovog sluge koji se našao na tom izvoru. Ona je napunila svoje sudove vodom i krenula kući, i tada joj je progovorio Abrahamov sluga. To je tip žene koja ti je potrebna.

I to je takođe tip neveste za Hrista koju Otac traži na zemlji. Bog je suvereno vodio Abrahamovog slugu do prave osobe – Rebeke. Sluga je zatim poveo Rebeku na to dugo i opasno putovanje od 700km (koje je verovatno trajalo mesec dana) od Mesopotamije do Kanana – i to je ilustracija našeg putovanja, kao Hristove neveste, u ovom svetu.

Šta mislite, o čemu je sluga pričao Rebeki tokom tog dugog putovanja? Siguran sam da joj je pričao o Isaku. Šta mislite, o čemu Sveti Duh želi da nam govori na našem dugom putovanju? O Isusu. Ne o doktrini, ne o nebu, nego o Gospodu Isusu. I siguran sam da je Rebeka takođe bila željna da sluša o Isaku. Ja želim da saznajem sve više i više o mom predivnom Spasitelju, od Svetog Duha na ovom dugom putovanju, do dana kada ga budem video licem k licu (poput Rebeke koja je ugledala Isaka). Tada ću, poput Rebeke, ući u šator moga Gospoda i postati Njegova žena. Da li imaš tu čežnju? O tome se govori u poglavlju 24.