Jerusalim – Avram i Melhisedek (5)

Jednog dana Bog je izveo Avrama iz šatora i rekao mu: „Pogledaj na nebo i prebroj zvezde, ako ih možeš prebrojati. Takvo će biti tvoje potomstvo.“ (15:5). U to vreme Avram nije imao nijedno dete. Postoje milioni zvezda na nebu. Tu kaže da je Avram poverovao Gospodu (stih 6). Reč „poverovao“ na originalnom jevrejskom jeziku jeste „Aman“ od koje dobijamo englesku reč „Amin“ koja znači „Verujem da će biti tako.“ Dakle, kada je Bog rekao Avramu da će njegovo potomstvo biti kao zvezde na nebu, Avram je samo rekao: „Amin. Verujem da će biti tako.“ To je to, i bilo je ispunjeno. Danas se Avramovi potomci (fizički i duhovni) broje u milionima.

Vera znači kazati „Amin“ kada ti Bog nešto kaže. Vera se uvek bazira na Božijoj Reči. „Vera dolazi slušanjem, a slušanje rečju Božijom“ (Rim.10:17). Ne možeš imati veru ako ne slušaš Boga. Avram je prvo čuo Boga i zatim je rekao: „Amin“.

U poslednje vreme imamo mnogo vernika koji govore da imaju veru za stvari u vezi kojih Bog ništa nije rekao. Oni kažu: „Imam veru da će mi Bog dati Mercedes automobil i verujem da će biti crne boje.“ To nije vera. To je pretpostavka. To je kušanje Boga. Vera se može roditi jedino nakon slušanja šta nama Bog prvo govori. Jedino tada možemo reći: „Amin. Biće tako.“ Ako se budeš sećao ovoga, bićeš spašen od pretpostavke i „falsifikovane vere“. Vera počinje Božijim obećanjem, a ne našim željama. Ono što počinje našim željama vodiće jedino ka Vavilonu. Ono što započinje Bogom vodiće ka Jerusalimu. Kada je jednom Bog nešto rekao, moramo konstantno govoriti na to „Amin“, tokom celog našeg života, bez obzira koliko dugo će Bog čekati da bi ispunio svoju reč…

Međutim, u poglavlju 16 čitamo da je Sara bila nestrpljiva. Ona je predložila Avramu da rodi dete sa Agarom, njenom sluškinjom (16:2). Šta je Avram tada uradio? Nažalost, On je rekao i Sari „Amin.“ To je proizvelo problem Avramovim potomcima koji traje sada već 4000 godina.

Šta treba da naučimo iz ovog slučaja? Samo to da nikada ne smemo reći „Amin“ ljudskoj reči, ako nam je Bog rekao nešto drugo. Bog može rešiti svaki naš problem, bez prihvatanja naših telesnih metoda. Nije nam potreban Sarin predlog. Bog je i više nego sposoban da učini ono što je obećao.

Tako se rodio Ismailo (16:15). Primetite nešto ovde. Kada se Ismailo rodio, Avram je imao 86 godina. U sledećem stihu se govori o nečemu kada je Avram imao 99 godina (16:16 i 17:1). Šta se dešavalo tokom tih 13 godina. Gospod je bio tih. Gospod se ponovo pokazao Avramu kada je on imao 99 godina, nakon tišine od 13 godina. To je kao da je Gospod želeo da mu kaže: „Da li si rekao ‘Amin’ na Sarin predlog? Onda ćeš morati da naučiš bolnu lekciju. Neću ti govoriti narednih 13 godina dok ne naučiš da vrednuješ moj glas više od bilo čijeg.“ Da, Bog je vrlo striktan. On nas nekada uči neke lekcije na vrlo težak način, jer u suprotnom ta lekcija ne bi bila savladana. 13 godina je dugačak period da živiš bez da čuješ od Boga. Međutim, Avram je naučio svoju lekciju i od tada se nikada više nije konsultovao sa Sarom – čak ni kada mu je Bog mnogo kasnije rekao da žrtvuje Isaka.

Bog nije odustao od Avrama. Sada mu je rekao: „Više se nećeš zvati Avram (uzvišeni otac), nego ćeš se zvati Abraham (otac mnoštva). Nećeš samo imati takvo ime, nego ćeš zapravo biti otac mnoštva.“ Abraham je na to ponovo rekao „Amen“ i za godinu dana dobio je sina – kada su stvari izgledale beznadežne. Bog mu je dao sina zato što je konačno naučio da kaže „Amin“ samo Bogu. Abraham je naučio tu lekciju.

Bog mu je tog puta takođe rekao da obreže sve muškarce njegovog domaćinstva. Obrezanje u starom zavetu je značilo odsecanje dela tela. U novom zavetu ono simboliše „nepouzdavanje u telo“. „Mi smo pravo obrezanje, jer se ne uzdamo u telo“ (Fil.3:3). Bog je govorio Abrahamu: „Ne smeš zavisiti od sebe. Pouzdaj se u mene.“

Čitamo malo o Abrahamovom gostoprimstvu u poglavlju 18. U Jevrejima 13:2 kaže da treba da budemo gostoljubivi prema strancima „jer su neki iz gostoljubivosti primili anđele na prenoćište, ne znajući to.“ To se odnosi na poglavlje 18. Pobožan čovek je uvek gostoljubiv, topao i dobar – čak i prema strancima.

Zatim u poglavljima 18 i 19 čitamo kako Lot ponovo upada u problem. Gospod je rekao Abrahamu da će uništiti Sodomu i Gomoru zbog njihovih greha. Abraham je ponovo brinuo o Lotu. Lot još uvek nije naučio lekciju. Nakon što su ga neprijatelji zarobili, ponovo se vratio u Sodom da više zaradi. Međutim, Abraham nije sudio Lota. Kao pobožan čovek, on se molio za Lota da spase svoj život. Ovo je prvo zabeleženo posredovanje u Bibliji, a ono se tiče spasenja duša. Lot je bio spašen zahvaljujući Abrahamovim molitvama, ali njegova žena je postala kao stub soli. Isus je na to mislio kada je govorio da će pri Njegovom drugom dolasku dvoje biti u istom krevetu (muž i žena), i jedan će se uzeti, a drugi će se ostaviti (Luka 17:32,34).

Lotova priča je tužna. Izgubio je svoju ženu i obojicu zetova, i sve svoje imanje – u svojoj potrazi za bogatstvom. Na kraju je morao da ide kao bedni siromah na mesto na koje mu je Bog rekao da ide na početku. Njegove ćerke su učinile incest sa njim i rodile dva sina – Amona i Moava (19:37,38). Od njih su nastali Amonci i Moavci koji su stalno ratovali protiv Izraela.

U kontrastu načina na koji je Lot odgojio svoju decu, čitamo šta sâm Gospod svedoči u vezi Abrahama da će Abraham „zapovediti svojoj deci da se drže puta Gospodnjeg.“ (18:19). Bog je tada takođe rekao da zbog toga može da ispuni svoja obećanja Abrahamu. Bog ne može da uradi puno sa mnogim ljudima danas zato što oni ne mogu da kontrolišu svoju decu u svojim kućama!