Život Isaka (1)

Rebeka je imala problem. Dvadeset godina, ili više, bila je nerotkinja (25:20 i 25:26). Moguće je imati probleme kada dobiješ ženu koju ti je Bog izabrao. Da! To može biti deo tvog duhovnog obrazovanja. Čak i ako te Bog vodi negde, možeš se suočiti sa problemima. Problemi ne dokazuju da si izvan Božije volje. Ne. Oni samo pokazuju da treba da se moliš i tražiš da Bog reši probleme. Isak se molio i problem se rešio. Rebeka je zatrudnila (25:21).

Rebeka je rodila blizance. Jakov je izašao uhvativši se za Isavovu petu (25:26). Jakovljeva grabljiva priroda je započela već u Rebekinom stomaku. Žurio je da izađe prvi, ali nije uspeo. Isav je bio prvi, a Jakov je uhvatio njegovu petu. To je bio Jakov. To je bio čovek koga je Bog izabrao da bude glava izraelskog naroda. Bog je izabrao slabog čoveka da bude Njegov sluga – čoveka koji je tražio samo svoje interese u potrazi za zemaljskim stvarima. Nazvali su ga Jakov, što znači „Grabljivac“. Koje je to ohrabrenje za pale grešnike poput nas. Naš Gospod je došao da pozove grešnike, a ne pravednike.

Isak nije bio mudar kao njegov otac Abraham. Isakov dom je bio ispunjen pristrasnošću. Isak je bio na Isavovoj strani, a Rebeka na Jakovljevoj. Takav stav je najbolji put da se napravi razdor doma. Isav i Jakov su postali doživotni neprijatelji zbog pristrasnosti njihovih roditelja. Jedan roditelj je favorizovao jednog sina, a drugi roditelj drugog. Tako su dva dečaka postala ljubomorna među sobom. Nema sumnje da je to odvojilo i Isaka i Rebeku. Kako je njihov brak divno izgledao kada su započeli kao par koji je izabran od Boga i u dubokoj međusobnoj ljubavi! Međutim, njihova pristrasnost prema deci je u potpunosti uništila njihov brak. Najtužniji deo jeste razlog njihove pristrasnosti. U Isakovom slučaju to je bila ljubav prema dobroj hrani: Isak je voleo meso divljači koje je Isav redovno donosio kući. Jakov nije bio dobar lovac i zato Isak nije obraćao pažnju na njega. Isakovo blagosiljanje Jakova (koje je prouzrokovalo mnogo problema) takođe je došlo zbog njegove ljubavi prema mesu divljači. Proždrljivac poput Isaka za sigurno ne može postati tako dobar otac kao što je bio Abraham. Pobožni očevi mogu u određenom periodu imati sinove koji se ponašaju prilično bezumno.

Čitamo u 26:7 o još jednom Isakovom bezumnom delu, ali tu je sledio očeve stope laganja. Kada je bio u Geraru, ljudi su ga pitali u vezi njegove lepe žene, Rebeke. On im je rekao da mu je Rebeka sestra. Bila je to laž koju je i Abraham dva puta izrekao u vezi svoje žene Sare (Poglavlja 12 i 20). Međutim, Isak nije ništa naučio iz grešaka svog oca. Ne bismo trebali praviti iste greške koje su pravili naši roditelji pre nas. Mudar čovek će učiti iz grešaka drugih i neće ih ponavljati.

Moramo reći da je Isak imao i neke dobre kvalitete svog oca, kada se radilo o saradnji sa ljudima izvan porodice. Čitamo da je jednom prilikom (26:18) Isak obnovio bunare koje je njegov otac ranije iskopao, a koje su Filisteji iz ljubomore zatrpali. Ti bunari su pripadali Abrahamu, jer ih je on iskopao, i sada su pripadali Isaku. Međutim, Gerarski stočari su se svađali sa Isakovim pastirima i govorili: „Voda je naša!“ Isakove sluge su došle da ga pitaju šta da rade i Isak je rekao: „Dajte im!“ Baš kao što je Abraham dao Lotu zemlju koju je želeo, Isak je ovde sledio stope svog oca. Zatim je Isak iskopao još jedan bunar (stih 21) i Gerarci su se opet svađali oko tog bunara. Isak je i drugi put rekao: „Opet im dajte.“ Zatim se preselio i iskopao još jedan bunar. Sada je Gerarce bilo sramota i nisu se prepirali oko tog bunara, i zato ga je Isak nazvao „Rehavot“ što znači: „Bog nam je dao prostor da budemo plodonosni u ovoj zemlji.“

Razmislite o ovoj frazi: „Rehavot, Gospod nam je dao prostor.“ Isak nije sâm sebi stvarao prostor tako što je gurao ljude od sebe. Ne. On se odrekao svojih prava i Gospod mu je dao prostor da postane plodonosan. To je put zidanja Jerusalima. Taj tok (odricanje od svojih prava) započeo je sa Abrahamom, nastavlja se sa Isakom i teče kroz Isakovog unuka Josifa, mnogo decenija kasnije. To je princip po kome moramo živeti: „Neću se svađati i grabiti za zemaljske stvari. Neka svet i svetovni hrišćani imaju šta god žele. Ja ću uzeti ono što ostane i od tih ostataka Bog će mi dati prostor da budem plodonosan u zemlji.“ Oni koji se grabe za Sodomu i Gomoru i njihovo bogatstvo ostaju neplodni. Put crkve (Jerusalima) jeste put odricanja svojih zemaljskih prava, kao što je to Isus, naš Gospod činio. Njegovo Carstvo nije bilo od ovoga sveta. Ni naše nije! Međutim, put Vavilona je put otimanja.

Jakov je započeo život kao grabljivac i bilo je potrebno da se obrati pre nego što je mogao postati Izrael i tako biti u „toku Jerusalima“. U suprotnom bi bio u „toku Vavilona“. To su neki važni principi koje nalazimo u Knjizi Postanka koji se mogu i danas primeniti na nas. Pogledajte koliko vernika traži poziciju i čast u hrišćanstvu. Prva kvalifikacija da budeš hrišćanski vođa (ili starešina) jeste da nemaš želju da budeš vođa zato što si u potpunosti presvedočen da nisi podoban da budeš vođa. Moramo dozvoliti Gospodu da stvori prostor za nas i da nas učini vođama. Tada ćemo biti plodonosni u zemlji. Ako pokušamo da stvaramo sebi prostor, nećemo biti plodonosni. To je sigurno!

U 26:28 čitamo da je čovek koji je bio Isakov neprijatelj na kraju došao kod Isaka i rekao: „Mi jasno vidimo da je Gospod sa tobom“ i Isak ih je ugostio. To je Božiji put. Božiji čovek gradi mir sa svojim neprijateljima. Ako je naš neprijatelj gladan, moramo ga nahraniti. To je put toka Jerusalima.

U 26:34,35 čitamo: „Kada je Isav imao 40 godina, uzeo je za ženu Juditu, ćerku Veoha Hetejina, i Vasametu, ćerku Elona Hetejina. One su zadavale mnogo jada Isaku i Rebeki.“ Ovde vidimo da Isak nije bio oprezan kao Abraham kada se radilo o pronalaženju supružnika za svog sina. On je dozvolio Isavu da se oženi sa kime god je on želeo. On je razmazio Isava svojim favorizovanjem i pristrasnošću. Isaka je više interesovala hrana koju mu Isav donosi nego koju će ženu Isav izabrati. To su neka upozorenja iz Pisma za nas danas.