Jerusalim – Avram i Melhisedek (2)

Bog je ponovo testirao Avrama. Bog je testirao Adama i Bog je testirao Avrama, i On će testirati i tebe i mene. Ovoga puta test je bila glad u zemlji (12:10). Šta bi radio kada bi ti Bog rekao da ideš u Kanan, a u Kananu je glad? Ili bi živeo po svedočanstvu svojih čula ili po onome što ti je Bog rekao svojim Duhom. Postoji divan stih koji kaže da Isus „neće suditi po viđenju svojih očiju i čuvenju svojih ušiju“ (Isaija 11:3,4), ali čovek tako ne živi. Ako vidimo ili čujemo za glad u Kananu, mi odmah donosimo odluku po tome šta nam naše oči, uši i pametan mozak govore. Mi odlučujemo da Kanan sigurno nije mesto za nas i da treba da se selimo. Ne vidimo da treba da se konsultujemo sa Bogom zato što živimo vođeni svojim čulima! Upravo to je Avram uradio: „Avram se spustio u Egipat“ (12:10). Ko mu je rekao da ide u Egipat? Ne Bog, nego njegova čula!

Zar Bog ne može sačuvati čoveka u periodu gladi? Naravno da može. „Blago čoveku koji se uzda u Gospoda. Od suše ne strepi, ploda uvek ima“ (Jeremija 17:5-8). Čovek koji se uzda u Gospoda neće se pokretati sve dok mu Bog to ne kaže. Upravo to je naš Gospod rekao Sotoni u pustinji kada je bio kušan. Sotona je rekao Isusu da pretvori kamenje u hleb. Bila je glad u pustinji i nije bilo u blizini prodavnice sa hranom. Međutim, Isus je odgovorio: „Čovek neće živeti samo od hleba, nego od svake reči koja izlazi iz usta Božijih.“ (Matej 4:4).

Avram nije tako živeo. On je odlučio da živi samo od hleba. Dakle, pošto je u Egiptu bilo hleba, on je otišao tamo. Isto tako se radi mnogo hrišćanskog posla danas. Većina hrišćanskih radnika ne ide tamo gde im Gospod kaže da idu. Oni idu tamo gde mogu dobiti dobru platu, gde je hleb dostupan u izobilju. Pridružuju se organizacijama u kojima nema suše novca. „Egipat“ predstavlja udobno mesto za boravak tokom suše, ali pitanje je da li je to mesto na kome Bog želi da budeš. Ako te je Bog pozvao da budeš u „Kananu“, ne treba da se seliš u „Egipat“. Ako ne čuješ ono što ti Bog sada govori, možda ćeš uraditi istu tu stvar kada budeš testiran. Živi po rečima koje izlaze iz usta Božijih, kao što je to Isus činio. Njegov stav bio je: „Da, hleb je neophodan za život, ali poslušnost Bogu je još neophodnija za život.“

Ako je Sotona tako kušao Isusa, zar misliš da tebe neće kušati da ideš tamo gde ima mnogo hleba? Ako si u punovremenom hrišćanskom radu i suočiš se sa finansijskom teškoćom, Sotona će ti reći da možeš dobiti više novca u drugoj organizaciji ili crkvi i da odeš tamo. Neka ti Bog bude milostiv da tada ne poslušaš Sotonu i tako uništiš svoj život.

Kakav je bio rezultat Avramovog silaska u Egipat? Trebao je tamo da laže da mu je žena sestra. Možeš ući u mnoštvo problema kada odeš u „Egipat“. Treba da svedočiš laži, pišeš lažne izveštaje, iznosiš stvari koje nisu 100% istina, praviš kompromis sa svojom savesti itd…

Sara je imala oko 65 – 70 godina, ali mora da je bila veoma atraktivna žena, jer ju je Faraon, Egipatski kralj poželeo u svom haremu. Tužna stvar je da čak i kada je Avram video da će mu žena biti iskorišćena u haremu, još uvek je toliko voleo svoj život da nije rekao Faraonu istinu. Kada smo u škripcu, tada otkrivamo da li volimo istinu ili ne.

Dakle, vidimo da je veliki Avram bio čovek koji je pravio ozbiljne greške. Najpre je držao očevu ruku i bio neposlušan Bogu, zatim je rekao laž da bi spasao svoj život, iako je to značilo da će izgubiti svoju ženu. Takav je bio čovek koga je Bog izabrao – slab i sebičan čovek. Avram je bio baš kao mi. To je za naše ohrabrenje. Bog može i nas iskoristiti.

Međutim, Bog je izbavio Avrama iz obe situacije. On ga je izbavio iz Harana i On je izbavio Saru od Faraona. Bog i nas izbavlja kada napravimo greške, ako vidi da je naše srce iskreno kao što je bilo Avramovo. To je ono što nas ohrabruje.

Faraon je bio taj koji je ukorio Avrama za laž (12:18). Možete li zamisliti da neznabožački car kori Božijeg proroka zbog laži? Ponekad Božiji narod dospe u takve situacije kompromisa da ljudi iz sveta treba da ih opomenu. To se dešava kada idemo u „Egipat“.