Zac Poonen
(Preveo Milenko Isakov)
“Gospod reče Mojsiju: još ću jedno zlo pustiti na Faraona i na Egipat,
pa će vas pustiti da idete odavde.”
(2.Mojsijeva 11:1)
U poglavlju 12 čitamo kako su Izraelci bili izbavljeni iz Egipta. Bog im je rekao da uzmu buket isopa i namažu oba dovratnika i nadvratnik krvlju zdravog, besprekornog jagnjeta, da bi izbegli anđela smrti. Ovo je ilustracija vere koja primenjuje Hristovu krv za svoje srce. Isop je bila široko rasprostranjena biljka koju je bilo lako pronaći u Egiptu. Takođe, veru je vrlo lako pronaći. Izraelci su napustili Egipat 14.dana prvog meseca njihovog novog kalendara – a Gospod Isus je bio razapet istog tog dana oko 1500 godina kasnije. Bog je gledao u budućnost i video dan u kome će Fariseji razapeti Isusa i odlučio da tog datuma izbavi Izraelce iz Egipta!
Kako su Izraelci bili izbavljeni? Ne svojim dobrim životom ili svojim dobrim delima. Bog nije ulazio u svaku kuću da proverava kako su dotične osobe živele poslednjih 30 godina. Ne, on je samo proveravao da li su imali veru da stave krv nevinog jagnjeta na vrata kuće. Kada su umočili taj isop u krv i namazali vrata, oni su rekli: “Ne pouzdajem se u moja dobra dela i moje religiozne aktivnosti da će me zaštititi. Pouzdajem se u krv nevinog jagnjeta. Zato verujem da anđeo smrti neće ući u moju kuću.” To je put spasenja. Niko se ne može pohvaliti rečima: “Spasao sam se zato što sam živeo dobrim životom.” Ne. Čovek koji je živeo dobrim životom i čovek koji je živeo lošim životom, te noći u Egiptu oboje su bili spašeni krvlju jagnjeta. Ako je neko u Izraelu mislio ovako: “Živeo sam dobrim životom i zato ne verujem da će me Bog osuditi”, i stoga nije namazao vrata krvlju, šta mislite šta mu se desilo? Anđeo smrti je ušao i ubio najstarijeg sina, kao u svim ostalim domovima u Egiptu.
Znam da mnogi zloupotrebljavaju istinu spasenja blagodaću kroz veru u krv Hristovu i bezbrižno žive govoreći: “Nema veze kako živimo.” Međutim, to ne umanjuje istinu da spasenje nije po delima, već po blagodati kroz veru.
Efescima 2:9 kaže: “Ne od dela, da se niko ne pohvali”, ali već sledeći stih kaže da pošto smo spašeni, Bog nas je stvorio “za dobra dela”. Dakle, potpuna istina je sledeće: Ne možemo se spasti svojim dobrim delima, bez obzira koliko ih činimo. Međutim, ako naša ‘vera’ ne proizvodi dobra dela nakon što smo spašeni, to dokazuje da naša vera nije istinska. To se slaže sa onim što Jakov kaže: “Vera bez (dobrih) dela je mrtva” (Jakov 2:26).
Nakon što su namazali krv na vrata, Izraelcima je bilo zapoveđeno da te noći jedu beskvasni hleb. To je ilustracija našeg hranjenja sâmim Hristom, Hlebom Života. Nije dovoljno da se pouzdamo samo u Njegovu krv, nego se moramo hraniti Njegovim životom. Mi smo pomireni sa Bogom smrću Njegovog sina i spašeni smo Njegovim životom (Rim.5:10).
Takođe, trebali su da jedu hleb obučeni i spremni da napuste Egipat u svakom momentu. Tako i mi treba da živimo u ovom svetu – uvek spremni da idemo, čim nas Isus pozove na susret sa Njim. Ovaj svet nije naš dom. Moramo biti spremni da ga napustimo u svako doba.
Želim sada da vidimo Božiju pravednost u 12:35, “Sinovi Izraelovi zaiskaše od Egipćana posuđa srebrnog i posuđa zlatnog i haljina.” Zašto? Da li Bog traži od svoje dece da tako prose novac od nevernika? Za sigurno da nije ispravno da tako činimo. Međutim, u slučaju tih Izraelaca bilo je ispravno, jer su njih 600.000 radili za Egipćane 400 godina bez plate. Sada je Bog želeo da im nadoknadi punu platu za tih 430 godina, pre nego što napuste Egipat!! Božija pravednost će dohvatiti ljude koji su varali druge – ako je potrebno i 430 godina kasnije! Niko neće izbeći zakone pravednog Boga. U tim malim stvarima vidimo Božiju pravednost u Pismu.