DVADESET TREĆA LEKCIJA

“Niste vi mene izabrali, nego sam ja vas izabrao i postavio da idete i nosite rod, i da vaš rod ostane, da sve što tražite od Oca u moje ime, On vam dâ.” (Jovan 15:16)

“Usrdna molitva pravednika može mnogo.” (Jakov 5:16)

Obećanje da će Otac dati šta god zaištemo je ovde još jednom obnovljeno i pokazuje nam ko može zadobiti tako divan uticaj u savetničkoj sobi Svevišnjeg. “Ja sam vas izabrao”, kaže Gospod, “i odredio da idete i nosite rod i da vaš rod ostane”, i onda dodaje: “tako da šta god vi, koji nosite rod, budete tražili od Oca u moje ime, On vam da.” Ovo nije ništa drugo nego potpuniji izraz onoga što je izgovoreno u rečima “Ako ostanete u meni”. On je govorio da je razlog ovog ostajanja nošenje roda, više roda, puno roda, da bi se Bog proslavio i da bi se znaci učeništva videli. Ne čudi nas da On sada dodaje da tamo gde se vidi realnost ostajanja u izobilnim rodovima, tu se stiču i uslovi za molitvu koja zadobija ono što traži. Potpuno posvećenje ispunjenju našeg poziva je uslov efektivne molitve i ključ za neograničene blagoslove Hristovih divnih obećanja za molitvu.

Neki hrišćani se boje da se ovakva izjava suproti nauci o besplatnoj blagodati. Ako ispravno razumemo besplatnu blagodat kao i mnoge druge jasne izjave iz Božje blagoslovene reči onda ćemo znati da to nije tako. Uzmimo reči svetog Jovana (1.Jov.3:18-22): “Volimo se delom i istinom; i time ćemo osigurati svoje srce pred njim; i šta god molimo primamo od Njega, jer držimo Njegove zapovesti i činimo što je Njemu ugodno.” Ili uzmimo često citirane reči Jakova: ”Usrdna molitva pravednika može mnogo.” Sveti Duh definiše pravednog čoveka ovako: ”Onaj ko tvori pravdu pravednik je kao što je i On pravedan.” Zapazimo duh mnogih Psalama: molilac se sa sigurnošću poziva na svoj integritet i pravednost. U 18. Psalmu David kaže: “Bog me je nagradio po mojoj pravdi, po čistoći mojih ruku… Bio sam ispravan pred Njim i čuvao sam se nisam se zlobno odvratio od svoga Boga.” (Ps.18:20-26. Isto Ps.7:3-5, 15:1-2, 18:3,6, 26:1-6, 119:121,153). Ako pažljivo razgledamo ovakve izjave u svetlu Novog Zaveta videćemo da su u savršenom skladu sa izričitim učenjem Spasiteljevih reči na rastanku: “Ako držite moje zapovesti, ostaćete u ljubavi mojoj”; “Vi ste prijatelji moji ako činite što vam ja zapovedam.” Ova reč bukvalno znači: “Ja sam vas odredio da idete i rod rodite i da sve ono što zaištete od Oca u moje ime, daće vam.”

Hajde da uđemo u duh onoga čemu nas Spasitelj ovde uči. Postoji opasnost u našoj evanđeoskoj religiji da previše gledamo šta nam se nudi sa jedne strane, kao sigurno iskustvo zadobijeno kroz molitvu i veru. Postiji i druga strana koju Božija reč jako naglašava, da je poslušnost jedini put ka blagoslovu. U našem odnosu sa beskonačnom osobom koju zovemo Bog, koji nas je stvorio i otkupio, treba da shvatimo da je naš jedini ispravan stav – potpuna pokornost. Predanje Njegovoj vlasti, Njegovoj slavi, Njegovoj volji, Njegovom zadovoljstvu treba da bude prva i najvažnija misao u našem životu. Pitanje, dakle, nije kako ćemo zadobiti i uživati Njegovu naklonost, jer u tome još uvek možemo tražiti svoje. Bog želi da mi tražimo Njegovu slavu i Njegovo zadovoljstvo kojeg je On beskonačno i neiskazano vredan. Predanje Njegovoj savršenoj i blagoslovenoj volji, život službe i poslušnosti je lepota i šarm neba. Služba i poslušnost, to su bile najvažnije misli u Sinovom umu dok je boravio na zemlji. Služba i poslušnost mora postati i nasa želja i cilj, čak više nego mir ili prosvetljenje ili radost ili sila: u njima ćemo naći put do veće blagoslovenosti koja nas očekuje.

Zapazimo samo koliko važno mesto joj Gospod daje ne samo u 15.glavi, u vezi sa obitavanjem, nego i u 14. gde govori o nastavanju Trojedinog Boga. U 15. stihu imamo: “Ako imate ljubav k’ meni, držite moje zapovesti i Otac će vam dati Duha Svetoga.” Onda 21. stih: ”Ko ima moje zapovesti i drži ih, to je onaj koji me ljubi; a ko me ljubi, njega će ljubiti moj Otac; i ja ću ga ljubiti i pokazaću mu se sam.” I onda opet, 23. stih, jedno od najviših od svih prevelikih i dragocenih obećanja: ”Ako me neko ljubi, on će držati moju reč; i moj Otac će ga ljubiti, i doćićemo k njemu i nastanićemo se u njega.” Da li je moguće naći reči koje će jasnije izraziti da je poslušnost put do ispunjenja Duhom, da bi nam Duh otkrio Sina u nama i opet pripremio nas da budemo prebivalište, dom za sâmog Oca? Ispunjenje Trojedinim Bogom je nasljedstvo onih koji su poslušni. Poslušnost i vera su jednostavno dva aspekta jedne te iste stvari – predavanja Bogu i Njegovoj volji. Vera osnažuje za poslušnost, a za uzvrat biva osnažena verom: vera se usavršava kroz dela. Trebalo bi da se bojimo da su naši napori da verujemo bili neuspešni baš zato što nismo zauzeli jedinu poziciju gde je velika vera legitimna i moguća: pozicija potpunog predanja časti i volji Božijoj. Samo osoba koja je potpuno posvećena Bogu i Njegovoj volji moćiće da nađe silu da zadobije sve što joj je njen Bog obećao.

Primena ove istine u školi molitve je vrlo jednostavna, ali i vrlo uzvišena. “Ja sam vas izabrao”, kaže Gospod, “i odredio vas da idete i nosite rod, puno roda (stihovi 5,8), i da vaš rod ostane. Vaš život mora biti izobilan rodom i plodnošću, tako da, kao rodne grane koje obitavaju u meni, možete iskati od Oca što god hoćete i daće vam!” O, koliko često smo tražili sposobnost da se usrdno molimo za blagodat koja donosi rod i čudili se zašto odgovora nije bilo. A nije ga bilo zato što smo obrnuli Gospodnji redosled. Mi smo hteli da prvo imamo utehu i radost i silu, da bi mogli da radimo posao lako i bez ikakvog osećaja poteškoće ili samoodricanja. A On je želeo od nas da u veri, ne pitajući se da li se osećamo slabi ili jaki, bez obzira da li je posao lak ili težak, u poslušnosti vere, jednostavno radimo ono što nam je kazao: put plodnosti bi nas odveo do mesta sile preovladavajuće molitve. Poslušnost je jedini put koji vodi do slave Božije. Nikako poslušnost umesto vere, niti poslušnost koja nadoknađuje manjak vere, nego poslušnost vere koja otvara pristup svim blagoslovima koje naš Bog ima za nas. Krštenje Duhom Svetim (14:16), izražaj Sina (14:21), Očevo obitavanje (14:23), ostajanje u Hristovoj ljubavi (15:10), privilegija Njegovog svetog prijateljstva (15:14), i sila preovladavajuće molitve(15:16) – sve ovo očekuje poslušne!

Hajde da usvojimo ove lekcije. Sada nam je poznat veliki razlog zbog kojeg nismo imali silu vere da molimo preovladavajuće molitve. Naš život nije bio ono što je trebao da bude: jednostavna poslušnost, a obitavajuća plodnost nije bila naša glavna odlika. Sada celim srcem odobravamo ono što je Bog odredio: Ljudi kojima bi Bog dao takav uticaj u vladavini svetom, da se na njihov zahtev desi ono što se inače ne bi desilo, ljudi čija volja treba da vodi put po kome će Božija volja da radi, moraju biti ljudi koji su se i sami naučili poslušnosti i čija lojalnost i pokornost autoritetima je izvan svake sumnje.

Cela naša duša odobrava princip: poslušnost i nošenje roda – put do preovladavajuće molitve. Sa stidom priznajemo da su naši životi do sada slabo nosili taj pečat.

Hajde da se predamo zaduženju koje nam naš Spasitelj daje. Hajde da proučimo naš odnos prema Njemu kao Gospodaru. Hajde da ne mislimo više, na početku svakog dana, na prvom mestu o udobnosti, o radosti, o blagoslovu. Neka prva misao bude: ja pripadam Gospodu. Svaki momenat i svaki pokret moram činiti kao Njegovo vlasništvo, kao deo Njega, kao onaj koji samo traži da upozna i čini Njegovu volju. Sluga, rob Isusa Hrista – neka to bude duh koji me pokreće. Ako On kaže: Više vas ne nazivam slugama, nego vas zovem prijateljima, onda prihvatimo mesto prijatelja: “Vi ste prijatelji moji, ako tvorite što vam ja zapovedam.”

Jedna stvar koju On zapoveda nama kao granama je da nosimo rod. Hajde da živimo na blagoslov drugima, da svedočimo o životu i ljubavi koja je u Isusu. Hajde da damo naš ceo život u veri i poslušnosti Isusu za onaj cilj, zbog koga nas je izabrao i odredio – nošenje roda. Kada razmišljamo da nas je On zbog ovoga izabrao, i prihvatimo naš zadatak kao od Njega koji uvek omogućava sve što zahteva, mi ćemo ojačati u pouzdanju da je zivot nošenja roda, izobilovanja i prebivanja na dohvat ruke. Takođe, razumećemo zašto samo nošenje roda može biti put do mesta preovladavajuće molitve. Samo onaj čovek, koji u poslušnosti Hristu dokazuje da čini samo ono što gospodar želi, primiće od Oca što god zaželi: “Što god ištamo od Njega primamo, jer držimo Njegove zapovesti i činimo što je Njemu ugodno.”

“Gospode, nauči nas da se molimo!”

Molitva:

Blagosloveni Gospode, pomozi mi da potpuno shvatim ono što samo delimično razumem, da samo kroz volju Božiju koja je prihvaćena i učinjena u poslušnosti Njegovim zapovestima, mi stičemo silu da shvatimo Njegovu volju u Njegovim obećanjma i potpuno ih primenimo u našim molitvama. Uči nas da samo na putu nošenja roda dolazi do dubljeg srastanja čokota i loze i mi dostižemo savršeno jedinstvo sa Tobom u kome ištemo što god hoćemo. O Gospode, otkri nam, molimo Te, kako da sa svom vojskom nebeskom i sa Tobom Sinom na zemlji i sa svim ljudima vere koji su Te proslavili na zemlji, poslušnost Bogu je naša najuzvisenija privilegija, zato što nam daje pristup u jedinstvo sa Njim u onome što je Njegova najveća slava – Njegova savršena volja. Otkri nam, molimo Te kako u držanju Tvojih zapovesti i nošenju roda po Tvojoj volji, naša duhovna priroda može da raste do pune mere savršenog čoveka, sa silom da traži i primi što god zaželi.

O Gospode Isuse! Otkri nam se i otkri nam realnost Tvoje namere i Tvoje sile da učiniš Tvoja divna obećanja svakodnevnim iskustvima svih onih koji se potpuno predaju Tebi i Tvojim rečima. Amin.