DVADESET ČETVRTA LEKCIJA

“Šta god zaištete u Ime moje, ono ću vam učiniti. I ako šta zaištete u Ime moje, ja ću učiniti. Da šta god zaištete u Oca u Ime moje da vam da. Zaista, zaista vam kažem da šta god uzištete u Oca u Ime moje, daće vam. Dosad ne iskaste ništa u Ime moje; ištite i primićete. U onaj ćete dan u Ime moje zaiskati.” (Jovan 14:13,14 15:16 16:23,24,26)

Do sada učenici nisu ništa tražili u Hristovo Ime, niti je On sam korisio taj izraz. Najpribližnija izjava je “sakupljeni u moje Ime”. Ovde u Njegovim oproštajnim rečima, On neprestano ponavlja tu reč u vezi sa obećanjima koja imaju neograničeno značenje, “Šta god,” “Sve,” “Šta god hoćete,” da nauči njih a i nas da je Njegovo Ime jedina, ali i takođe molba koja je dovoljna za sve. Sila molitve i odgovor zavise od ispravne upotrebe Imena.

Šta predstavlja ime neke osobe? To je reč ili izraz kojim osobu pozvamo ili koji je predstavlja. Kada spomenem ili čujem ime, setim se te osobe, šta znam o njoj, i isto tako upisak koji je ostavila na mene. Ime kralja sadrži njegovu čast, silu, kraljevstvo. Njegovo ime je simbol njegove sile. I isto tako svako Božije ime utelovljuje i predstavlja neki deo slave Nevidljivog. A Hristovo Ime je izraz svega šta je On uradio i šta On jeste, i da živi za to da bude naš Posrednik.

Šta znači raditi u nečije ime? To znači doći u sili i autoritetu tog drugog, kao njegov predstavnik i zamenik. Znamo da se u takvoj upotrebi tuđeg imena uvek pretpostavlja zajednica interesa. Niko ne bi dao nekom drugom slobodu da koristi njegovo ime bez sigurnosti da će njegova čast i interesi biti sigurni kod tog drugog kao kod njega samog.

A šta znači da nam je Isus dao silu u Njegovom Imenu da ga slobodno koristimo, sa sigurnošću da šta god zaištemo da ćemo dobiti? Kad uporedimo sa time da jedna osoba, u određenim slučajevima, daje drugoj osobi slobodu da traži nešto u njeno ime, dolazimo do sledećeg: Isus svečano daje svim Njegovim učenicima opštu i neograničenu silu za slobodno korišćenje Njegovog Imena u svako vreme i za svaku njihovu želju. On ne bi mogao to da uradi da nije znao da može imati poverenja u nas kad su u pitanju Njegovi interesi, da će Njegova čast biti bezbedna u našim rukama. Slobodna upotreba imena druge osobe je uvek rezultat velikog pouzdanja, bliskog zajedništva. Onaj ko daje svoje ime drugome stoji po strani, dozvoljava mu da on deluje umesto njega; dok onaj ko koristi ime druge osobe, ne pridaje svom imenu nikakvu vrednost. Kad ja idem u ime druge osobe, ja se odričem sebe, preuzimam ne samo njegovo ime, već samog njega i svega šta je on, umesto samog sebe i onoga šta sam ja.

Takva upotreba imena neke osobe može biti u svojstvu pravnog saveza. Kad trgovac napušta svoj dom i posao, daje svom glavnom činovniku potpunu vlast, kojom on može podići velike količine novca u ime trgovca. Činovnik to radi, ne za sebe, već samo u interesu posla. Zbog toga što ga trgovac poznaje i ima poverenje u njega da je potpuno posvećen njegovim interesima i poslu, zato se usuđuje da mu poveri svoje ime i vlasništvo. Kad je Gospod Isus otišao na nebo, On je ostavio svoj posao, upravljanje Njegovim kraljevstvom na zemlji, u ruke svojim slugama. Nije mogao drugačije već da im da svoje Ime kojim će obezbediti sve što je potrebno za vođenje Njegovog posla. A oni imaju duhovnu vlast da koriste Ime Isusovo samo do mere do koje će predati sebe da žive jedino za interese i posao Gospodara. Korišćenje Imena uvek pretpostavlja predanje naših interesa onome koga predstavljamo.

Ili takva upotreba imena može biti u svojstvu životnog saveza. U slučaju trgovca i njegovog činovnika, savez je privremen, ali mi znamo da jedinstvo u životu na zemlji daje jedinstvo imena: dete ima ime svog oca zato što ima njegov život. I često ljudi pomažu ili poštuju dete dobrog oca zbog imena koje ono nosi. Ali to ne bi trajalo dugo ako bi se otkrilo da je samo u pitanju ime, a da nedostaje očev karaker. Ime i karakter ili duh moraju biti u harmoniji. Kad je to slučaj, dete će imati dvostruko poštovanje od strane očevih prijatelja: karakter obezbeđuje i povećava ljubav i poštovanje koje su prvobitno bili izraženi samo zbog imena. Tako je i sa Isusom i vernikom: mi smo jedno, imamo jedan život, jedan Duh sa Njim; zato možemo doći u Njegovo Ime. Naša vlast u korišćenju tog Imena, da li prema Bogu, ili ljudima ili đavolima, zavisi od mere našeg duhovnog životnog saveza. Korišćenje imena počiva na životnom jedinstvu; Ime i Duh Isusov su jedno. 2

Ili savez koje nas ovlašćuje da koristimo Ime može biti savez ljubavi. Kad nevesta, koja je provela život u siromaštvu, postane sjedinjena sa mladoženjom, ona se odriče svog vlastitog imena da bi se zvala njegovim, i sada ima potpuno pravo da ga koristi. Ona kupuje u njegovo ime, i to ime nije odbijeno. I to je tako zato što je mladoženja nju izabrao za sebe, računajući na nju da će se brinuti za njegove interese: oni su sada jedno. Ni Nebeski Mladoženja ne može da učini ništa manje; zavolevši nas i učinivši nas jednima sa Njim, nije mogao ništa drugo da uradi već da da onima koji nose Njegovo Ime da ga prinesu pred Oca, ili da dođu Njemu samom za sve što im je potrebno. I nema nijednog koji predaje sebe da zaista živi u Imenu Isusa, koji neće primiti veću i veću meru duhovnog kapaciteta da u tom Imenu traži i prima šta želi. Nošenje imena nekog drugog pretpostavlja da sam odustao od mog vlastitog, a time i od mog nezavisnog života; ali onda, naravno, posedujem sve što poseduje i osoba čije ime sam preuzeo.

Takve ilustracije nam pokazuju kako je neispravno uopšteno mišljenje da je glasnik poslat da traži u ime drugog glasnika, ili krivac koji se poziva na ime jemstva. Ne, sâm Isus je sa Ocem, nije odsutan Onaj u čije ime dolazimo. Čak kad se molimo samom Isusu, to mora biti u Njegovom imenu. Ime predstavlja osobu; tražiti u Imenu znači tražiti u punom jedinstvu interesa, života i ljubavi sa Njim, kao oni koji žive za Njega. Ako dopustim da jedino Ime Isusovo ima nepodeljenu vrhovnu vlast u mom srcu i životu, moja vera će rasti do uverenja da šta tražim u tom Imenu ne može biti odbijeno. Ime i sila za traženje idu zajedno: kad Ime Isusovo postane sila koja upravlja mojim životom, njena sila u molitivi Bogu će takođe biti vidljiva.

Vidimo da sve zavisi od našeg odnosa prema Imenu: sila koju ima u mom životu je sila koju ima u mojim molitvama. Ima više izjava u Pismu koje nam to jasno govore. Kad kaže “Sve činite u Ime Gospoda Isusa”, vidimo kako se to slaže sa izjavom “Tražite sve.” Raditi i tražiti u Njegovom Imenu, te dve stvari idu zajedno. Kad čitamo “Mi ćemo hoditi u Ime Gospoda Boga,” vidimo kako sila Imena mora da upravlja celim našim životom; jedino onda će to Ime imati silu i u molitvi. Bog gleda život, a ne ono šta je na usnama, da bi video šta nam predstavlja to Ime. Kada pismo govori o “ljudima koji su dali svoje živote za Ime Gospoda Isusa,” ili o onima koji su “spremni da umru za Ime Gospoda Isusa,” vidimo kakav odnos treba da imamo sa tim Imenom: kada je ono meni sve, ono će mi obezbediti sve. Ako mu predam sve što imam, imaću sve što ono ima.

“ŠTA GOD zaištete u Ime moje, ono ću vam učiniti.” Isus je mislio bukvalno kad je dao ovo obećanje. Hrišćani su želeli da ga ograniče: izgledalo im suviše slobodno; teško je imati poverenja u čoveka toliko bezuslovno. Nismo razumeli da je izjava “u Ime moje” dovoljna garancija. Niko ne može koristiti više duhovne sile nego što ima kapacitet, koji se zadobija tako što se živi i radi u to Ime. Kada nosimo to ime pred ljudima, imamo silu da ga koristimo pred Bogom. O tražimo Božijeg Svetog Duha da nam pokaže šta to Ime znači, i kako se ono pravilno koristi. Kroz Duha će to Ime, koje je iznad svakog imena na nebu, imat vrhovnu vlast i u našim srcima i životima.

Isusovi učenici! Neka ova lekcija danas potone duboko u vaša srca. Gospodar kaže: Samo molite u moje Ime; šta god tražite, biće vam. Nebo vam je širom otvoreno; sva blaga i sile duhovnog sveta su vam stavljeni na raspolaganje za službu ljudima oko vas. O dođite, naučimo da se molimo u Ime Isusa. Kao učenicima, On nam kaže, “Dosad ne iskaste ništa u Ime moje; ištite i primićete.” Neka svaki Isusov učenik traži da iskoristi za sebe pravo svog carskog sveštenstva, i neka iskoristi vlast koja mu je stavljena na raspolaganje za njegov krug i njegov posao. Neka se hrišćani probude i čuju poruku: vaša moliva može zadobiti ono što bi inače bilo zadržano, može ostvariti ono što bi inače ostalo neurađeno. O probudite se i koristite Isusovo Ime da otvorite blaga neba za ovaj propali svet. Kao sluge Kralja, naučite da koristite Njegovo Ime: “ŠTA GOD zaištete u Ime moje, ONO ĆU VAM UČINITI.”

“GOSPODE, NAUČI NAS DA SE MOLIMO.”

Molitva

Blagosloveni Gospode! Svaka lekcija koju mi daješ ima takvu puninu i dubinu značenja, da izgleda da kada bih naučio samo tu jednu, znao bih da se molim ispravno. Danas se ponovo osećam kao da mi je potrebna samo jedna molitva svakog dana: Gospode, nauči me šta znači moliti se u Tvoje Ime. Nauči me da živim i da radim, da hodam i da govorim, tako da sve to radim u Ime Isusa, a tako isto i da moja molitva bude u tom blagoslovenom Imenu.

I nauči me, Gospode, da se čvrsto držim tog dragocenog obećanja da ŠTA GOD zaištemo u Tvoje Ime, Ti ćeš učiniti da nam Otac to da. Iako još ne razumem potpuno, a još manje da sam dostigao, taj čudesni savez na koji si mislio kad si rekao, U MOJE IME, ja ću ipak da se držim tog obećanja dok ono ne ispuni moje srce sa sigurnošću: Sve u Ime Isusa.

O moj Gospode! Neka me Tvoj Sveti Duh nauči ovome. Ti si rekao za Njega, “Utešitelj, koga će Otac poslati U MOJE IME.” On zna šta to znači da bude poslat sa neba u Tvoje Ime, da otkrije i da proslavi silu tog Imena u Tvojim slugama, da koristi to Ime, i time da Te proslavi. Gospode Isuse! Neka Tvoj Duh prebiva u meni, i neka me ispuni. I želim, ja predajem moje celo biće Njegovom upravljanju i vođstvu. Tvoje Ime i Tvoj Duh su jedno, kroz Njega će Tvoje Ime biti snaga mog života i moje molitve. I tada ću moći zbog Tvog Imena na sve da zaboravim, u Tvom Imenu da govorim ljudima i Bogu, i da dokažem da je to zaista Ime iznad svakog imena.

Gospode Isuse! O nauči me Tvojim Svetim Duhom da se molim u Tvoje Ime. Amin.