Milenko Isakov
(1.Jovanova 5:1)
Nastavljamo sa citiranjem iz propovedi brata Tibi Dirici.
Ovde ima jedna jako interesantna stvar, to što smo čitali, da apostol Jovan nije samo govorio da imamo zajedništvo sa Ocem i sa Isusom Hristom, nego još i ovako: „Mi vam objavljujemo da imate zajedništvo i sa nama.“ To je jedinstvena stvar, jer o tome je bilo reči da će čovek biti srećan jedino ako ima zajedništvo sa Ocem i sa Isusom Hristom. Ne postoji vernik koji voli svemogućeg Boga i Isusa Hrista, a da ne čezne za zajedništvom braće i sestara. Zbog toga govori „da imate zajedništvo sa nama“. Jako je važno i neophodno vernom čoveku da ima odnos sa Bogom, ali Pismo kaže u Jovanovoj poslanici nekoliko poglavlja kasnije i voleo bih to da pročitam: „Ko god veruje da Isus jeste Hristos, rođen je od Boga. I ko god voli roditelja, voli i onoga koji je od njega rođen.“ (1.Jovanova 5:1). Nemoguće je da neko voli Boga, a u međuvremenu ne voli svoju braću i sestre, one koji su od istog svemogućeg Boga rođeni. To je nemoguće, jer ako neko kaže da voli Boga, a ne voli svog brata, onda laže, tako kaže apostol.
Znači, zajedništvo ne govori samo o tome da pojedinačno imamo zajedništvo sa Ocem i sa Isusom Hristom, nego govori i o tome da imamo zajedništvo jedni sa drugima. Kada Isus i apostoli govore o tom zajedništvu, onda nas upućuju na to da je Isus osnovao Crkvu radi zajedništva članova koji su svi u Isusu Hristu i koji imaju jednog Oca i Spasitelja Isusa Hrista. Čovek će bez toga ostati prazno biće. Bez zajedništva nikada neće biti srećan i ovo Sotona jako dobro zna.
Sada bih voleo malo da pređem na taj duh današnjeg vremena u kojem živimo. Kada je Isus govorio o tome da će ljubav ohladneti u mnogima, onda je govorio o ovom vremenu u kojem sad živimo. Zašto smem to da kažem? Zato što imamo toliko znakova i vidimo da se ispunjava vreme koje je Isus obeležio kao vreme pre svog dolaska. Znam da su to govorili i pre 100, 200, 500 godina, nije ni problem, ali postoje stvari koje jasno pokazuju da se približava povratak Gospoda Isusa. Jedan znak je da se Evanđelje propoveda po celom svetu, jer je rekao da će tada doći kraj. To je jako blizu, jer još nije bilo da se po celom svetu propoveda evanđelje. Druga stvar je što vidimo da se približava jedan svetski vladar, koga Biblija naziva antihrist, ili zver u knjizi otkrivenja. On će ceo svet postaviti i držati pod svojom kontrolom. Ovo su sigurni znaci da se približava dolazak Gospoda Isusa, ali postoji još i jedan znak – nazadovanje crkava, zajednica i celog hrišćanstva. O ovome jako puno njih raspravljaju, da je laodikijsko stanje, stanje hrišćanstva poslednjeg vremena, u kome je najtužnija karakteristika da ne znaš da si bedan, siromašan, slep i go. Misliš da je sve u redu kod tebe i da su hrišćani uvek bili takvi.
Ako je neko mogao da poživi nekoliko decenija u Gospodnjoj milosti, taj zna, ako se osvrne unazad, koliko se hrišćanstvo srozalo. Nije samo reč o tome da se smanjio broj vernika. „O, kako je bilo lepo vreme kada nas je bilo više, danas nas je već malo.“ Nažalost i to je istina, ali najtužniji znak jeste da će ljubav ohladneti u mnogima. Ravnodušnost! Kada je reč o mlakosti, onda ne govorimo obavezno o mržnji, mada Isus govori da će i omrznuti jedan drugoga i da će brat brata predati na smrt. Kada ljubav hladni, to se ispoljava na još jedan način kojim se možda ne bavimo puno i ne držimo ga opasnim. To nije mržnja, već ravnodušnost, kada nas ne zanima stanje i sudbina drugih ljudi. Ja sve imam, dobro živim, šta mene zanima kako je drugima. I kada jedna zajednica ili crkve dođu u takvo stanje, da odemo na bogosluženje i zatim kući i posle se cele nedelje ne vidimo, niti nas zanima stanje drugih, onda se nažalost ove stvari sve više ispunjavaju. I vidimo kako se gase zajedništva, kako nestaju događaji da samo malo navratimo jedan kod drugoga, malo popričamo: „Tako si mi nedostajao brate, samo sam hteo da te vidim, da te pitam kako si“.
Što više te stvari počinju da nestaju iz života ljudi, iz života vernih, to sve više vidimo da postaju nesrećni, ne samo ljudi iz sveta nego i verni. Šta god da pričamo i bilo čim da pokušavamo to da nadoknadimo (propovedanjem, slavljenjem, muzikom, bilo čime) zajedništvo se ničim ne može nadoknaditi! Zajedništvo je tako dragocena stvar, ali da kažem jednu stvar u vezi toga, koliko vrednujemo zajedništvo, toliko ćemo biti spremni da platimo za njega.