Bogom podržan propovednik (5)

Danas završavamo sa ovom temom koju smo započeli početkom prošlog meseca. U prethodne četiri poruke smo videli prva dva uslova koja propovednik treba da ispuni kako bi u svojoj službi bio od Boga podržan i potvrđen. Prvi uslov je ljubav prema Bogu i ona se ogleda u dve stvari: Propovednik je svestan sile Božije Reči i on je prionuo uz verodostojnu Reč. Drugi uslov jeste da propovednik najpre primenjuje i praktikuje Božiju Reč u svom životu, a zatim poučava druge i prenosi im Božije poruke putem propovedanja. U današnjoj poruci ćemo razgledati treći uslov koji ćemo definisati na sledeći način: Propovednik voli Božiji narod!

Nije dovoljno da propovednik voli Boga, da ljubi Božiju Reč i da je tvori u svom životu, ako u Njegovom srce ne postoji istinska ljubav prema ljudima kojima služi. Često se dešava da propovednici dođu i „istresu“ istine u propovedi bez ikakvog osećaja za ljude koji to slušaju, za njihovo trenutno stanje i njihove potrebe.

Ako mi vi, kao osobe kojima propovedam, niste istinski drage u srcu, ja nisam kvalifikovan da budem od Boga podržan propovednik. Ako ne mogu svakome od vas da pogledam direktno u oči i posvedočim iz čistog srca: „Ti si moj dragi brat i ti si moja draga sestra u Hristu“, onda će se moje propovedanje vama svesti na čisti profesionalizam.

Dakle, Bogom podržan propovednik dolazi na sastanak sa gorućom ljubavlju prema svakom pojedincu kojem će poslužiti Božiju Reč. Kada o tome razmišljam, uvek se setim apostola Pavla i njegovog primera. Taj čovek je imao veliko srce za ljude! Vidite, on nije bio profesionalni propovednik. On nije propovedao zbog profesije. On je bio otac ljudima kojima je služio. Sâm je rekao Korinćanima: „Ako imate i hiljadu učitelja, nemate mnogo otaca. Ja sam vas u Hristu rodio Evanđeljem.“ (1.Kor.4:15). Kao da je hteo da kaže: „Znam ja, Korinćani, da postoji mnogo profesionalaca koji vas poučavaju, ali niko od njih vam nije otac. Ono što ja osećam za vas, to je očinska briga i ljubav koju samo otac može osećati i imati prema svojoj deci. Profesionalni učitelj dođe i ispropoveda propoved, pa ode kući ne razmišljajući više o vama.“

Pogledajmo šta kaže apostol Pavle Solunjanima, kako su on i njegovi saradnici živeli među ljudima u Solunu kojima su propovedali Evanđelje. 1.Sol.2:5-7 – „Jer kao što znate, nikad se nismo poslužili laskavim rečima, ni prikrivenom pohlepom, Bog nam je svedok. Nismo tražili pohvalu od ljudi, ni od vas, ni od drugih. Kao Hristovi apostoli mogli smo da vam budemo na teretu, ali mi smo među vama bili blagi, kao majka koja neguje svoju decu.“ Kada pročitam ovu reč, odmah mi dođe slika majke koja ima dete koje je neprestano ‘gnjavi’, plače i zanoveta, a ona ga strpljivo neguje, mazi i podmiruje njegove potrebe. Ja imam troje dece i ovog meseca ćemo dobiti četvrtog sina, ako Bog da, ali moja žena ima mnogo više strpljenja sa decom od mene. Ona mi je veliki primer u tome. Kada posmatram njeno stprljenje sa decom, onda vidim primer kako, kao propovednik, treba da budem strpljiv sa braćom i sestrama koji su bebe i nezrela deca u Hristu.

Ako nisi spreman da „menjaš pelene“ nezreloj Božijoj deci, zaboravi službu propovedanja! Ako nisi spreman da se nosiš sa raznim stvarima koje će nezreli vernici raditi u Crkvi, ne možeš biti propovednik. Pavle ovde kaže da propovednik treba da bude kao majka koja neguje decu, a ne kao neki profesionalac koji bičuje sve koji mu se suprotstave ili ga ne poštuju. Zatim nastavlja našim uvodnim stihom: „Bili smo toliko puni ljubavi prema vama, da smo bili voljni da vam predamo, ne samo Božije Evanđelje, nego i svoje živote, jer ste nam postali dragi!“ Evo ključa! „Postali ste nam dragi!“

Dragi propovedniče, ako ti braća i sestre kojima služiš nisu dragi, zaboravi službu propovedanja!

Pomolićemo se.

Hvala Ti Gospode za živu Reč koja dotiče naša srca. Hvala Ti što Ta reč nema poreklo u ljudskoj mudrosti, domišljatosti ili rečitosti, nego u Tebi! Molimo se Gospode da podigneš mnogo propovednika koji će biti podržani od tebe, ljubeći Tvoju reč, praktikujući je u svom životu i ljubeći Tvoj narod! Daj nam mudrosti da bismo slušali samo te propovednike, ne gubeći vreme slušajući propovednike koje Ti ne odobravaš i iza kojih Ti ne stojiš. Amin!