Bogom podržan propovednik (4)

Ovo je četvrta poruka u kojoj nastavljamo sa proučavanjem uslova koje propovednik treba da ispuni da bi bio od Boga podržan. Spomenuli smo da sâmo postavljenje u propovedničku službu u isto vreme ne garantuje da će propovednik biti od Boga priznat i podržan u svom radu. Naprotiv, on mora ispuniti određene uslove. Prošlih sedmica smo videli da je glavni uslov ljubav prema Bogu. Ljubav propovednika prema Bogu se ogleda u dve stvari: On je svestan sile Božije Reči i on je prionuo uz verodostojnu Reč.

Danas ćemo preći na razmatranje drugog uslova koji možemo definisati na sledeći način: Propovednik tu Reč koja mu je bliska i koju voli, najpre praktikuje u svom životu. Njegova glavna ambicija jeste da Božiju Reč koju propoveda i voli, praktikuje i primenjuje u svom životu! Kada kažem Reč, onda mislim na živu osobu Gospoda Isusa Hrista, a ne na idola u obliku knjige.

U Delima apostolskim piše da je Gospod Isus najpre počeo da tvori, pa onda da uči ljude pobožnom životu (Dela 1:1). Isus je javnu službu započeo nakon krštenja kada je imao već trideset godina. Sve godine pre toga On je tvorio i primenjivao Božiju Reč u vlastitom životu. On je to činio toliko bezgrešno da je Bog Otac prilikom Isusovog krštenja mogao da kaže: „Ovo je Sin moj ljubazni koji je po Mojoj volji“! Isusov život je, dakle, bio u potpunosti po Božijoj volji. Bog je to rekao pre nego što je Isus ispropovedao ijednu propoved, pre nego što je iscelio ijedinog bolesnika i pre nego što je učinio ijedno čudo.

Da bismo kao propovednici bili podržani i odobreni od Boga, mi moramo živeti Reč Božiju pre nego što je propovedamo drugima. Naša reč propovedanja neće imati nikakvu silu da dotakne srca slušalaca, ako mi prethodno ne primenjujemo tu reč u svom životu.

Pogledaćemo opet Titu poslanicu, prvo poglavlje. Nakon što je Pavle opisao kako izgleda starešina koji je od Boga podržan, on prelazi u drugu krajnost i opisuje drugu vrstu propovednika. Od stiha 10 i dalje kaže: „Ima mnogo nepokornih, naklapala i zavodnika…njima treba zapušiti usta jer radi nepoštenog dobitka upropašćuju cele domove učeći ono što ne treba.“ Ja stvarno ne verujem da je bilo dosadno slušati takve propovednike. Njihove propovedi su verovatno bile fantastične. Milina ih je bilo slušati, ali glavne crte njihovog života bile su sledeće stvari: lažovi, opake zveri i lenji proždrljivci. Njihove službe su bile prožete duhom licemerja, lakomstva, iskorišćavanjem drugih vernika, zadovoljavanjem ličnih potreba…itd.

„Tvrde da poznaju Boga, ali to poriču svojim delima!“ Ti, kao propovednik, ne možeš biti podržan od Boga ako samo tvrdiš da poznaješ Boga i tvoj jezik je pun Božijeg poznanja, ali sve to poričeš svojim životom i delima. Svoju ispravnu reč i propoved ćeš potvrditi svojim delima, odnosno tvoj ispravan odnos sa Bogom će doneti ispravan život koji će biti čaša iz koje se preliva služba propovedanja i blagosaljenje drugih ljudi. To znači biti Bogom podržan propovednik!

Takođe, u Rimljanima 2 od stiha 17 govori o sličnom problemu i ja ću to parafrazirati na sledeći način: „Ako danas sebe nazivaš hrišćaninom, oslanjaš se na Hristovo dovršeno delo na Golgoti, hvališ se Bogom, znaš Njegovu volju i prosuđuješ šta je bolje, jer dobijaš pouku od Radosne vesti Evanđelja. Iako si uveren da si vođa slepima, svetlost onima koji su u mraku, vaspitač nerazumnih, učitelj nejači, koji u Evanđelju imaš oličenje znanja i istine… Zašto, dakle, ti koji učiš druge samoga sebe ne poučiš? Imaš savete za svakoga, ali sebe ne možeš da posavetuješ! Ti koji propovedaš da ne treba krasti, sâm kradeš! Ti koji govoriš da se ne čini preljuba, sâm činiš preljubu! Ti kome su odvratni idoli, pljačkaš hramove! Ti koji se hvališ Gospodom, kršiš Njegovu nauku!

Krštenje ima vrednost ako živiš Hrista, ali ako kršiš Hristovu nauku, tvoje krštenje je postalo nekrštenje. Ako se nekršteni pridržava Evanđelja, zar se njegovo nekrštenje neće smatrati krštenjem? Tako će onaj koji se u bukvalnom smislu nije krstio, a ispunjava Reč Božiju, suditi tebi koji kršiš Reč Božiju iako imaš i Evanđelje i krštenje! Jer nije hrišćanin onaj koji je to samo od spolja, niti je pravo krštenje ono koje je od spolja po telu, nego je hrišćanin onaj koji je to iznutra, a pravo krštenje je obrezanje srca Duhom, a ne slovom. Takav ne dobija pohvalu od ljudi, nego od Boga!

Šta znači biti Bogom podržan propovednik? To znači da prvo živiš, pa tek onda onda da propovedaš i poučavaš druge!

Nastavićemo sledeće sedmice.