Zac Poonen
Greh odvaja čoveka od Boga. To je problem sa kojim treba da se pozabavimo pre nego što možemo da se vratimo zajedništvu sa Bogom. Bog je sveti Bog. On je Otac ljubavi, On je Bog pun dobrote i ljubavi. Ali koliko god da ljubi, On ne može da previdi naše buntovništvo i naš greh, zato što je svet. Tu ravnotežu između Božije svetosti i ljubavi mnogi ljudi izgleda nisu razumeli. Ideja mnogih ljudi je da bi Bog oprostio ako bi samo otišli kod Njega i rekli: “Bože, žao mi je što sam to učinio”, ali na temelju čega im On može oprostiti?
Recimo da počiniš prestup protiv zakona svoje zemlje i policija te dovede pred sudiju. Na sudijinom mestu sedi tvoj zemaljski otac koji te jako voli. Da li bi on mogao reći: “Ja te volim sine. Proglašavam tvoju slobodu”? On te može žestoko voleti, ali tamo sedi kao sudija i bilo bi nepravedno s njegove strane da te pusti. Ako ljudska bića mogu biti toliko nepristrasna (fer i pravedna), možeš li da zamisliš koliko više je Bog?
Šta taj otac može učiniti za svog sina? On može da te kazni punom zakonskom kaznom. Recimo da je 100 000 eura kazna koju ti nameće kao sudija. Tada može da siđe sa sudijske stolice, skine svoju haljinu i dođe kod tebe kao tvoj otac i napiše ček na 100 000 eura od njegovog novca, i pokloni ti ček da platiš kaznu. To ne bi bilo nepravedno. Kaznio te je punom zakonskom kaznom i onda lično platio kaznu. To je jedini način na koji nam Bog može oprostiti grehe, ne samo našim žaljenjem što smo zgrešili, nego time što je u svojoj pravednosti obezbedio način da cena svih naših greha bude plaćena.
To je kompletna poruka Biblije! To je ono što je Isus Hristos učinio! Bog je došao na zemlju u osobi Isusa Hrista i platio tu cenu. On nas je kaznio punom zakonskom kaznom. Kazna za greh je smrt. Ti i ja treba da primimo tu smrt, bilo da je naših greha mnogo ili jako malo. Čovek koji izvrši jedno ubistvo bude obešen kao i čovek koji počini hiljadu ubistava. Broj greha ne pravi razliku. Ako smo krivi zaslužujemo smrt, bilo da imamo samo jedan greh ili mnogo. Ali, Bog je u svojoj ljubavi obezbedio način da naši gresi mogu biti oprošteni. Isus Hristos je došao na zemlju i preuzeo našu kaznu kada je umro na krstu. Bog je morao da postane čovek, baš kao i mi. Morao je da živi u iskušenjima i borbama sa kojima se mi susrećemo kao ljudska bića i umro je kao žrtva umesto nas uzevši kaznu za naše grehe na sebe. Zapamtite ovo; kazna za greh nije fizička patnja ili bolest, siromaštvo, ili povratak u svet sa nižim socijalnim statusom…ništa slično. Kazna za greh jeste večna smrt. To znači, biti zauvek odvojen od Boga. Naš greh je kao smrt koju dugujemo Bogu, a kada je Isus Hristos umro, On je platio taj dug za nas.
Biblija kaže da su naša dobra dela kao prljava haljina pred Bogom. Mi mislimo da su određena dela dobra, a određena loša zato što upoređujemo sebe sa drugim ljudima koji su lošiji od nas. Uzmimo ilustraciju iz učionice. Učenik koji je dobio 25% na testu iz matematike može sebe smatrati sjajnim učenikom u poređenju sa svima ostalima koji su dobili 5%, i to može biti istina. Ali on je pao na ispitu baš kao i ostali učenici i moguće je da će zajedno sedeti u istom razredu i sledeće godine, iako je on dobio 20 bodova više od ostalih.
Kada kažemo da smo dobri ili za nekoga da je dobar, to je relativan pojam. U poređenju sa drugima on može biti dobar. On je dobio 20%, drugi je dobio 10%, ali u poređenju sa standardom svemogućeg Boga od 100%, svi su nedovoljni! Zato Biblija kaže da čak i takozvane dobre stvari koje činimo (dobra dela), sve to nema vrednost u Božijim očima. To je kao prljava haljina u Božijim očima, ne mogu te učiniti prihvatljivim pred Njim. Pošto imamo tako malo razumevanje Božijih standarda mi mislimo da će nas malo naših dobrih dela učiniti prihvatljivim pred Njim. Božiji standard svetosti je beskonačan. Nijedan od nas ga ne može dostići. Mi smo svi u beznadežnom stanju! Svako od nas. I ako se čak naša dobra dela (naša najbolja dela koja možemo učiniti) ne mogu meriti sa Božijim standardom, šta je onda naša nada? Mi smo beznadežno izgubljeni! Iz tog razloga Bog je napravio taj put poslavši svog Sina Isusa Hrista da umre za naše grehe! Hristovom smrću, svaki greh, greh svakog ljudskog bića, u potpunosti je izmiren, odnosno isplaćen. Tvoj dug je isplaćen!
Međutim, setimo se ilustracije koju sam koristio na početku. Iako otac silazi sa sudijske stolice, piše ček i predaje ga svom sinu da plati kaznu, taj sin neće biti slobodan sve dok ne uzme taj ček od oca! Nije dovoljno samo da otac napiše ček. Sin ga mora uzeti. To je ono što Bog čeka da čovek učini. Bog je već platio cenu za čovečiji greh kada je Hristos umro pre dve hiljade godina na krstu, ali to oproštenje neće nikad moći da bude tvoje dok ga ne prihvatiš! Moraš ga uzeti! Moraš reći: “Hvala Ti Gospode što si umro za mene!”
Zar ne vidite ljudsko bezumlje kada ne primamo ono što se besplatno nudi? Šta biste mislili o tom sinu u sudu koji ne uzima ček na 100 000 eura koji je njegov otac ispisao? To je ljudsko bezumlje koje svuda srećemo. Ako taj sin kaže: “Ne hvala, platiću sam tu kaznu”, on će provoditi godine u zatvoru i još uvek neće moći da plati kaznu. To je čovekovo stanje. Čovek nije u mogućnosti da sam plati za svoje grehe. Jedini način na koji možemo dobiti oproštenje greha jeste dolaženjem Bogu u jednostavnosti, sa svesnošću svoje potrebe i govoreći: „Gospode, ja ne mogu udovoljiti mojoj potrebi za oproštenjem. Želim to primiti od Tebe. Ja nikada neću moći sam platiti za moje grehe. Hvala Ti što je Isus umro za mene i što se, kada je prolio svoju krv na krstu i dao svoje telo kao žrtvu, pobrinuo za kaznu svih mojih greha.“ Zahtevi Božije pravednosti su ispunjeni. Kako znamo da je ta žrtva Isusa Hrista prihvaćena pred svetim Bogom? Dokaz je to što je nakon tri dana Isus Hristos ustao iz mrtvih!
Te dve stvari čine poruku Biblije i hrišćanskog Evanđelja unikatnom. U te dve stvari se razlikuje od svake druge poruke. Svaka religija na svetu uči da moramo biti dobri, ljubazni, da ne smemo povrediti druge… To je sve istina, ali postoji temelj u hrišćanskom Evanđelju koji je unikatan. Šta je to? Dve stvari u suštini. Hrišćansko Evanđelje ne počinje sa ’budi dobar, budi plemenit, ne govori laži’. To dolazi mnogo kasnije. Ono počinje sa ’ti ne možeš biti dobar, ne možeš biti ispravan’. Sve što činiš je neprihvatljivo pred Bogom. Ono što ti je pre svega potrebno jeste da se ukloni krivica tvoje prošlosti. Moraš prvo da očistiš stari račun pre nego što počneš da uplaćuješ na novi. Stari dugovi treba da se izbrišu. Kako se oni brišu? Hristos je umro za grehe sveta! Na taj način se stari zapisnici brišu. Smrt ih je uklonila. I drugo, dokaz je to što je Hristos ustao iz mrtvih.
Postoji samo jedna osoba u istoriji ljudske rase koja je ustala iz groba i pobedila čovečijeg najvećeg neprijatelja, smrt. Tu jednu stvar čovek nikada nije mogao da pobedi. Čovek je osvojio svemir, pobedio je mnoge bolesti, ali nikada nije mogao da pobedi smrt i nikada neće ni moći. Isus Hristos je pobedio smrt, i to je dokaz, završni dokaz celom ljudskom rodu da je Njegova žrtva prihvaćena.
Sve što mi treba da uradimo jeste da verujemo i primimo. Biblija kaže: “Ako veruješ u svom srcu da je Bog podigao Isusa iz mrtvih i ako priznaš ustima da je Isus Hristos Gospod, bićeš spasen!” Tvoji gresi će biti oprošteni! To je poput primanja tog čeka koji otac daje. Treba da kažeš: “Hvala ti tata što plaćaš moju kaznu. Mogu izaći iz sudnice potpuno slobodan.”
Biblija kaže da će Isus Hristos doći još jednom na ovaj svet da sudi svakom ljudskom biću koje je živelo ovde. Pre nego što to vreme dođe mi se moramo uveriti da je naš život ispravan pred Bogom i da su nam gresi oprošteni.
To je poziv koji dolazi do tebe danas. Šta treba da učiniš? Shvati da si grešnik. Veruj da je Hristos umro za tvoje grehe i da je vaskrsnuo. Primi ga u svoj život. Traži od Njega oproštenje. Priznaj Ga za svog Gospoda, što znači, reci na glas: “Isus Hristos je sada moj Gospod.” To je toliko jednostavno. Neka ti Bog pomogne da doneseš tu odluku danas.