Zac Poonen
Želimo nastaviti da posmatramo taj predivan ključ koji nam je Bog dao da otvorimo svaka vrata na zemlji – ključ slavljenja Boga.
Bog je dobar Bog! Sve što On čini i dopušta u naš život jeste predviđeno za naše dobro. Neke stvari mogu biti bolne i možda ih nećemo razumeti, ali one su predviđene za naše dobro. Znate, to je baš kao što i naša deca neće razumeti ono što je za njih dobro. Kada teraš svoje dete da ide u školu u ponedeljak ujutro (vaše četvorogodišnje ili petogodišnje dete), to dete ne razume. Ono bi radije ostalo kući da se igra ili spava. Ono ne razume da to što ga terate da radi jeste dobro za njega. Na isti način, mnoge stvari koje Bog dopušta u našem životu ne možemo da razumemo zato što smo nezreli, ali sve to je predviđeno za naše dobro. Jedino je Đavo taj koji želi da nas uništi!
Isus je došao na zemlju da posebno istakne dve stvari. On je istakao izvanrednu dobrotu našeg nebeskog Oca i On je istakao potpuno zlu prirodu Đavola koji na mnogo načina želi da nas prevari. Postoje stihovi u Isaiji 61 koji nam govore o službi koju je Isus došao da izvrši. Zapravo, Isus je citirao taj odeljak u Luci 4, na samoj njegovoj prvoj propovedi u sinagogi u Nazaretu. Ovde kaže: „Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza…“ Za čega je Otac pomazao Isusa? „Da javljam dobre glase krotkima, da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica.“
Znate, Isus je došao da oslobodi ljude! Đavo je došao na zemlju da odvede ljude u ropstvo, ali Isus je došao da oslobodi ljude. Isus je takođe došao da „učini žalosnima u Sionu i da im da nakit umesto pepela, ulje radosti umesto žalosti, odelo za pohvalu umesto duha tužnoga.“ Isus je došao da nam da ulje radosti i odelo za pohvalu – haljinu pravednosti umesto duha neraspoloženja i depresije. Da li znate da duh neraspoloženja nije od Boga? To je kao haljina kojom Đavo želi da te odene. Moraš se jednostavno otresti te haljine. Moraš reći: „U Isusovo ime, ja ti se protivim Sotono. Ne možeš mi nametnuti nikakvu depresiju. Protivim ti se! Ja sam razapet sa Hristom. Isusova krv je potpuno očistila moj prošli život. Moja krivica je nestala. Ne možeš me više optuživati, Sotono.“ Kaži ove reči Đavolu i odbaci taj duh neraspoloženja i depresije koji Sotona želi da ti nametne.
Isus je došao da zauvek istera taj duh iz tvog života, ali ne samo da ga istera i da te ostavi golog. Ako te tako ostavi, ta odeća depresije će se ponovo vratiti. Ne, On te je umesto toga odenuo odelom za pohvalu, tako kaže ovde. „Odelo za pohvalu umesto duha tužnoga“, zar to nije divno? Ako veruješ, to je zaista istina. Božija volja nije da bilo kada budemo depresivni, obeshrabreni ili neraspoloženi. To može dolaziti kao iskušenje, ali to treba da otresamo sa sebe i Bog će nam u tome pomoći.
Vidite, Biblija kaže nešto u 1.Jov.2:6, a to je vrlo važan stih. Ne znam ko od vas poznaje taj stih. 1.Jov.2:6 kaže da onaj koji kaže da stoji u Hristu mora da hoda onako kako je Isus hodao. Drugim rečima, ako kažeš da si Hrišćanin (prevod „Living Bible“ kaže tako) moraš živeti onako kako je On živeo! Naš poziv je da živimo kao što je On živeo i da hodamo kako je On hodao. Da li je Isus ikada bio u depresiji? Da li je ikada bio obeshrabren ili neraspoložen? NE! Nikada. Ali jedna stvar u vezi Isusovog života bila je definitivna: On je svakodnevno uzimao krst i sledio Božijoj volji. Ako mi izaberemo taj put, sledeći stih će biti ispunjen u našem životu ne samo slučajno, nego svaki dan: „Odelo za pohvalu umesto duha tužnoga, ulje radosti umesto žalosti.“ To je predivan život!
Dozvolite mi da pronađem jedan psalam. U 8.Psalmu i drugom stihu čitamo rečenicu koju je Isus jednom citirao u hramu kada su mala deca klicala i slavila Boga, kako čitamo u Mateju 21:15 i 16. Znate, kada su mnogi prostirali svoje haljine i granje od drveta po putu kojim je Isus prolazio jašući na magarcu prema Jerusalimu, kada je Isus stigao u hram deca su vikala i klicala: „Aliluja, Osana sinu Davidovom“, a sveštenici nisu voleli veliku buku. Znate, oni su verovali da jedini način kojim se služi Bogu jeste u tihosti i ozbiljnosti, kao da je u pitanju održavanje sahrane. Postoje čak i danas ljudi koji misle da jedini pravilan način slavljenja Boga jeste u tihosti i svečanosti, kao da prisustvujete nekoj sahrani.
E sada, ja verujem svim svojim srcem da postoji način slavljenja Boga u tišini, ali postoji takođe slavljenje koje dolazi od radosnog klicanja i koje Bog prihvata. Biblija to kaže! „Služite Gospodu veselo“ („Činite radosne usklike Gospodu“). Mi služimo Gospodu usklicima slavljenja, a i u svečanoj tišini. Nije uvek samo jedno ili samo drugo. Ali, ovde je bilo apsolutno ispravno da deca budu uzbuđena i slave Boga! Da li ste nekada videli kako ljudi slave one koji su na primer pobedili u nekom kriket meču? Na primer, recimo da su igrali Indija i Pakistan. Meč se upravo završio i Indija je pobedila. Možete li zamisliti kako se na tom stadionu događa erupcija uzbuđenja?
Zašto se ne vidi da su Hrišćani uzbuđeni činjenicom da je Isus oprostio njihov greh, da je Isus porazio Đavola, da je Isus sve pobedio na krstu, da se Isus vraća u slavi i da će uspostaviti svoje carstvo na zemlji, a ljudi ipak sede sa tužnim licem u Božijem prisustvu?
Isus je bio uzbuđen što je mogao čuti zvuke slavljenja. Kada su sveštenici kritikovali tu malu decu koja su slavila Boga, Isus je citirao Psalam 8:2. Rekao im je: „Zar niste čitali: iz usta male dece i koja sisaju činiš sebi hvalu na suprot neprijateljima svojim, da bi učinio da zamukne neprijatelj i nemirnik?“ Dakle, šta čitamo ovde? Slavljenje je sredstvo kojim Bog zatvara usta neprijatelja! Ovo je vrlo važno da razumemo. Slavljenjem Boga se zatvaraju usta Đavolu, a vrlo često ne možeš da zatvoriš Đavolja usta u svom životu ili domu zato što ne slaviš Boga. Đavo mrzi slavljenje, reći ću vam to! On mrzi slavljenje u domu, on mrzi slavljenje u životu, on mrzi slavljenje u skupštini. Zato on čini ljude razdražljivima, tužnima, samosažaljivima. Tako može da vlada u njihovim životima i domovima.
Sotona ne može da podnese usklike iskrenog slavljenja Boga i zato nije mogao da opstane na nebu, jer u nebu svaki anđeo viče, kliče i slavi Boga. Kako Đavo može tamo da opstane? On ne može da opstane ni u jednoj crkvi gde svi slave, kliču i zahvaljuju Bogu, reći ću vam to! Ne može! Ne može biti u domu gde ljudi slave Boga. Ne može biti u životu ili srcu gde se slavi Bog.
Isus je bio toliko uzbuđen kada je video tu malu decu koja slave Boga zato što Ga je to podsetilo na Njegov dom – nebo! Znate, Isus je od večnosti živeo na nebu gde je slušao kako anđeli slave Boga gromovnim glasovima. Isus je posle došao na zemlju, živeo u Nazaretu i gledao toliko puno ljudi koji su tužni, gunđaju, žale se… Njemu je bilo žao zbog toga. Ali, ponekad je video situaciju poput ove kada su deca klicala i slavila Boga. To Ga je podsetilo na Njegov nebeski dom, ali ti religiozni ljudi jednostavno nisu mogli to da razumu. Nisu mogli da podnesu takvu vrstu slavljenja. Šta to dokazuje? Oni su zapravo bili u zajedništvu sa Đavolom! Đavo je mrzio takvo slavljenje i ti religiozni ljudi su mrzili to slavljenje.
Kako je u tvom životu? Da li daješ prostora Sotoni duhom gunđanja i žaljenja? Šta smo pročitali u 8.Psalmu? Kroz taj izražaj slavljenja koji je došao od male dece, obezbeđena je snaga kojom će se neprijatelju zatvoriti usta i kojom će nemirnik zamuknuti.
Kada danas gledamo Hrišćane oko sebe, možemo videti kako je Sotona kod većine uspešan. On to čini na dva načina. Jedan način je da potpuno zaustavi usklike slavljenja. To je i učinio. U mnogim domovima, crkvama i životima ne postoje usklici slavljenja! Ako negde ne uspe tim načinom, Sotona ima drugu varijantu, a to je da učini da ljudi koji slave Boga budu neiskreni! To znači da će ti ljudi izgovarati nešto svojim ustima, ali to neće biti istina u njihovim srcima. Dakle, na oba načina on uspeva da prevari. U nekim skupštinama uopšte nema slavljenja, a u drugim crkvama to je samo ritual za nedeljno jutro, a ne nešto što je stalno istina u njihovim životima. Đavo je uspeo da uradi to što je želeo u obe vrste tih skupština. Međutim, šta Bog očekuje? Bog očekuje skupštine, domove, individualce (kao što si ti) koji će odlučiti da isteraju Sotonu iz svog života, doma i crkve iskrenim slavljenjem!
Zašto Sotona mrzi iskreno slavljenje Boga? Zato što će u tom slučaju, kao što smo videli u 8.Psalmu, izgubiti svoju silu nad tobom! E sada, prazni usklici slavljenja koji ne dolaze iz svetog života, koji ne dolaze iz iskrenog srca – oni nemaju nikakvu silu. Ne! Ali, ako ti usklici dolaze iz srca koje je stvarno predato Bogu, postoji neverovatna sila u njima.
Kada su se Izrailjci klanjali zlatnom teletu i nazvali ga „Jehova“, oni su klicali tom idolu koga su nazvali „Jehova“. Iako su Mojsije i Isus Navin čuli usklike iz velike daljine, to nije bilo istinsko slavljenje. To je bilo prazno! Postojao je nemoral u tom slavljenju, a to se može desiti i danas. Ljudi mogu slaviti Boga bučnim glasovima, a može postojati nemoral usred tog slavljenja Isusa. Međutim, kada usklik dolazi iz iskrenosti, tada možeš biti apsolutno siguran da je to slavljenje snažno da otera Sotonu!
Zašto to ne počneš da praktikuješ od danas?