Zac Poonen
Želimo nastaviti da razgledamo tu izvanrednu silu koja može doći u naš život ako naučimo da slavimo Boga u svim situacijima.
Bog dozvoljava Sotoni da uznemirava i muči Njegovu decu na razne načine. Šta misliš, zašto Bog to dozvoljava? Bog je mudar i On bi u momentu mogao da uništi Sotonu ako bi hteo, ali On to ne čini zato što izvršava nešto dobro kroz to. Iz tog razloga je dozvolio Sotoni da nastavi svoje postojanje. Na primer, vatra je opasna, ali može pročistiti zlato. Na isti način, Bog može koristiti iskušenja, progonstva i nevolje koje Sotona donosi na Božiju decu da bi ih očišćao, baš kao što se zlato očišća, ali treba da reagujemo ispravno na ta iskušenja i probe.
Ispravno reagovanje se postiže (ako imamo veru) duhom slavljenja! „Gospode, sada neću da se žalim. Možda stradam i prolazim kroz teške stvari, ali neću izgubiti svoju veru. Bog je na tronu! Đavo je poražen na krstu. Moji gresi su oprošteni i moja prošlost očišćena. Ja sam na putu za nebo. Isus je moj Gospod, moj nebeski ženik i Bog čini da sve ide na moje dobro“. Kada tako ostajemo u duhu zahvalnosti i slavljenja u svakoj situaciji, da li znate šta se dešava?
Želim da vam pokažem predivan stih iz 50.Psalma. Poslednji stih 50-og Psalma. Psalam 50:23 čitamo: „Onaj mene poštuje koji prinosi hvalu na žrtvu i koji je putem na opazu. Ja ću mu pokazati spasenje Božije.“ (Engleski prevod: „Onaj koji prinosi žrtvu zahvalnosti poštuje mene, govori Gospod, i pravi mi prostor da mu pokažem svoje izbavljenje“). Ovo je bukvalan prevod tog stiha. Svako ko prinosi žrtvu zahvalnosti poštuje Boga i time otvara put da mu Bog pokaže svoje izbavljenje ili spasenje. Šta to znači? To znači da ako si upravo sada u nezgodnoj situaciji i želiš da te Bog izbavi, treba da otvoriš put Bogu da ti donese svoje izbavljenje. Bog će doneti izbavljenje, ali On ne može to učiniti dok ti ne otvoriš put. Taj put otvaramo slavljenjem Gospoda. Tako ovde kaže! Onaj koji prinosi žrtvu zahvalnosti stvara put za Boga da mu donese izbavljenje u toj situaciji. To znači da postoje mnoge situacije iz kojih bi mogli da budemo izbavljeni, ako bi slavili Boga umesto da se žalimo na ljude ili đavola, zato što je slavljenje obeležje vere. „Verovaše njegovoj reči i pevaše mu hvalu.“ Ako ne slaviš Boga, Bog ne može ništa da uradi za tebe, zato što Mu ne veruješ. Bez vere nije moguće ugoditi Bogu, ali verom (čitamo u Jevrejima 11) možeš zatvoriti usta lavovima, rasterati tuđe vojske, otvoriti tamnička vrata. Neki su verom čak dobili svoju mrtvu decu u život. Vera je izvanredna sila i vera se manifestuje u slavljenju.
Molitva u samoći nas ne može izbaviti iz nekih situacija. Dobro je moliti se kada si u nezgodnoj situaciji, ali uz molitvu moramo naučiti i da slavimo. Drugim rečima, moramo trajati u slavljenju dok ne dođemo do tačke da više ne treba da se molimo. Tada imamo sigurnost da je Sveti Duh dao svedočanstvo našem srcu da je Bog čuo našu molitvu. Šta činite posle toga? Pretpostavimo da tražite nešto i nakon određenog vremena čujete svedočanstvo u svom duhu da vam je to dato. Šta onda radite? Tada slavite Boga i zahvaljujete mu! Tada je rođena vera i tada verujete da ste primili, kao što je Isus rekao: „Kada se molite, verujte da ste primili.“ Uglavnom ne možete to dobiti odmah iz početka, ali dok trajete u molitvi vi ćete doći do tačke kada ćete poverovati da ste primili, iako odgovor još neće doći. Još ne možete da vidite odgovor, ali vi slavite Boga! Tada ćemo primiti ono za čega se molimo i kada dođe do te tačke, tada prestajemo da se molimo i počinjemo da slavimo Boga. To je dokaz vere! I tada, kroz to slavljenje, mi stvaramo put za Boga da nam pokaže svoje izbavljenje!
Postoji izvanredan primer toga u Starom zavetu u 2.Dnevnika 20. Nažalost, neki vernici ne čitaju mnogo Stari zavet, naročito Knjige dnevnika. One nisu toliko poznate, ali tu se nalazi divna priča u 2.Dnevnika 20 gde čitamo o velikom mnoštvu neprijatelja koji su okupirali cara Josafata. Kada je car Josafat bio okupiran tako velikim mnoštvom neprijatelja, pozvao je celu naciju da traži Gospoda u postu i molitvi. Oni su se molili Bogu i priznali tri stvari. Da li znate šta su rekli Bogu? U 2.Dn.20:12 piše kako su priznali svoju bespomoćnost, svoje bezumlje i zatim su priznali svoju veru! To su tri stvari koje i mi treba da priznamo. Lako je priznati svoju bespomoćnost i bezumlje i kazati: „Gospode, nemam snagu za ovu situaciju. Ne znam šta da radim.“ To možemo da kažemo u svim situacijama, ali ništa se ne dešava ako tu stanemo. Treba da nastavimo i kažemo: „Ali Gospode, mi verujemo da ćeš nam Ti odgovoriti.“
Primetite ovde Josafatovu molitvu (2.Dn.20:6-12). Najpre, on slavi Boga zbog Njegove suverenosti (stih 6). On kaže: „Gospode, ti si vladar svih carstava i nacija“. Vidite, to je princip i za nas i našu molitvu. Možemo nešto naučiti od Josafata.
Zapazite sedam stvari. Najpre, on slavi Boga zbog Njegove suverenosti. Rekao je: „Gospode, Ti si vladar nad svim carstvima i narodima. U tvojoj ruci je sila i moć da ti niko ne može odoleti.“ Znate, kada se molimo Bogu, dobro je da se prvo podsetimo Njegove suverenosti. Isus je rekao: „Kada se molite, govorite ovako: Oče naš…“ I šta onda? „Koji si na nebesima“, što znači da je to osoba koja suvereno vlada sa neba.
Druga stvar: Josafat je podsetio Boga i sebe na ono što je Bog uradio u prošlosti (stih 7). Rekao je: „Nisi li ti, Bože naš, odagnao stanovnike ove zemlje ispred naroda svojega Izrailja i dao je navek semenu Avrama prijatelja svojega?“ Vidite, ako se podsećamo onoga što je Bog uradio za nas u prošlosti, to će stvarno pokretati našu veru. Znate, ponekad se suočavate sa vrlo teškom situacijom i osećate da ne postoji izlaz. Zašto se ne osvrnete na prošlost vašeg života i pomislite na mnogo, mnogo, mnogo slučajeva u vašem životu kada ste osećali da ne postoji izlaz, a Bog je napravio izlaz? To će pokretati veru u vašem srcu!
Treća stvar: čitamo da je Josafat podsetio Boga na Njegovo obećanje u Njegovoj reči. On je rekao: „Zar nisi rekao: kada nas zadesi kakvo zlo, mač osvetnik ili pomor ili glad, ako stanemo pred ovim domom i pred Tobom…i vapimo Tebi, ti ćeš nas uslišiti?“ (Stih 9). Još jedna stvar koju treba da imamo kada smo u pritisnutoj situaciji jeste neko obećanje iz Božije reči! To može biti jednostavno obećanje kao ono iz 50.Psalma koje kaže: „Prizovi me u nevolji svojoj i ja ću te izbaviti. Prizovi me u nevolji svojoj i izbaviću te.“ Kaži: „Gospode, Ti si to obećao. Učini to sada.“ Dobro je znati obećanja iz Svetog Pisma. Dobro je znati napamet Božija obećanja iz Pisma da bi mogao da ih citiraš u molitvi. To osnažuje veru. To je gorivo za molitvu! Znate, to je kao kada dolivate gorivo na vatru, vatra bude svetlija i jača! Ako nemaš neka Božija obećanja, tada vatra vere vrlo slabo gori.
Četvrto, u stihu 11 čitamo da je on podsetio Boga da su oni Njegovo nasledstvo. „Mi nismo kao ostali ljudi u svetu. Mi smo tvoje nasledstvo. Ti si nas iskupio.“ To je četvrta stvar koju i mi treba da kažemo Bogu. „Gospode, Ti si nas iskupio na Golgoti. Isusova krv me je otkupila. Ja sam Božije nasledstvo.“ Ti si Božije nasledstvo, otkupljen krvlju Isusa Hrista na krstu!
Peto, on je rekao Bogu: (i to smo videli ranije) „Gospode, mi smo bespomoćni. Mi smo slabi.“ To je još jedna stvar koju treba da priznamo. Ponekad mislimo da smo vrlo jaki, ali smo zapravo slabi. Dobro je da priznajemo: „Gospode, ja sam slab. Ne mogu da rešim ovu situaciju. Ovo je previše za mene.“
Šesto, u istom 12.stihu, rekao je: „Gospode, ne samo da nemam snage, nego ni mudrosti da odlučim šta je potrebno uraditi u ovoj situaciji.“ Vidite, i ovo je dobro da priznamo. Umesto da mislimo da smo pametni i sposobni, kažimo: „Gospode, nemam mudrosti.“ Biblija kaže u Jakovu 1:5 „Ako kome od vas nedostaje premudrosti, neka ište u Boga koji daje svakome bez razlike…“ Ali, treba da priznaš. Treba da budeš ponizan i kažeš: „Gospode, ne znam kako da rešim ovu situaciju.“ To je šesta stvar.
I sedmo, moraš ovako završiti, on je rekao: „Naše oči su uprte u tebe. Mi se pouzdajemo u tebe!“ Da li vidite to?
Dozvolite mi da prođem još jednom kroz tih sedam stvari. Prvo, on je slavio Boga zbog Njegove suverenosti (6.stih). Drugo, on se podsetio onoga što je Bog uradio u prošlosti (stih 7). Treće, on je podsetio Boga na Njegovo obećanje (stih 9). Četvrto, On je podsetio Boga da su oni Njegovo nasledstvo (stih 11). U stihu 12 podsetio je Boga na tri stvari: „mi nemamo snage da rešimo ovo, mi nemamo mudrosti, ali se oslanjamo na Tebe. Potpuno se pouzdajemo u Tebe!“
I čitamo u ostatku tog poglavlja (pročitajte to poglavlje) da su neprijatelji bili potpuno poraženi! Izrailjci su krenuli slaveći Boga. Nisu poneli nikakvo oružje, ni lukove i strele. Izašli su samo slaveći Gospoda. Josafat je verovao Bogu i poslao hor ljudi koji će slaviti Boga. Kada su počeli da pevaju i slave Gospoda (22.stih), baš kako kaže u Psalmu 50:23, Gospod je otvorio vrata za njihovo oslobođenje i neprijatelji su bili poraženi! I ne samo da su neprijatelji bili poraženi, nego čitamo kasnije u tom poglavlju da je Izrailj postao bogatiji bogatstvom njihovih neprijatelja. To je tajna!
U kakvoj god da si situaciji, nauči da slaviš Boga na osnovu ovih sedam stvari koje sam upravo spomenuo i vidićeš da će Bog otvoriti vrata za tvoje oslobođenje.