Zac Poonen
Želimo još jednom proučavati taj izvanredan ključ slavljenja koji otvara svaka vrata i koji nas može izbaviti iz situacija koje izgledaju kao zatvor.
U prošlom proučavanju posmatrali smo 2.Dnevnika 20. U celoj Bibliji, to je jedna od najlepših ilustracija kako duh slavljenja može poraziti neprijatelja i izbaviti iz situacija kada si opkoljen problemima koje ne znaš da rešiš. Vera uvek donosi slavljenje! Isus je rekao: „Ako možeš verovati, sve je moguće onome koji veruje.“ Kada se pouzdaješ u Boga nikada se nećeš razočarati. Ljudi te mogu razočaravati, ali Bog te nikada neće razočarati! Mislim, može proći određeno vreme dok Bog ne odgovori na tvoju molitvu i može proći određeno vreme dok On ne reši tvoj problem i ne otvori „zatvorska“ vrata, ali On će to definitivno učiniti jednog dana! On ne želi da Njegova deca budu svezana. On želi da Njegova deca budu slobodna u duhu! Mislim, ona mogu biti svezana u telu. Pavle je bio zatvoren. Petar je bio zatvoren. Čak su bili i ubijeni, ali u njihovom duhu, u tvom duhu, Bog uvek želi da budeš kao ptice u vazduhu koje lete – kao orlovi koji lete u prostranstvu. I to dolazi duhom slavljenja. Znate, orlovi koji lupaju krilima i podižu se u visinu jesu ilustracija hrišćanina koji slavi Boga celim svojim srcem.
Želim da istaknem jednu ili dve stvari iz 2.Dnevnika 20. Tu se spominje kako je Josafat bio opkoljen mnoštvom neprijatelja kojih je bilo daleko više nego što je bilo njegovog naroda. Bog dopušta da se suočavamo sa situacijama gde vidimo da smo potpuno bespomoćni! Mi smo slabi. Znate, kada je Isus jednom govorio o molitvi, On je ilustrovao crkvu jednom siromašnom, bespomoćnom, starom udovicom (Luka 18) koju je mučio neki neprijatelj. Možete li zamisliti siromašnu, bespomoćnu, staru udovicu koju muči neki snažan čovek ili ljudi, a ona nema čoveka u kući. Nema muža, nema sinova i ne zna šta da radi. Ti ljudi je možda muče zbog kirije, možda žele da joj oduzmu kuću ili ne žele da joj vrate njenu imovinu – nešto poput toga. I ona odlazi kod sudije i traži da joj sudija pomogne. Kakvu ilustraciju imamo ovde u vezi crkve? Crkva nije moćan, jak, mišićav čovek. Ne! Isus je ilustrovao crkvu bespomoćnom udovicom. Da li smo takvi? Da jesmo. Bog je učinio crkvu slabom na zemlji da bi zavisila od Gospoda! Znate, u ranim danima hrišćani su bili bacani lavovima. Dobro, fizički nisu mogli da se odbrane od snažne rimske imperije, ali u svojim duhovima bili su slobodni! Dakle, Bog dopušta da budemo slabi. Jedino kada smo slabi možemo uvežbavati veru u Njega, inače težimo da se oslanjamo na sopstvene izvore! Dakle, Bog je dopustio da Josafata opkoli toliko mnogo neprijatelja (čitamo u 2.Dnevnika 20:2) da je on rekao: „Gospode, mi nemamo snage.“ Mislim, da je došao jedan ili dva neprijatelja Josafat ne bi to rekao, ali Bog je dozvolio da dođe mnogo njih i Josafat je rekao: „Gospode, mi smo bespomoćni. Ne jednostavno ne možemo da rešimo ovo. Da je u pitanju jedan ili dva neprijatelja, mi bi to rešili, ali ovo ne možemo.“
Kada si poražen grehom, nadvladan od Sotone, ti kažeš da je razlog što si slab. Nije, moj prijatelju! Nije zbog toga što si slab, nego što si jak! Ti si suviše jak i zato si poražen. Da si zaista slab, okrenuo bi se Bogu i iskusio bi Božiju pomoć i bio bi pobednik. Jedino slabi ljudi mogu slaviti Boga! Jaki ljudi se hvale i tako vidimo da jaka osoba ima jaka mišljenja, govori snažne reči drugima, brza je da sudi druge ljude. Da li si takav? Onda nisi slab! Pretpostavimo da odete u bolnicu i vidite čoveka na aparatima koji je bespomoćan i jedva može da govori. To je ilustracija slabe osobe. Nećeš videti da taj čovek kritikuje druge. Ne! Onaj ko je zdrav i jak počinje da sramoti druge, počinje da sramoti doktore, medicinske sestre, rođake i svoje neprijatelje, počinje da govori smrdljive reči i da sudi druge. To se dešava kada mu se povrati snaga, ali dok je slab ne progovara ni reči, nego samo bespomoćno leži. Kakav si ti? Da li si jak? Jaki ljudi su poraženi zato što čitamo u 2.Kor.12:9 kako Bog kaže da se Njegova sila useljava u slabe ljude. Zato Bog dozvoljava da postanemo slabi. Kada se raspravljaš i svađaš sa ljudima, da li si onda jak ili slab? Jak si, a jaki ljudi su laka meta za Sotonu! On uvek dobija bitku sa onima koji se raspravljaju. Tako je dobio bitku sa Evom. Dakle, Bog dopušta da postanemo slabi. Znate, to možemo da naučimo iz priče o Lazaru. Čitamo kada je Isus dobio poruku da Lazar umire, On je rekao: „Hajde da sačekamo još malo, pa ćemo kasnije ići da ga vidimo.“ Zašto je to učinio? Dok je Lazar bio bolestan, još uvek je bio pomalo jak. Njegova snaga je postepeno postajala sve slabija i onda je umro. Tada je postao zaista slab i Bog ga je onda podignuo! Kakvu lekciju imamo iz ovog primera? Bog treba da nas učini slabima pre nego što može učiniti svoje delo u nama i kada je Josafat došao do toga rekavši: „Mi smo bespomoćni“ (2.Dn.20:12) i kada je rekao: „Ne znamo šta da radimo, ali naše oči su uperene u Tebe. Očekujemo da ti radiš za nas“, Bog je to uradio!
E sada, postoje tri kategorije vernika u svetu. Slušajte pažljivo i vidite kojoj kategoriji vi pripadate. Prvo, oni koji imaju izvanredno poverenje u sebe. Oni su vrlo jaki. Oni poznaju Bibliju, oni se mole, poste, sposobni su i jaki su. Imaju mnogo poverenja u sebe i svoje mogućnosti. Možda se i ne mole i ne poste, ali su jaki u sebi – jake ličnosti. Takvi vernici ne mogu učiniti neko večno delo za Boga.
Postoji druga kategorija vernika, a to su oni koji nemaju poverenja u sebe, a ni poverenje u Boga. Oni možda govore da su slabi i nemaju snage, da su bespomoćni, da su grešnici i da nisu ni za šta, a takođe ne veruju da će Bog učiniti nešto sa njima ili kroz njih, zato što osećaju da Bog ne može učiniti mnogo. Takvi vernici su takođe beskorisni za Boga.
Evo i treće kategorije vernika – oni koji su stvarno korisni za Boga. To su oni koji nemaju poverenja u sebe, već potpuno poverenje u Boga! To su oni koji poput Josafata kažu: „Nemamo snage. Nemamo mudrosti, ali se pouzdajemo u tebe Gospode. Mi ne znamo kako da rešimo ovu situaciju, ali se pouzdajemo u Tebe da ćeš je rešiti.“ I setite se toga, samo reći da si slab ne rešava problem! Moraš se takođe pouzdati u Boga. Bez vere je nemoguće ugoditi Njemu! Priznati da smo truli, bezumni i da smo ni za šta, to nije poniznost. To je jednostavno nevera! Isus nikada nije priznao tako nešto, a bio je najponiznija osoba koja je hodala zemljom.
Kada su konačno rekli: „Gospode, pouzdajemo se u Tebe“, da li znate šta je prorok rekao? Čitamo u 2.Dn.20:15 da je prorok ustao i Bog je poslao svoju poruku preko proroka rekavši: „Ne bojte se…Nije vaš rat, nego Božiji…Ne treba da se bijete u ovom boju…stojte pa gledajte kako će vas izbaviti Gospod.“ Stojte mirno! (stih17). Gledajte šta će Bog uraditi za vas!
I kome Bog govori te reči danas? Onima koji kažu: „Gospode, mi smo slabi, ali se pouzdajemo u Tebe.“ Oni se nikada neće razočarati ili osramotiti! Da li znate to izvanredno obećanje u Rimlj.9:33? Poslednji deo tog stiha kaže: „…i koji god veruje u Gospoda, neće se razočarati.“ (tako stoji u engleskom prevodu). Koji izvanredan stih! Ko veruje Gospoda nikada se neće razočarati!
I oni su otišli i čitamo da su počeli da slave Gospoda i neprijatelj je bio potpuno poražen!
Vidimo drugi primer toga u knjizi o Joni. Znate priču o Joni, zar ne? Bio je neposlušan Bogu i bežao je od Boga. Ušao je u lađu koja je išla u suprotnom pravcu u odnosu na mesto gde je Bog želeo da ide. Bog ga je zaustavio tako što je učinio da ga ljudi iz te lađe bace u more. Čim je bio izbačen iz lađe, velika riba ga je progutala. Čitamo to u Joni 2:1 da je Gospod zapovedio da velika riba proguta Jonu. Jona je bio u ribljem trbuhu tri dana i tri noći. Šta je radio ta tri dana i tri noći? Nije nam rečeno. Možda se borio da izađe iz ribljeg trbuha, zato što kaže u Joni 2:2 da je Jona tada (nakon tri dana i tri noći) počeo da se moli. Vrlo često se i mi tako ponašamo. Kada se nađemo u nekom problemu, možda se nađemo zaključani u nekoj vrsti ribljeg trbuha, u početku se ne molimo. Pokušavamo da nekako izađemo odatle. Ponekad to traje nekoliko dana ili nedelja. I kada ništa ne uspeva, tada počinjemo da se molimo, a to je upravo ono što je Jona uradio. Tri dana i noći nije činio ništa, samo je pokušavao, ali svaki put kada je pokušao da izađe kroz usta ribe, skliznuo je opet nazad. I tada je počeo da se moli. Vidite, kao što sam rekao, Bog čeka da dođemo do kraja svojih snaga. Ovde je u pitanju ista ta lekcija. Jona se tada molio, molio i molio, a još uvek se ništa nije desilo. To je još jedna stvar koju vidimo. I tada konačno, u 10.stihu on počinje da zahvaljuje Gospodu. On kaže: „A ja ću ti glasom zahvalnim prineti žrtvu…“ I čitamo u 11.stihu da je tada Gospod zapovedio ribi da izbljuva Jonu na zemlju. Kada je Gospod zapovedio ribi da to učini? Kada je Jona počeo da slavi Boga! To je ispunjenje Psalma 50:23 da onaj koji prinosi hvalu na žrtvu (ista stvar se spominje ovde u 10. stihu) pravi Gospodu put kojim On može da mu pokaže svoje izbavljenje.
Pogledajte još jedan primer u Delima 16. Tamo čitamo o apostolu Pavlu i Sili koji su bili zatvoreni u tamnici. Šta su radili u zatvoru? Umesto spavanja i umesto žaljenja i gunđanja, počeli su da slave Gospoda i dok su slavili Gospoda, čitamo u stihovima 25 i 26 da je Gospod otvorio vrata zatvora. Ponovo ispunjenje tog obećanja!
Dragi moj prijatelju, ključ svakih „ribljih usta“ je u Božijim rukama. Ključ svakih „zatvorskih vrata“ je u Božijim rukama. U svakoj situaciji u kojoj se nađeš, ako Ga slaviš i prestaneš da se žališ, On može otvoriti svaka vrata. Ne postoje vrata koja Bog ne može da otvori! Čuda se dešavaju kada počneš da slaviš Boga u veri!