Put učeništva – 1

U poslednjih nekoliko sedmica razgledali smo neke osnovne, temeljne istine. To su stvari koje smo isprva propovedali kada smo započeli ovde crkvu pre 39 godina, a koje sada treba da čuju oni koji su od skoro došli i deca koja su odrasla među nama. Jedna od stvari koju smo od početka naglašavali jeste druga strana velikog poslanja koja se većinom ne naglašava u hrišćanstvu. Dakle, želim to da vam pokažem.

Nakon što je Isus ustao iz mrtvih, On je svojim učenicima dao ono što je uopšteno poznato kao “Veliko poslanje”, a to je da idu po celom svetu i rade nešto. Do tada je govorio učenicima da idu samo po Izraelu i da nikada ne idu izvan Izraela (Matej 10). Tada im je dao određena pravila, da ne nose novac, rezervnu odeću itd. Međutim, kada im je rekao da idu po celom svetu, On im je čak rekao da uzmu mač, zamislite. Ne da se bore sa ljudima, nego da bi mogli da se zaštite. Rekao im je da sada treba da uzmu sa sobom novac. Dakle, poslanje se promenilo. U Mateju 10 im je rekao da idu da leče bolesne, čiste gubave, dižu mrtve… Neki ljudi još uvek idu u Matej 10 pošto u hrišćanstvu postoji tendencija da se živi u starom zavetu, baš kao što je Isus rekao: “Kada okuse novo vino, kažu da je staro bolje” (pri kraju Luke 5).

Ja sam shvatio da većina hrišćana, rekao bih 90%, pojma nemaju da je stari zavet ukinut. Ne Stari Zavet u smislu 39 knjiga Biblije, jer to je većinski deo Biblije, nego stari zavet u smislu pravila i zakona koje je Bog dao i sve što je povezano sa starim zavetom. To je još bilo prisutno u Mateju 10. Međutim, nakon što je Isus ustao iz mrtvih, On je naložio ovo poslanje, Marko 16:15. On je rekao: “Idite po svemu svetu i propovedajte Evanđelje svakom stvorenju. Ko uzveruje i pokrsti se, biće spašen.” Tu vidimo da se radi o dovođenju ljudi do spasenja od gnjeva Božijeg i kazne za greh. To je prvi korak spasenja. Spasenje od sile greha dolazi kasnije. Prvi korak je spasenje od Božijeg gnjeva i kazne za greh, pošto smo svi grešili. Ljudi treba to da uzveruju i da se krste. E sada, krštenje nije suštinsko za spasenje, što postaje jasno kada čitamo drugi deo stiha 16, “a ko ne veruje, osudiće se.” Ne kaže: “a ko se ne krsti.” Dakle, postoji razlika. Treba da čitamo Pismo pažljivo i tada nećemo pogrešiti. To je još jedan problem kod većina hrišćana. 90% hrišćana koje sam upoznao ne čita Bibliju tačno kako piše. Kada im ponekad to spomenem, oni kažu: “Čoveče, nikada nisam to primetio!” Da, nikada nisi to primetio zato što čitaš Bibliju suviše brzo. Čitaj Bibliju sporo!

Zatim, Isus ne kaže: “Idite i lečite bolesne! Idite i isterujte demone!” Ne, ne, ne. Rekao je: “Ovi znaci će pratiti one koji veruju, isterivaće demone, govoriće u jezicima, uzimaće zmije u ruke i ako nešto smrtno popiju, neće im nauditi, stavljaće ruke na bolesne i oni će ozdravljati.” Zatim kaže: “I oni su otišli i svugde propovedali, i Gospod je radio sa njima i potvrđivao Reč znacima koji su sledili” (stih 20). Treba da primetite razliku između toga i Mateja 10 gde im je Isus rekao da idu da isceljuju bolesne, da čiste gubave, da dižu mrtve. Ovde kaže da idu i propovedaju Evanđelje i da dovode ljude u spasenje, a On će činiti te znake da bi potvrdio njihovu reč!

To je zaista neophodno kada ideš u predele gde su ljudi koji obožavaju idole i koji ne znaju ništa o Isusu. Te stvari se dešavaju čak i danas gde ljudi dođu u nove oblasti da propovedaju Evanđelje onima koji ne znaju za ime Isus. Čak i danas Gospod potvrđuje svoju Reč znacima kao što su isterivanje demona i isceljivanje bolesnih. To se dešava! Vi znate kako je u državi kao što je Indija, ako odete u neko selo gde niko nije ni čuo za ime Isus i oni ne znaju ko je On. Oni nikada nisu čuli za Bibliju. Nemaju Bibliju na svom jeziku, a možda je i celo selo puno nehrišćana koji verovatno obožavaju idole, ili su animisti koji obožavaju zle duhove, i vi odete i kažete im o Isusu Hristu, a oni kažu: “Nikada nismo čuli o Njemu!” Vi uzmete Bibliju, a to je za njih samo knjiga, kao još jedna obična knjiga sa nekim pričama koje su i oni čitali, ili kao knjiga o njihovoj religiji. Da li možete da zamislite kako da ih dovedete do vere u Isusa? Da li ste nekada razmišljali o tome? Pretpostavimo da ste vi otišli u neko selo. Ja sam o tome razmišljao, jer kada sam napustio svoj posao, rekao sam: “Gospode, voljan sam da odem u oblasti nezahvaćene Evanđeljem, ako me Ti pozivaš tamo.” Onda sam razmišljao kako ću to da radim. Odem kod nekoga ko nikada nije čuo o Hristu i kažem mu kako je pre dve hiljade godina bila rođena beba. On bi odmah pomislio kako mu prodajem neku priču. I ta beba nije imala zemaljskog oca. Devojka ga je rodila. Kada bih mu to rekao, on bi bio siguran da nisam kako valja i da mu samo prodajem neku priču. “Ha, bez oca? Pa to se nikada nije desilo!” Zatim mu kažem da je to bio Bog, a on odmah ima neki koncept u svojoj glavi o hiljadama nekih njegovih bogova koji su još davno trebali da dođu u ljudskom obliku. On je već čuo gomilu takvih priča. Njegovi roditelji i deda i baka su mu isto to pričali, a ja mu sada još jednom pričam o tim bogovima koji su došli u ljudskom obliku.

Razmišljajte o tome praktično. Mnogi među nama ne razmišljaju o tome. Mi mislimo da je svet pun ljudi koji poštuju Bibliju. To nije istina. Većina ljudi nije takva. Zatim mu kažete: “Taj čovek je odrastao i činio je mnoga čuda. I Njega su ubili.” Oni tada počinju da se pitaju zašto je On dozvolio da Ga ubiju. I vi mu kažete: “To je bilo zbog tvojih greha!” Sada je on potpuno siguran da nisam kako treba, kada je neko umro za njegove grehe pre dve hiljade godina. Zatim ja nastavim: “Tri dana kasnije, on je ustao iz mrtvih” i on je presvedočen! Nema takvog slučaja! Da li ste ikada razmišljali kako je teško dovesti ljude do vere u Evanđelje? Međutim, kada završite, vi kažete: “Vidi, taj Isus je živ!” Dovedite ljude koji su opsednuti demonima i koje svi vaši bogovi nisu mogli da izleče i ja ću ti pokazati u Isusovo ime kako osoba može biti oslobođena! Tako će oni doći do vere. “Dovedite vaše bolesnike!” Biblija kaže da molitva pravednika može mnogo pomoći. Ako pravedan, pobožan čovek ode sa takvom porukom na takva mesta, Bog će potvrditi svoju Reč! Ja sam video da se to dešava. To se dešava kao potvrda Evanđelja ljudima koji nikada nisu čuli o tome. Zato se morate sećati da su se u Delima apostola čuda dešavala tamo gde su ljudi propovedali Evanđelje u prvim linijama fronta, kada su dolazili na nova mesta gde ljudi nikada nisu čuli o Isusu. Nemoj to primenjivati na svoju situaciju. Pavle koji je mogao dići čoveka iz mrtvih i koji je mogao učiniti da hrom čovek prohoda, nije mogao da izleči Timotijeve bolove stomaka. Da li možete to da verujete? Dakle, nemojte to brkati. Mnogo ljudi ne čita Pismo pažljivo. To je sve što želim da kažem. Međutim, to je sve jedna strana velikog poslanja. Ja slavim Boga za sve misionare koji su otišli u nezahvaćene oblasti da propovedaju Evanđelje i koji su videli te znake koji ih prate. Zmije su ih ujele, a nije im bilo ništa. Kada su jeli, mislim ne otrovnu hranu, ali vrlo nehigijensku hranu, Bog ih je zaštitio na mnogo mesta. Ja lično sam to iskusio. Kada putuješ na mesta gde ljudi imaju jako, jako lošu higijenu, a treba da pojedeš ono što ti daju. To može da bude značenje reči “ako što smrtno popiju, neće im naškoditi.” Bog štiti svoj narod! To je divna istina. To se dešava danas. Biblija je istina!

Druga strana “Velikog poslanja”

Međutim, postoji druga strana velikog poslanja. To je ono o čemu je Isus govorio u Mateju 28 i to je ono što nije dovoljno naglašavano u hrišćanstvu. Dakle, to je ono što smo naučavali od početka kada smo započeli našu crkvu. Osećali smo da nas je Bog pozvao da naglašavamo tu drugu stranu koja nije bila dovoljno naglašena. Ne radi se o tome da smo mi protiv te strane o kojoj govori Marko 16 u vezi propovedanja Evanđelja. Koristiću ilustraciju. Pretpostavimo da deset ljudi nosi vrlo teško stablo drveta, ogroman drveni balvan, i devetorica nose jednu stranu, a jedan čovek nosi drugu stranu. Ako si osoba koja ima osećaj, na koju stranu bi otišao da pomogneš? Možeš se pomoliti u vezi toga i odlučiti! Ne treba da se moliš u vezi toga. Ja znam na koju stranu bih otišao da pomognem, na stranu onog jednog čoveka. Dakle, 90% ljudi rade evangelizaciju, idu napolje u propovedaju Evanđelje. Mnogo novca dolazi sa raznih strana za takav rad. Mnogo takvog rada je prilično plitak posao. Manje od 10% njih propovedaju učeništvo. Dakle, to čitamo u Mateju 28. Isus je rekao u stihu 18 – “Data mi je svaka vlast na nebu i na zemlji. Zato idite i načinite učenike iz svih nacija.” Dakle, ovde se radi da ljudi treba da odu dalje od toga da samo veruju. Učenik je onaj koji sledi, a ne koji samo veruje, nego ko sledi Hrista. Učenik je onaj koji uči i sledi. On uvek uči i sledi Hrista. Načinite učenike i sledbenike Isusa Hrista. Da li mislite da je svaka osoba koja objavljuje da je vernik u isto vreme i učenik i sledbenik Isusa Hrista? To nije istina! Oni veruju, ali nisu učenici i sledbenici. Dalje kaže: “Krstite ih u ime Oca, Sina i Svetog Duha.” To je tačno ono što mi radimo. Inače, postoji samo jedno mesto u Novom Zavetu gde nam je Isus jasno zapovedio kako treba da krštavamo ljude. Samo jedno mesto i to je ovde. “U ime Oca, Sina i Svetoga Duha.” To je tačno onako kako mi radimo.

Postoje grupe u hrišćanstvu koje umesto da slede Isusovu zapovest, gledaju primere apostola iz Dela apostola i kažu: “Oni su krštavali u ime Isusovo i zato mi isto krštavamo u ime Isusovo.” Dobro, ja kažem da gde god postoji sumnja u tvom umu u vezi dva odlomka iz Pisma, ja preferiram da učinim ono što je Isus rekao, radije nego što je neko drugi uradio. U svom umu nemam nikakvu sumnju u vezi toga. Zapravo, tu nema nikakvog konflikta. Druga stvar koju sam uvek učio ljude jeste da nikada ne uzimaju doktrinu iz Dela apostolskih. To nije doktrinarna knjiga. To je istorijska knjiga, jer su u Delima apostolskim svi vernici prodali svoja imanja. Da li i vi to radite? Svi su govorili u jezicima. Da li vi to radite? Pavle je obrijao svoju glavu? Da li vi to radite? On je obrezao Timotija! Postoje mnoge stvari u Delima apostolskim. Dakle, mnogi hrišćani koji uzimaju doktrinu iz Dela apostolskih su 100% neiskreni, jer izaberu ono što im se sviđa i zanemare ono što im se ne sviđa. To je neiskrenost! Ja bih uzeo ili kompletnu stvar ili ništa. Ne uzimam ništa pošto je to istorijska knjiga. Nije u pitanju doktrina koja nam kaže: “Morate to raditi!” Ona nam govori o stvarima koje su apostoli radili. Neke su bile ispravne, a neke su bile pogrešne, kao brijanje glave i obrezivanja Timotija. Neke su rađene u velikoj revnosti, kao što je bilo prodavanje svog imanja i biti deo komune. Ne postoji zapovest za tako nešto u Novom Zavetu. Ja vam samo dajem jednostavne principe za biblijsko proučavanje da ne biste pogrešili.

“Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio”

Dakle, mi krštavamo u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, i nakon što to učinimo, šta činimo sledeće? To je deo velikog poslanja. “Učite ih da drže sve što sam vam zapovedio.” Zato imamo ckrvene sastanke. Zašto se sastajemo svake nedelje? Da bismo učili ljude da čine sve što je Isus zapovedio. Jedina crkva kojoj želim da pripadam jeste crkva koja uči sve što je Isus zapovedio, koja uči ljude da to čine. Postoji razlika između toga kada nekog učiš, ili kada ga učiš da čini. Način na koji to ilustrujem jeste da učiti nekoga znači objasniti mu na školskoj tabli kako se pliva: “Ruke pokreći ovako. Diši ovako. Nogama radi ovako.” I kada im kažeš: “Skočite sada u reku!”, svi će se podaviti. Učiti ih da čine jeste: “Dođi i sledi me! Vidi kako ja plivam i sledi me!” To znači učiti ih da čine. Dakle, potrebno je da čitamo pažljivo. On nije rekao: “Učite ih!” On je rekao: “Učite ih da čine!” I reći ću vam nešto, postoji vrlo malo propovednika u svetu koji uče ljude da čine sve što je Isus zapovedio!

Da li znate neke stvari koje je Isus zapovedio? Nemoj se gnjeviti na svog brata! Nemoj se brinuti! Nemoj voleti novac! Budi pažljiv sa svojim rečima! “Svaku praznu reč koju kažu ljudi, daće odgovor u dan strašnog suda.” Nemoj suditi druge! Šta god radiš, moliš se, daješ ili postiš, nikada ne govori drugima o tome! Drži to u tajnosti. Da li mislite da se te stvari uče svugde? Nemojte se razvoditi! Pogledajte broj današnjih crkava gde su pastori razvedeni! Da li vidite kako se hrišćanstvo potpuno udaljilo? I usred tog udaljavanja, Bog podiže tu i tamo ckrve i propovednike koji kažu: “Mi ćemo objavljivati celokupnu Božiju istinu!” Pavle je rekao Timotiju: “U poslednje dane ljudi će nakupiti sebi učitelje kako ih uši svrbe, koji će im govoriti ono što oni vole na čuju, a ne ono što treba da čuju!” Dakle, to je deo velikog poslanja, ta strana koja nije dovoljno objavljena. To je poput devetorice protiv jednog na klackalici. Zapravo, mislim da nije devet protiv jednog, nego devedeset devet protiv jednog. 99% sa jedne strane, a 1% sa druge strane. Zato širom sveta Bog podiže propovednike i crkve da objavljuju ono što se nije objavljivalo.

Ako čitate Stari Zavet, primetićete da je Bog iznenada podigao proroka u Izraelu. Zašto prorok nije bio popularan? Svaki prorok je bio nepopularan! Da li znate to? Da li znate šta je Stefan rekao sveštenicima koji su bili veliki književnici Starog Zaveta u Delima 7? Rekao im je: “Navidete mi jednog proroka koga vaši ocevi nisu progonili?” Nisu mogli navesti nijednog! Svaki starozavetni prorok je bio progonjen i svaki istinski prorok u istoriji hrišćanstva je imao protivnike, nazivan je lažnim učiteljem, vođom kulta, đavolom i svim zamislivim imenima, jer to je način da đavo spreči ljude da slušaju poruku koja će promeniti njihove živote.

Dakle, Bog je uvek imao svoje svedoke i proroci su uvek objavljivali ono što je Izraelu bilo potrebno da čuje. Ne ono što su oni želeli da čuju! Ako imate propovednika koji govori ljudima ono što oni žele da čuju, on nije prorok. On je psiholog, zabavljač, organizator, ali ne prorok! Prorok govori ljudima ono što treba da čuju, voleli to oni ili ne, uvredili se ili ne, bilo da se njegova zajednica smanjuje u brojkama ili ne! Ja sam 55 godina prolazio kroz današnje hrišćanstvo i mogu da kažem da je vrlo retko naći propovednika koji nije uznemiren ako ljudi odlaze iz njegove ckrve. Pokažite mi čoveka koji ni najmanje nije uznemiren ako se ljudi uvrede i napuste njegovu crkvu. Voleo bih da ga upoznam. Hrišćanstvo je puno ljudi koji uvek traže da okupe ljude i da povećaju brojke, ali moraju da plate cenom kompromisa. Dakle, šta to znači?

Želim da kažem još jednu stvar, zapravo još nekoliko stvari. Na kraju ove zapovesti, on je rekao: “i…” Kad god vidite reč “i”, vi znate da ja to povezano sa prethodnim stvarima. “I ja sam sa vama u sve dane.” Da li ste videli te reči u mnogim domovima: “I evo, ja sam sa vama u sve dane.” To nije ispravan citat! Treba da staviš kompletan stih. Postoji uslov, ako ideš po celom svetu i praviš učenike, a tvoj svet mogu biti upravo ljudi preko puta tvoje kuće i ne treba da putuješ u Avganistan, nego samo preko puta svoje kuće, a tvoj cilj je da praviš učenike. Ako imaš sastanke u svojoj kući, slava Bogu, ali pravi učenike! Nemoj ih samo zabavljati biblijskim proučavanjima i da time sebi stekneš ime. Pravi učenike i krštavajte ih u ime Oca, Sina i Svetog Duha! Ne sve to ekumensko prihvatanje ljudi koji krštavaju malu decu. Ne, ne, ne, izvini! “Krstite ih u ime Oca, Sina i Svetog Duha i učite ih da čine sve što sam vam zapovedio.” Tada Gospod kaže: “I evo, ja sam sa vama uvek.” Kažite mi ako taj stih znači bilo šta drugo! Kako onda toliko mnogo vernika ide i govori da je Gospod sa njima uvek? On nije! Ti imaš iskustvo toga u svom životu i pitaš se zašto Gospod nije sa tobom uvek i zašto Gospod ne odgovara na tvoje molitve. Uzmi Božiju Reč ozbiljno! Nemoj uzeti samo pola stiha.

“Krv Isusa Hrista čisti nas od svakog greha.” Pogrešno! “Ako hodamo u svetlu kao što je On sâm u svetlu, (1.Jov.1:7), tada i samo tada “nas krv Isusa Hrista očišća od svakog greha.” “I evo, ja sam sa vama do svršetka veka.” Pogrešno! Ako ideš i praviš učenike i učiš ljude da drže sve što je Isus zapovedio, tada će On biti sa tobom uvek. Zašto uzimamo samo pola stiha? Ne treba da budeš propovednik! Možeš biti čovek ili žena, i imati strast da praviš učenike. Upoznaš hrišćanina koji nije učenik i želiš da podeliš sa njim nešto, divnu poruku o sleđenju Isusa! Možda ne znaš dobro da propovedaš i daš mu traktat, knjigu ili cd i ti praviš učenike i učiš ih da poslušaju sve. Učiš ih da prestanu da opadaju! To je učeništvo! Kažem ti, Gospod će biti uvek sa tobom! Bićeš oduševljen kada vidiš da je u tim teškim situacijama Neko sa tobom, jer Gospod drži svoju reč. Ako ti držiš svoj deo ugovora, možeš biti apsolutno siguran da će Gospod držati svoju stranu.

Pretpostavimo da ste potpisali ugovor sa nekim na sudu. Postoje određeni uslovi. Ti si potpisao i druga osoba je potpisala. Ti znaš da će se to izvršiti. Plašiš se suda. Pomisli ako bi Isus potpisao ugovor sa tobom: “Ti ideš i praviš učenike. Krštavaš ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha. Učiš ih da drže sve što sam vam zapovedio! To je tvoj deo. Evo mog dela: “Biću sa tobom uvek.” Potpisano! Da li misliš da On neće uraditi svoj deo? Da li misliš da će postojati ijedna situacija u bilo kojem danu godine, čak ako si i u najudaljenijem mestu zemlje, da Gospod neće biti sa tobom? On će biti sa tobom! Vidim jako mnogo propovednika koji stoje za propovedaonicom i dosta brzo mogu da vidim da Gospod nije sa njima. Kako se meni čini, Gospod nije sa njima. Kažite mi iskreno, svi ti propovednici koje slušate na internetu, da li stvarno verujete da je Gospod sa njima? Da je Gospod sa njima, ne bi propovedali tako dosadne propovedi! Da li mislite da je Isus ikada propovedao dosadnu propoved? Zašto Gospod nije sa njima? Oni ne prave učenike! Oni ne uče ljude da drže sve što je Isus zapovedio. Oni uzmu pola stiha i misle da će Isus biti sa njima! Neki od vas isto misle da će Isus uvek biti sa vama! Neće. Možda nisi propovednik, ali da li imaš želju da praviš učenike? Da li imaš želju da učiš ljude da drže sve što je Isus zapovedio? Da li sâm imaš želju da držiš sve što je Isus zapovedio? Tada želim da te uverim da će Isus uvek biti sa tobom. On drži svoju stranu ugovora. On ga je potpisao i On drži svoju stranu ugovora. To je najdivnija stvar!

Da li možete da zamislite nešto bolje od toga da imate uvek sa sobom Isusa gde god idete? Pogledajte sve te ministre i predsednike koji imaju mnoge bezbednosne straže kojima nalažu da ih štite! Ha, ti imaš Isusa uz sebe uvek! Ja kažem da imam više bezbednosnih straža od svakog ministra na svetu! Učini da to bude tvoja strast, iako nisi propovednik, brate, sestro, mladiću: “Gospode Isuse, želim da budem učenik i želim da znam šta to znači! Želim da činim sve što si zapovedio! I dok to praktikujem, želim da učim druge ljude da to isto čine.” Imaćeš divnu privilegiju da je Isus uvek sa tobom, 24 časa dnevno. Kada spavaš On će bditi nad tobom. Možeš otići na najopasnije mesto na zemlji. Ako treba tamo da ideš, On će biti sa tobom. Ne mogu da razumem zašto hrišćani ne žele ovakav život! Zašto žive životom sa puno nesigurnosti, straha, brige i svih vrsta briga u vezi budućnosti, ja to ne razumem! Zašto ne uzeti Isusove Reči, osim ako ne veruješ da će On držati ono što je rekao. On će držati!

Osnova “Velikog poslanja” – Isus je data svaka vlast

Još jedna stvar koju želim da kažem. “Idite po celom svetu, krstite ih u ime Oca, Sina i Svetoga Duha, učite ih da drže sve što sam vam zapovedio.” Tu postoje dve zagrade. Jednu sam vam upravo pokazao (“Ja sam sa vama uvek”). Pozicija iz koje se polazi jeste stih 18 “Data mi je svaka vlast na nebu i na zemlji, zato idite u sve narode…” E sada, to nije osnova da mnogi misionari i propovednici idu po celom svetu, ili čak da idu u Severnu Indiju ili druge krajeve Indije. Kako su ljudi bili poslani u nezahvaćene delove sveta? Slušajte me: “Jako puno ljudi umire bez Hrista, zato idite…” To nije ono što je Isus rekao! To je ljudski psihološki trik. “Zašto sediš tu i zarađuješ tako mnogo, kada toliko mnogo ljudi nikada nije čulo Evanđelje? Idi!” Neko bude presvedočen, jer mu je propovednik naturio breme krivice kako zarađuje mnogo dok mnogi umiru bez Hrista i on kaže: “Bolje da idem!” Da li možeš da zamisliš da Isus pokušava da radi takve psihološke trikove? Tu su sve psihološki trikovi propovednika i pastora iz 20.veka. Pokušajte to da pronađete bilo gde u Bibliji. Pokušajte da pronađete samo jedan stih u Bibliji koji kaže: “O, toliko je velika potreba! Bolje idi! Kako možeš živeti udobnim životom kada toliko mnogo ljudi živi u strašnim teškoćama!” Nikada nećete pronaći da je Isus tako govorio. Reći ću vam zašto! Najveća stvar u svetu nije otići kao misionar u neko nezahvaćeno područje. Najveća stvar koju možeš uraditi u svom životu jeste da činiš Božiju volju! I ako te Bog pozove da budeš učitelj u Bangaloru, a ti odeš kao misionar u Turkistan, ti živiš u neposlušnosti! Nemaš pravo da odeš tamo gde te Bog nije pozvao. Ne možeš se pridružiti vojsci i reći: “Voleo bih da idem tamo i tamo. Voleo bih da idem da ratujem sa Pakistanom!” Rekli bi ti: “Izvini! Treba da ideš tamo gde ti mi kažemo da ideš, ne gde ti tvoj avanturistički duh kaže da ideš.” To je razlog plitkosti velikog dela misionarskog rada u Indiji koji sam ja video. Širom zemlje su došli ljudi koji sâmi nisu postali učenici i koji ne prave učenike. Imaju avanturistički duh, možda i duh žrtvovanja, ali to neće funkcionisati. Poslušnost hoće! Biti poslušan je bolje nego žrtvovati se! Da li ste pročitali taj stih? 1.Sam.15:22, Samuilo je rekao Saulu: “Bog ne želi tvoje žrtve, Saule, On želi tvoju poslušnost, jer poslušnost je bolja od žrtve!” Govorim vam samo neke stvari koje vam drugi neće govoriti!

Dakle, po kojem osnovu ćemo onda ići? “Data mi je svaka vlast i na nebu i na zemlji, zato idite…!” Ne pošto je velika potreba, ne pošto živiš udobno, ne pošto imaš mnogo novca, ne pošto imaš puno znanja, nego zato što si se pokorio tom totalnom autoritetu Isusa Hrista u svom životu! Da li si učinio to? Tada će ti On reći da ideš! Moraš verovati da svaka vlast na nebu i na zemlji pripada Isusu Hristu! Ako imaš sumnju u vezi toga, nemoj ići! Sećam se jednom, pre mnogo godina, kada sam trebao da idem na jedno malo opasnije mesto na ovom svetu da propovedam Evanđelje, i prirodno, znate, mi smo ljudi i pitamo se šta će se desiti, Gospod mi je rekao: “Data mi je svaka vlast na nebu i na zemlji! Idi!” Moje srce je bilo u pokoju. Nisam išao zato što sam imao avanturistički duh i da bih mogao da se vratim i svedočim drugima šta sam tamo radio. Zapravo, nisam ni rekao drugima šta sam radio. Sve to govorenje drugima jeste radi lične časti. Gospod ti kaže da ideš zato što Mu je data svaka vlast. I ako odeš i doživiš neke fantastične stvari, pa se vratiš i pričaš o tome da bi dobio ličnu slavu, ti si lopov! Uzimaš slavu koja pripada Bogu. Toliko toga postoji u hrišćanstvu. Ako imaš rasuđivanje, primetićeš sve to. Ja to sve primećujem i to me uopšte ne impresionira.

Mi smo pozvani da proslavimo Boga! Nismo pozvani da uzdižemo sebe, nego da budemo vrlo, vrlo pažljivi. “Data mi je svaka vlast na nebu i na zemlji, zato idite i pravite učenike!” Dakle, kada su oni to čuli, nisu trebali da pitaju Isusa: “Gospode, šta to znači ‘praviti učenike’?” On im je to već rekao i to je ono što želim u nastavku da vam pokažem.

Znate, ta strana velikog poslanja (Luka 14) koja nije naglašavana, jeste ustvari način na koji smo započeli našu crkvu. To smo naučavali u ranim danima i potrebno je da to konstantno ponavljamo. Šta znači biti učenik? Ako je osoba obraćena, a nije postala učenik, postojaće problem tokom celog njenog života. Često evanđelisti imaju ogromnu požudu (ja to nazivam požudom) da zadobiju obraćenike. Oni žele da naprave fotografije i video snimke da bi pokazali ljudima koliko ljudi se obratilo, naročito ti Amerikanci koji dolaze ovde i prave velike krusade i sve to snimaju. Jedini način da prikupe više novca za svoju mesečnu platu i da podrže svoju organizaciju jeste da prikažu kući video snimak. Pretpostavimo da ne naprave nijedan video snimak i nikome ne pošalju izveštaj sa terena. Odakle će im doći novac? To je prevara koja je prisutna u današnjem hrišćanstvu.

Da li ste videli da Pavle negde to radi? Ne! Ako činiš nešto za Boga, drži to u tajnosti. Ne reklamiraj svoj rad da bi dobio novac ili slavu. Time dotičeš slavu Božiju! Iz tog razloga je moćna Božija sila odstupila od tih ljudi. Video sam to. Dakle, vidimo ovde (Luka 14:25) da je Isus video veliko mnoštvo. Danas kada propovednk vidi veliko mnoštvo, on zna da je vreme za sakupljanje dobrovoljnih priloga. Međutim, to nije ono o čemu je Isus razmišljao kada je video veliko mnoštvo. On nije poslao učenike da uzmu kese ili korpe i počnu da sakupljaju prilog. Ne, on je osećao da ti ljudi treba da čuju istinu. “Koja prilika! 10.000 ljudi, ahh! Mogu da im objavim istinu.” Nikada nije sakupljao novac. Isus i Pavle nikada nisu sakupljali novac. Iz tog razloga, mi to nikada nismo radili u ovih 39 godina ni u jednoj od naših 50-60 crkava. Nikada! I nećemo to raditi do Isusovog dolaska. Samo ćemo imati haznu u koju ljudi mogu tajno i od srca da prilože. Ne radi se o tome da nam nije potreban novac. Potrebno nam je mnogo novca, naročito za internet službu i mnoge druge stvari. Međutim, mi ne prosimo, ne pozajmljujemo, ne govorimo ljudima o tome, nego Bogu! Mi kažemo: “Gospode, ti znaš šta treba da radimo. Ti ćeš uvek obezbediti sredstva za naše potrebe.” Međutim, naš poziv nije da sakupljamo novac. Naš poziv je da pravimo učenike. Božiji posao je da nam dâ dovoljno sredstava, ne samo novac, nego ljude koji si sposobni da vrše potrebnu službu, da li je u pitanju video snimanje, internet ili bilo šta drugo. Bog nam daje ljude i oni su radosni u činjenju toga.

Prvi uslov učeništva

Dakle, kada je Isus video veliko mnoštvo, on se okrenuo i rekao im jedne od najtežih reči koje je ikada ikome rekao. On nije bio doplamata, pa da kaže: “O, nećemo da izgubimo ovo veliko mnoštvo!” Rekao je nešto što je praktično bilo predviđeno da ih udalji. Ako čujete nešto sa ove propovedaonice od mene što vam zvuči uvredljivo u ušima i što skoro ‘tera’ ljude, vratite se Isusu i vidite šta On kaže. Čitajte tačno onako kako je zapisano: “Ako neko hoće da dođe k meni…” Ovo je prvi uslov učeništva. Postoje ovde tri uslova i ja ću ih ukratko spomenuti. Broj jedan: “…i ne mrzi svog oca, svoju majku, ženu, decu, i svoju braću i sestre u crkvi isto, i svoju braću i sestre po krvi, i svoj život, nema načina da on bude moj učenik.”

Želim da kažem ovo svima vama koji ovde sedite. Ako zamišljaš da si učenik Isusa Hrista, pitaj se da li mrziš svog oca, majku, ženu, decu, braću, sestre i svoj lični život. Spominje se sedam stvari, odnosno sedam osoba. Tada možeš biti učenik. Međutim, šta znači ta reč “mrzi”? Znate, Isus je ponekad koristio oštre reči poput: “Ako te oko sablažnjava, iskopaj ga, ako se ruka sablažnjava odseci je.” Da li On misli da uzmemo nož i odsečemo svoju ruku, ili makaze da iskopamo oko? Vi znate da On nije mislio na to. On je govorio o stavu srca. Kada si u iskušenju da imaš požudu prema drugoj ženi, zamisli da ti je desno oko slepo. Međutim, još uvek možeš da imaš požudu levim okom. Dakle, zamisli da ti je i levo oko slepo. Šta se dešava ako si potpuno slep? Slepi ljudi ne mogu čak ni da vide tu lepu ženu pred sobom. Na to je Isus mislio. Kada si iskušavan lepom ženom, zamisli da si slep. Drugim rečima, okreni svoje oči, bilo da si za kompjuterom, magazinom ili uživo. Na to je Isus mislio. Kada si u iskušenju da zgrešiš svojim rukama u seksualnom smislu, zamisli da su ti ruke amputirane. Šta bi onda radio?

Na isti način, na čega Isus ovde misli kada koristi reč “mrzi”? Ja to razumem ovako. Ne možeš ispravno mrziti svog oca i majku ako najpre ne ispuniš starozavetnu zapovest: “Poštuj svog oca i majku.” Isus je rekao u Marku 7, to su Isusove reči i želim da vam ih pokažem. Moramo upoređivati Pismo sa Pismom. “Pisano je mrzi svog oca i majku”, “Takođe je pisano: Poštuj svog oca i majku.” Tada razumemo ravnotežu. U Marku 7:8 Isus je govorio: “Vi zanemarujete zapovesti Božije da biste održali svoje tradicije.” Vi ste eksperti u tome da ukinute zapovest Božiju da biste očuvali svoju tradiciju! Na primer, Mojsije je rekao: “Poštuj svog oca i majku.” Vidite kako je On to ozbiljno rekao: “I ko ružno govori ocu i majci, treba da bude ubijen.” Da li verujete da je to Isus rekao? To je bio starozavetni zakon. Da li govoriš ružno svom ocu i majci? Nadam se da ne. Prema starozavetnom zakonu bi trebao da budeš ubijen! Isus je to rekao. Zar niste pročitali? Znam da će mnogi ljudi reći: “O, brate Zek, nisam nikada to ni primetio.” Čitajte Pismo sporo. Onaj ko govori loše o svojoj majci i ocu mora biti ubijen. Međutim, šta vi kažete? “Ako čovek kaže svom ocu ili majci: Da, imam novac kojim bih mogao da vam pomognem, ali dao sam ga Bogu. Stavio sam u haznu. Izvini tata! Ti trebaš da umreš od gladi, jer Božiji posao je važniji od tebe. Nema veze da li ćeš umreti ili ne, ali taj novac treba da dam za Božije delo.” To izgleda vrlo duhovno, zar ne? Isus je to osudio! Rekao je: “Naučite da se brinete za svoje ostarele roditelje.” Na taj način ih poštujete! Nemojte reći: “Načinio sam žrtvu (“Korvan” – dato Bogu), od onoga što sam mogao dati tebi, i više mu ne dozvoljavate da bilo šta uradi za svog oca ili majku! Oni su bolesni i potrebna im je pomoć. Vi se ne brinete za to?” Ti nisi učenik! Time si ukinuo Reč Božiju svojom tradicijom. Sećajte se toga! Isti Isus koji je učio ljude da se mnogo brinu o svojim roditeljima, takođe je rekao da ne možeš biti Njegov učenik ako ne mrziš svog oca i majku. Dakle, kada upoređujemo Pismo sa Pismom, mi pokušavamo da razumemo šta to znači. Potrebno je da poštujemo svog oca i majku. Ne smemo govoriti loše o njima. Ako su u potrebi, moramo se brinuti za njih!

Pogledajte sâm Isusov primer i hajde da naučimo nešto iz toga. Kada je Isus bio u kući, to je slika današnjeg deteta koje je u kući sa roditeljima. Dokle god živiš u kući moraš slušati svoje roditelje. To je Božiji zakon! Biće ti dobro i živećeš dugo na zemlji. Ef.6:1, “Deco, slušajte svoje roditelje, jer to je prva zapovest sa obećanjem: Poštuj svog oca i majku, da bi živio dugo na zemlji i da bi ti bilo dobro.” Meni je bilo dobro, poštovao sam svoje roditelje do njihove smrti i nisam govorio loše o njima. Mogu da posvedočim da mi je bilo dobro. Nisam se uvek slagao sa njima. Slušao sam ih sve dok sam bio u kući sa njima, a kada sam izašao iz kuće, postao sam svoj. Krstio sam se bez konsultovanja sa roditeljima. Ostavio sam svoj posao u mornarici bez savetovanja sa roditeljima. Kada smo započeli crkvu, nisam se savetovao sa svojim roditeljima. Ne, bio sam svoj! Izabrao sam svoju ženu. Roditelji nisu birali za mene.

Dakle, šta znači poštovati svoje roditelje, a ne dozvoliti im da upravljaju našim životima, kada postanemo učenici? Tu je poenta. Vidimo Isusov primer. Kaže u poslednjem stihu Luke 2 da je Isus slušao Josifa i Mariju sve dok je bio u kući sa njima. Zamislite da slušate svoju mamu kada imate trideset godina i živite u kući. Neki od vas misle da ne treba slušati svoje roditelje pošto imate šesnaest godina. Isus je slušao svoju zemaljsku majku do svoje tridesete godine (Josif je umro ranije). Sram vas bilo koji mislite da ste duhovniji od Isusa! Međutim, tada je napustio svoju kuću. Otac Mu je rekao da krene u službu. Tada, na svadbi u Kani njegova majka dolazi i govori nešto. Njegova majka je znala da je Isus osoba koja može da reši razne probleme i ona je to gledala mnogo godina u svojoj kući. Ako kažeš Isusu za neki problem, On će učiniti nešto u vezi toga. Ne neko čudo, ali On je bio vrlo genijalan. Tako je ona došla Isusu i rekla Mu da nemaju vina. Isus joj je rekao: “Ženo!”

On nikada do tada u svom životu nije nazvao svoju majku “ženo”. Sada više nema “mama”! “Ženo! Šta ja imam sa tobom?” Ovo nije zapisano, ali siguran sam da je to bio najveći šok u njenom životu! Međutim, On je sada napustio kuću i neće joj dozvoliti da vodi Njegov život. I On to nije uradio ljubazno. Znate, neki ljudi kažu: “Radi ljubazno u periodu od 5-6 godina.” Ne, pravo u lice! “Izvini mama!” (nemojte reći svojoj majci “ženo”, nismo još kao Isus, nismo potpuno kao što je On). “Mama, tata, izvini, ja ne mogu to učiniti. Sada me Gospod vodi i ja želim da Ga sledim.” Nemojte im dozvoliti da vam govore šta da radite, jer postoji Bog koji je iznad tvog oca i majke. Treba da slušaš Njega, ali nemoj suviše lako da zamišljaš da slušaš Boga. Postoje jasne zapovesti u Pismu, kao što je: “Nemoj se klanjati idolima”, a možda tvoji roditelji nisu hrišćani i traže od tebe da se pokloniš idolu, treba da kažeš: “Izvini mama i tata! Ja vas poštujem i volim. Hvala vam za sve što ste učinili za mene, ali ja se ne mogu pokloniti idolu!” Znate, u raznim drugim stvarima moramo slušati. Dakle, ono što Gospod ovde govori jeste: “Kada se radi o tome da sledite Mene, mogu postojati situacije gde će se vaši voljeni sukobljavati sa vama.” Vaš otac, majka, brat, sestra. Oni mogu doći u plaču i reći: “O moj sine, nemoj se oženiti sa nekim ko je izvan naše religije, kaste…” Dobro, pitanje je samo da li si učenik ili ne. Možeš gledati u suze svoje majke i u Hristovu zapovest i reći: “Izvini Isuse! Moja majka mi više znači.” U redu, ne mislim da će ti ići dobro, jer nisi učenik. Nemoj govoriti kako je Isus rekao: “I evo, ja sam sa vama do svršetka veka.” On nije sa tobom uvek, jer nisi zainteresovan da budeš učenik.

Dakle, ja ne govorim o tome da treba slobodno da povredimo naše roditelje, ali ako se nešto što oni govore sukobljava sa Božijom Rečju, naročito vi mladi, kada se radi o braku, Biblija kaže: “Ne možete ući u jaram sa nevernicima!” To je jako važno da nađete jednak jaram sa ljudima koji su istog duhovnog uma. Mnogo njih je zainteresovano za isti jezik i kulturu. To je u redu, nisam protiv toga. Dobro, ali iznad svega, isti duhovni nivo je mnogo važniji. Ja propovedam ono što sam praktikovao i propovedam ono što sam učio moju decu da praktikuju kada se radilo o njihovom braku. Isti duhovni nivo je važan, a sve drugo je sekundarno. Dakle, i u drugim oblastima, ako osećaš da te Bog poziva da uradiš nešto i vrlo ti je to jasno pošto si se savetovao sa starijim pobožnim ljudima, a onda ti roditelji kažu nešto drugo, voli ih i poštuj ih, ali kaži: “Mama i tata! Izvini, treba da poslušam Boga!”

Zatim vidimo Isusa na kraju Njegovog života dok visi na krstu. On zaboravlja svoje stradanje i brine se za svoju majku. Znate, On je imao četiri mlađa brata i dve sestre. Oni su mogli da se pobrinu za svoju majku, ali oni nisu bili vernici. Dakle, on kaže sinu od sestre Njegove majke, Jovanu (Jovan i Jakov su bili njegovi rođaci). Znači, On je rekao: “Majko! Pogledaj Jovana. Od sada će on biti tvoj sin. Jovane! Ovo je tvoja majka.” I On je poslao svoju majku u kuću njenog bratića, a ne u kuću njena četiri sina. Vidite kako je Isus snažno verovao da su učenici bliskiji Njemu nego Njegova rodbina po krvi. Ja vidim to na krstu. Da, to su lekcije koje su promenile moj život. Ovde ne mislim na one koji dolaze u našu crkvu. Nisu svi koji dolaze u našu crkvu učenici. Ne vidim dokaz toga u njihovom životu, jer traže svoje. Oni vole dobre propovedi i zato dolaze ovde, ali kada nađem učenika, moje srce se više zakači za njega nego za bilo koga iz moje rodbine, jer sam to vidio kod Isusa. Ako zauzmete stav koji je Isus imao, biće vam jako dobro. Iskusićete pravo hrišćanstvo. Nemoj takođe dozvoliti da te brat ili sestra, nemoj dozvoliti da te tvoja žena zavede. Setite se, Adam je bio zaveden svojom ženom. Bog mu je nešto rekao i njegova žena mu je isto rekla nešto i on je poslušao ženu. Nemoj učiniti to! Ako ti Bog nešto kaže i ako ti žena nešto kaže, reci joj: “Neću poslušati što ti kažeš, poslušaću ono što mi je Bog rekao.” Otac, majka, žena, deca…

Nemojte voleti svoju decu više od Boga. Reći ću vam to. To je još jedna stvar koju sam video u mnogim vernicima, čak i u nekim vernicima koji dolaze u naše crkve. Kada se radi o njihovoj deci, oni nemaju jednake standarde koje inače čvrsto drže kada se radi o drugom detetu. Oni prave kompromis. “O, to je moj sin i ćerka!” Ti nisi učenik! Nemoj nikada reći da će Gospod uvek biti sa tobom. Neće! Ako želiš biti Isusov učenik, treba da Ga voliš više nego što voliš svoju decu, više nego što voliš svoju braću i sestre. Nemoj dozvoliti da ti neki brat ili sestra ovde postanu tako veliki prijatelj da postaneš pristrasan prema njemu i da praviš kompromis. Nikada to nisam želeo da radim zato što volim Isusa. Dakle, sve!

Ja volim da razmišljam u ilustracijama, to mi pomaže. Ja to posmatram na ovaj način. Ja gledam svoju ljubav prema majci, ocu, ženi, deci, braći i sestrama, kao svetlo zvezda. Zvezde imaju svetlost. Pogledajte noću i videćete puno zvezda. To je moja ljubav prema ocu. To je ona zvezda. Ova zvezda je moja ljubav prema ženi. Volim svoju majku. Volim svoju decu. Volim svoju braću i sestre, sve te sjajne zvezde. Međutim, kada dođe jutro i izađe sunce, ne vidim više nijednu zvezdu. Sve su nestale! Ne nestale, one su još uvek tamo. I sada postoje zvezde, samo što ih ne možemo videti, jer je svetlo sunca suviše jako! Dakle, to je ilustracija, da moja ljubav prema Isusu bude toliko velika da praktično zbriše sve ostalo. Ja skoro postajem slep i gluv za ono što drugi govore ili misle. Tako moraš voleti Isusa ako želiš da budeš učenik! Ne radi se o tome da onda ne voliš svoje roditelje, ženu ili decu. Te zvezde su još uvek tamo, ali ne dozvoljavamo da se one sukobe sa svetlom sunca – sa ljubavlju prema Isusu. Nadam se da razumete to.

Drugi uslov učeništva

Sedma stvar je svoj lični život. To je najteža stvar. Želim da spomenem malo o tome zato što je to povezano sa sledećom rečenicom koju nazivam drugim uslovom učeništva. Luka 14:27 “Ako ko ne nosi svoj krst i ne sledi me, ne može biti moj učenik.” Ne možeš biti moj učenik ako ne uzmeš svoj krst, a setite se u tim danima ako ste negde videli čoveka da nosi krst, ne biste pomislili da ide na izlet, nego da će biti ubijen, da će umreti. Zatvorio je svoj bankovni račun, pozdravio se sa svojim prijateljima, napisao poslednju želju i ide u smrt. To znači uzeti svoj krst. Što se tiče stvari ovoga sveta, ti si umro mišljenjima sveta, zadovoljstvima sveta, atrakcijama sveta… Pomislite na čoveka koji nosi svoj krst. Ne na Isusa. Postojali su mnogi ljudi koje su Rimljani razapeli. Pretpostavimo da jedan čovek nosi svoj krst i vidite ga kroz prozor u Jerusalimu ili negde, i znate gde ide. Neće se više vratiti. Biće ubijen. On je na kraju svog života. Pozdravio se sa svima i gotov je. I Gospod kaže: “Ako nisi spreman da isto to uradiš sa svojim ličnim životom i svim tvojim interesima, ne možeš biti moj učenik!” Ja zaista verujem da je to razlog za plitkost života mnogih hrišćana, gore dole, gore dole, gore i dole… Budu pokrenuti kada čuju dobru poruku, postanu posvećeni i predati, a onda se ohlade pošto prestanu da nose svoj krst. Nisu spremni da umru.

Znate, Pavle je rekao u Galatima 6:14 “Bože sačuvaj da se ikada pohvalim bilo čime osim krstom našeg Gospoda Isusa Hrista kroz koji se svet razapeo meni i ja sam se razapeo svetu.” To znači, kao što kaže jedan prevod: “Sada imam toliko malo interesa u ovom svetu i za njegova mišljenja, koliko ima mrtav čovek!” Neću se boriti za stvari ovog sveta. Neću živeti za stvari ovog sveta. Da li možete da zamislite čoveka koji visi na krstu i koji je zabrinut šta ljudi govore o njemu ili zbog planova koje ima sutra? Da, mi pravimo planove, ali ako oni ne ispadnu onako kako smo očekivali, nećemo se obeshrabriti i zabrinuti! Treba to da razumemo! Postoje stvari od kojih treba da se otkačimo po pitanju naše rodbine i postoje stvari od kojih treba da se otkačimo po pitanju ovog sveta. Duh sveta stalno želi da prodre u nas, ali ja sam uzeo svoj krst i stvari ovog sveta me interesuju isto koliko i jednog mrtvog čoveka! Sada imam interes za nebeske stvari.

Pomislite na te ljude koji su se iselili u Sjedinjene Države. Zatvorili su svoje bankovne račune ovde, prodali sve što su imali i otišli Ameriku. Oni se ne brinu šta se dešava sa njihovom imovinom koju su prodali. Oni sada tamo izgrađuju svoju imovinu. Ako se naše državljanstvo zaista promenilo iz zemaljskog u nebesko, mi ćemo zaista živeti imajući u vidu nebeske vrednosti stalno. Reći ću vam, to su ljudi čiji hrišćanski život je najzadovoljavajući. Pomazanje ih ne napušta, vatra Božija stalno gori u njima, dan i noć, jer su zaista promenili svoje državljanstvo sa zemlje u nebo. Većina ljudi nije promenila svoje državljanstvo. Oni su poput ljudi koji su otiši da posete stranu zemlju na nedelju dana i vratili se. Mnogi hrišćani su takvi. Oni posete nebo nedeljom ujutro na nekoliko sati, i sredom uveče na dva sata, a zatim se vrate. Njihov dom nije na nebu! Nije čudo da imaju nezadovoljavajuće hrišćansko iskustvo. Krst je u pitanju!

Reći ću vam, pošto sam posetio jako mnogo hrišćanskih denominacija, poruka krsta nedostaje u većini današnjeg hrišćanstva. Ne krst na kome je Isus umro, svi žele o tome da slušaju, nego krst na kome ti treba da umreš sa Njim. “Ja sam se razapeo sa Hristom!” (Gal.2:20). Moje ja je razapeto. “Oni koji su Hristovi raspeli su telo sa slastima i željama” (Gal.5:24) i Gal.6:14 “Razapet svetu!” Moje ja razapeto, slasti raspete i svet razapet! To je krst. Sve u Galatima, 2:20, 5:24 i 6:14.

Dakle, ako ta poruka nedostaje, nemamo učenike! I ako treba da se pokajemo, treba da se pokajemo od tog pogrešnog stava prema Hristu gde su roditelji i rodbina važniji. Mi mislimo da je pokajanje samo okretanje od greha. Jeste, ali takođe i okretanje od ljubavi prema ljudima u svetu koja je veća od ljubavi prema Isusu, ili okretanje od ljubavi prema sebi koja je veća od ljubavi prema Hristu, ili okretanje od ljubavi prema svetu koja je veća od ljubavi prema Hristu. Pogledaćemo to još malo kasnije, ali postoji još jedan uslov učeništva. U Luci 14:33.

Treći uslov učeništva

Postoje tri uslova. Luka 14:33 je ako ne predaš sav svoj posed, ne možeš biti moj učenik. Potrebno je da razumemo to. Da li znate šta je posed? Stvari koje te poseduju! To je tvoj posed. Stvari koje čvrsto držiš! Da pokažem primerom. Ako je ovo moj posed i ako ga držim ovako, to je moj posed. Ali, ako ga držim u otvorenoj šaci, tada ga imam, ali ga ne posedujem. Ili ga imam ili ga posedujem. Dozvoljeno mi je da ga imam, ali ne i da ga posedujem. Kada je Bog primetio da Avram poseduje Isaka, rekao mu je: “Ubij ga! Stavi ga na oltar.” Kada je Avram uzeo nož da ga ubije, Bog je rekao: “Ne, vrati ga!” Od tog dana Avram više nije posedovao Isaka, ali ga je imao. Možeš imati 10.000.000 dinara na svom bankovnom računu, to nije greh, ali nemoj to posedovati. Imaj to! Možeš imati kuću na svom imenu, ali nemoj je posedovati. Možeš imati tri auta, ako ti se sviđa, ako su ti potrebni, ali ih nemoj posedovati.

To su tri uslova učeništva. U ranim danima naše crkve smo sedmicama prolazili kroz to, ali tu smo postavili temelj. Ono što sam tokom godina otkrio jeste da mnogi koji su došli kasnije u crkvu nisu to razumeli, ili su zaboravili ono što su slušali u početku. Stoga postoji velika potreba da se to ponovo propoveda.

Hajde da se pognemo u molitvi. Reč Božija nikada, nikada, nikada nije predviđena da nas osudi. Nema osude u crkvi! Nema obeshrabrenja u crkvi! Reč Božija u crkvi je uvek sa sledećim Božijim pozivom: “Sine moj, ćerko moja, volim te! Dođi na više mesto, sa niskog nivoa na kome se trenutno nalaziš i živiš.” Ako si na takav način čuo ovu poruku, čuo si je na ispravan način. Ako je nisi tako čuo, čuo si je pogrešno. Dođi na više mesto!

Nebeski Oče, pomozi nam da vidimo da kada nam kažeš da te stavimo na prvo mesto i da uzmemo krst, to je samo zbog toga da bi se slomili okovi koji nas ometaju u trčanju u trci i koji nas vežu za nešto što će nam doneti večni gubitak. Slomi te okove, Gospode! Učini nas mudrima. Pomozi nam da budemo Tvoji učenici! Molimo se u Isusovo ime, amin!