Punina Svetog Duha

Ono što možemo jasno da primetimo čitajući Dela apostola jeste da su učenici Isusa Hrista iznova i iznova bili ispunjavani Duhom Svetim. To nije bio slučaj samo na dan Pedesetnice kada je po Hristovom obećanju Sveti Duh bio izliven (Dela 2:4), nego i u različitim drugim prilikama. Primera radi, kada je Petar odgovarao starešinama naroda zbog isceljenja hromog čoveka, Biblija kaže da se napunio Svetog Duha i zatim počeo da govori (Dela 4:8). Takođe, pošto su Petar i Jovan bili otpušteni iz zatvora, našli su se sa učenicima i održali zajedničku molitvu nakon koje su svi ponovo bili napunjeni Duhom Svetim (Dela 4:31). Isto tako, Bog je poslao Ananiju koji je došao u kuću gde je bio Savle, stavio ruke na njega da bi progledao i da bi se napunio Duhom Svetim (Dela 9:17). Kasnije je isti taj Pavle bio iznova ispunjavan Svetim Duhom (Dela 13:9, 52). Dakle, nije bilo u pitanju iskustvo ‘jednom zauvek’. Iz tog razloga nam Pismo govori da ne gasimo Duha (1.Sol.5:19), da Ga ne ožalošćavamo (Ef.4:30) i da se ispunjavamo Duhom Svetim (Ef.5:18).

U prošlim porukama videli smo nešto o suverenitetu i delovanju Svetog Duha, a danas želimo da vidimo kako možemo doći do života punine Svetog Duha, kako se ponašaju ljudi koji su puni Svetog Duha i kako je izgledao slučaj apostola Pavla. U nastavku ću citirati iz knjige “Lepota umesto pepela”:

Zapamtite da nema prečice do života punine Svetog Duha. Nema te formule koja garantuje lak uspeh. U ovim danima kada su tasteri zamenili teški ručni rad i kada je čovek generalno prihvatio filozofiju lakoće i udobnog života, hrišćani mogu skroz nesvesno uneti takav stav i u duhovne stvari. Rezultat toga je da možemo misliti da mora da postoji neka tajna formula da bi bili ispunjeni Svetim Duhom – “Sledi ova tri koraka, i eto punine!“ Međutim, u Bibliji nećemo pronaći nijednu takvu formulu. Moramo se pažljivo čuvati od pokušaja da operacije Svetog Duha u nečijem životu ne svedemo na paket nekakvih formula. Punina Svetog Duha nije mehanička stvar, nego životna stvar, a duhovni život se ne može izraziti formulama.

Činjenica koja treba biti zapažena u celom Novom Zavetu jeste da iako se neki ljudi opisuju kao osobe pune Svetog Duha (Dela 6:5; 11:24), nikada nijedan od njih nije svedočio za sebe da je pun Svetog Duha. Ovde ne mislim na ‘primanje Svetog Duha’, kao što je to u nekim pasusima nazvano, koje je početno iskustvo ispunjenosti Svetim Duhom. U vezi toga, apostoli su očekivali da svaki vernik ima jasno svedočanstvo da li je primio Svetog Duha ili ne (vidi Dela 19:2 i Gal.3:2).

Međutim, u Efescima 5:18 Pavle je ohrabrivao Efeske hrišćane (koji su već bili kršteni Svetim Duhom) da se “ispunjavaju Svetim Duhom“ (doslovni prevod) – ili drugim rečima, da budu neprekidno puni Svetog Duha. Jedino oni koji hodaju u Duhu u ovoj kontinualnoj punini mogu se smatrati ljudima i ženama koji su “puni Duha Svetog“. Međutim, to je nešto što drugi primete, a ne nešto što sami treba da svedočimo. Kada je Mojsijevo lice sijalo Božijom slavom, drugi su to videli, dok on sâm to nije znao (2.Mojs.34:29,30).

Biti pun Svetog Duha znači biti pun Hristovog Duha, a to se dešava plodom sličnosti Hristu u našem karakteru kroz koji će drugi znati da smo ispunjeni Svetim Duhom. Nema potrebe da sâmi svedočimo o tome, jer će naš život govoriti glasnije od naših reči.

Verovatno ne postoji bolji opis Svetim Duhom ispunjenog života nego u Pavlovoj izjavi iz Galatima 2:20, “Ja sam razapet sa Hristom. Više ne živim ja, nego Hrist u meni.” Jer, šta je cilj punine Svetog Duha ako ne da umnožava Isusov život u nama? Tako dakle, mera u kojoj je naš sebični život razapet i Hristov život manifestovan u nama, jeste pravo merilo naše ispunjenosti Svetim Duhom.

Pavle je govorio Galatskim hrišćanima: “Braćo, molim vas, budite kao što sam ja” (Gal.4:12). On je bio onaj koji je mogao da traži da drugi slede njegov primer. On nije govorio: “Nemojte na mene gledati, nego na Hrista.” On je ponavljao zahtev da drugi gledaju primer njegovog vlastitog života i slede ga kao što je on sledio Hrista (vidi 1.Kor4:16; 11:1; Fil.3:17). On je imao tako zadovoljavajuće hrišćansko iskustvo da je čak i u lancima mogao reći kralju Agripi: “Pored svega što imaš na svetu, o kralju, ja jedino želim da i ti budeš kao što sam ja (duhovno)“ (Dela 26:29). Nije se on hvalisao, jer je na drugom mestu rekao: “Božijom blagodaću jesam to što jesam“ (1.Kor.15:10).

Neka nam Bog pomogne da nikada ne mislimo o sebi više nego što valja misliti, nego da se stalno ispunjavamo Duhom Svetim, sâmim Gospodom Isusom koji se kao predivan duh nastanio u nama! Aliluja!