Milenko Isakov
Reči koje vam ja rekoh duh su i život su.” (Jovan 6:63)
Prošli put smo videli da je Sveti Duh osoba koja ne može biti svezana nekim našim doktrinama ili razumevanjem Božije Reči. On je suveren! Nismo mi tu da ‘usmeravamo’ Njega, niti da pravimo nauku od toga kako On mora delovati u životima drugih vernika. Najbolje što možemo da uradimo jeste da upravimo sebe u pravcu Njegovog delovanja i dopustimo da nas On ponese sa sobom.
Uvodni stih kaže da je Duh ono što oživljava. Te reči je Gospod Isus rekao učenicima koji su počeli da Ga napuštaju nakon što im je održao tvrdu besedu koju nisu razumeli. Taj stih možemo razumeti na dva načina. Prvo, svi znamo da je ljudsko telo bezvredno i mrtvo bez duha. Tek kada je Bog udahnuo u Adama duh životni, čovek je postao živa duša (1.Mojs.2:7). Telo je bez duha mrtvo (Jakov 2:26). Dakle, telo sâmo po sebi nema vrednost ako nije oživljeno duhom životnim.
Sa druge strane, svi znamo da je naš duh bio mrtav dok nismo uzverovali Gospoda. Iako smo posedovali duh životni i bili smo živi u telu, duhovno smo bili mrtvi. Čovečiji duh svakog nevernika je mrtav za Boga i to je razlog zašto je najčešće neosetljiv na istinu Božije Reči i stvarnost duhovnih istina. Kada smo bili nanovo rođeni, naš duh je bio oživljen! Naše telo ničim nije moglo da doprinese da naš duh oživi. To je bilo isključivo delo Božije Reči i sile Njegovog Duha. Duh Božiji nas je presvedočio i otkrio istinu Božije Reči. Duh Božiji je oživeo nas, mrtve grešnike, tako što je ušao u naš duh i dao nam Božiji život. Održavanje tog novog života jedino je moguće takođe Svetim Duhom. Duhovna hrana i piće Božije Reči (sâm Gospod Isus Hrist) jeste ono što nas svakodnevno oživljava, osvežava i obnavlja našu duhovnu snagu. Naše telo nije i ne može biti izvor naše duhovne snage, već Sveti Duh u nama. Mi služimo Bogu duhom i ne uzdamo se u telo (Fil.3:3).
Danas želim da razmišljamo o načinu delovanja Svetog Duha. Nastaviću sa citiranjem knjige “Lepota umesto pepela”:
Treba da zapamtimo da Sveti Duh uvek deluje u skladu sa Božijom Reči – jer On sâm je pisao tu Reč i On se ne menja. Ovu istinu vidimo u prvom odeljku Svetog Pisma. Kada je tama pokrivala zemlju, Duh Božiji se nadvijao nad zemljom i izgovorena je Božija Reč: “Neka bude svetlo.” Bila je to zajednička operacija Svetog Duha i Njegove stvaralačke Reči koja je donela svetlo u tamu i puninu i obličje tamo gde je prethodno bila pustoš i bezobličnost (1.Mojs.1:1-3).
Novo rođenje se pripisuje usađivanju Božije Reči u nas (1.Pet.1:23), kao i delovanju Svetog Duha (Titu 3:5). Isto tako, posvećenje je rezultat delovanja Božije Reči i Svetog Duha u našim životima (uporedi Jovan 17:17 sa 2.Sol.2:13). Na isti način, punina Svetog Duha i biti ispunjen Božijom Rečju ide zajedno. Ovo postaje jasno kada uporedimo Efescima 5:18 – 6:9 sa Kološanima 3:15-21. U odeljku u Efescima se govori da je zahvaljivanje, slavljenje Boga i potčinjavanje jedan drugome u hristolikim kućnim odnosima rezultat ispunjenosti Svetim Duhom, dok je u odeljku u Kološanima za iste te stvari rečeno da su rezultat ispunjenosti Božijom Rečju.
Moramo rezumeti ovu istinu ako želimo da budemo uravnoteženi hrišćani. Parnoj lokomotivi ne treba samo para da bi se kretala, nego i šine. Nama je potrebna para Božijeg Duha ako hoćemo da imamo duhovni napredak, ali takođe su nam potrebne šine Božije Reči da nas sačuvaju od lutanja. Prvo nije važnije od drugog. Obe stvari su podjednako važne. Neki koji tvrde da su puni pare, pošto su ignorisali šine zaglavili su se u blatu. Stavljajući preveliku važnost na iskustvo nisu bili pažljivi da provere sve u Božijoj Reči, a kao rezultat toga zalutali su sa šina. Kao lokomotiva koja je iskočila iz šina i snažno pišti, mnogi od njih prave veliku buku na sastancima, ali nema duhovnog napretka u njihovim životima – nema rasta u sličnosti Hristu.
Drugi su otišli u suprotnu krajnost. Iako su se držali šina, prezreli su potrebu za puninom pare u motoru (ili su umislili da imaju puninu, a nemaju) i tako su se zaglavili. Isticali su važnost Božije Reči i bili pažljivi sa svakom tačkom i zarezom. Konstantno su se divili šinama i polirali ih, ali nisu razumeli da trebaju biti ispunjeni Svetim Duhom. Temeljni su u svojoj nauci, sve u redu – šine su savršeno ravne – ali nema pare da pokrene mašinu. U svojim doktrinama su smrtno ispravni, ali su isto tako i ispravni i mrtvi.
Moramo shvatiti da čak i najbolji među nama ne znaju sve o Svetom Duhu i Njegovom radu. Neki hrišćani odaju utisak da imaju sve odgovore u vezi Svetog Duha. Analizirali su biblijsko učenje na tu temu i uredno rasporedili svaki stih. Ja sam strašno zabrinut za takve ljude zato što znam da nisu u pravu. Ne znamo mi sve. Mi znamo samo delimično – naročito kada se radi o službi Svetog Duha (vidi 1.Kor.13:9,12). Treba da priznamo da naši ograničeni, grešni razumi nisu sposobni da u potpunosti obuhvate veličinu i golemost Boga Svetog Duha.
A.W.Tozer je rekao da je najdublja izjava u Bibliji: “O Gospode, Ti znaš” (Jez.37:3)! U našem razumevanju Božijih stvari svi dođemo do tačke kada kažemo: “Gospode Bože, ja znam ovoliko, ali ima još mnogo toga što ne znam. Došao sam samo do ivice istine.” Kao što je Jov rekao: “Ovo su tek predvorja Njegovih puteva… Kako tihi šapat o Njemu dopire do nas! A tek grmljavinu Njegove moći ko može razumeti?” (Jov 26:14). Ovakav stav će nas sačuvati od mnogo telesnog dogmatizma po pitanju stvari koje se odnose na Svetog Duha, o kojima nam Biblija ne daje jasna uputstva. To će nam takođe dati više tolerancije za druge vernike koji ne vide službu Svetog Duha isto kao mi. Možda oni nisu u pravu – ali možda nismo ni mi! Ono što je jasno otkriveno u Svetom Pismu jeste nama uputstvo. Oko svega što je izvan toga ne trebamo špekulisati (5.Mojs.29:29).
U sledećoj poruci pogledaćemo još neke pojedinosti u vezi Svetog Duha!
Gospode, hvala Ti za otkrivenje koje nam dolazi Tvojim Duhom! Hvala Ti što prebivaš u nama kao predivni Duh koji nas uči i opominje na ono što jeste Tvoja volja za nas! Amin.