Milenko Isakov
koji će izneti na videlo što je bilo sakriveno u tami i obijaviće savete
srdačne i tada će pohvala biti svakome od Boga”
(1.Korinćanima 4:5)
Prirodno stanje svakog čoveka jeste da je slab, bezbožnik, grešnik i neprijatelj Bogu (Rim.5:6-10). Danas želim da razmišljamo o tome kako smo kao ljudi u telu skloni da u našim mislima imamo određene pretpostavke i donosimo određene zaključke u vezi nekih događaja i ljudi, kao i da često nismo sposobni da primetimo da su to neispravne stvari u našem životu i da nas koštaju.
U Jeremiji 17:9 Reč nam kaže da je ljudsko srce prevarno više svega i opako. Ko će poznati stanje ljudskog srca? Možda nam je lakše da primetimo da je zaista takvo stanje srca našeg bližnjeg. Međutim, to je stanje i našeg srca! Naše srce je sklono prevari. Naše srce je po prirodi opako i zlo. Nama ljudima je teško da upoznamo stanje svog srca. Neophodno nam je Božije svetlo da bismo upoznali tamu našeg srca. Božije svetlo nam pokazuje Božije mišljenje u vezi stanja našeg srca. Gospod je taj koji ispituje srca, kaže dalje Jeremija. Ponekad imamo dobro mišljenje o sebi sve dok Bog ne obasja svojim svetlom naše srce i pokaže nam koja je tama još uvek u nama. Iz tog razloga je dobro sećati se Davidovih reči i isto tako se moliti: “Okušaj me Bože i poznaj srce moje. Ispitaj me i poznaj pomisli moje, i vidi jesam li na zlu putu i vodi me na put večni.” Ponekad je dovoljno da Bog dopusti neku situaciju u našem životu koja nam bude neočekivano iznenađenje, te iz naših srca ispliva nešto što nikada ne bismo očekivali i što možda nismo ni mislili da je moguće da se nalazi u našem srcu. Bog u svojoj milosti to dopušta da bi nam pomogao da poznamo svoje srce.
Pogledaćemo primere iz Biblije kako su neki Božiji ljudi upadali u iste te greške. Iako su imali velika i divna iskustva sa Bogom, još uvek su ponekad imali loše pretpostavke u srcu koje su ih koštale. Iz tog razloga je pogrešno idealizovati Božije ljudi i predstavljati ih na takav način kao da nikada nisu pogrešivali. Jedan od njih je bio Avram. U 1.Mojs.20 se govori o tome kako je Avram sa svojom ženom Sarom otišao da živi kao stranac u Gerursku zemlju. Car te zemlje se zvao Avimeleh. Sara je bila vrlo lepa žena i Avram je strahovao da će ga to koštati života. Iz tog razloga je odlučio da je predstavi kao svoju sestru, a ne ženu. Avimelehu se Sara svidela i pošto nije znao da je ona Avramova žena, uzeo je sebi. Međutim, Bog mu se javio u snu i rekao mu da je ne dotakne. Saznavši istinu Avimeleh je pozvao Avrama i ukorio ga zbog toga što mu je to uradio. Sada dolazimo do ključnog stiha gde Avram kaže: “Veljah, jamačno nema straha Božijega u ovom mestu, pa će me ubiti radi žene moje” (11). Ovde vidimo kako je Avram apsolutno ne poznavajući Avimeleha i nijednog čoveka u toj zemlji prvo imao pretpostavku, pa zatim i doneo zaključak da se oni ne boje Boga. Međutim, istina je bila nešto sasvim drugo.
Ako smo iskreni sami prema sebi, mnogo puta i mi imamo određene pretpostavke i donosimo zaključke u vezi naših bližnjih, čak i u vezi naše braće i sestara, za koje kasnije ustanovimo da nisu bili ispravni. Bog želi da nas oslobodi od toga!
U 1.Sam.1 se govori o čoveku po imenu Elkana koji je imao dve žene, Anu i Feninu. Fenina je imala decu, a Ana je bila nerotkinja. To ju je mnogo bolelo i često se molila i tražila od Boga dete. Čak je dala zavet Bogu da će ako joj dâ muško dete predati Gospodu na doživotnu službu. Ana je došla u hram da se moli. Stih 12 kaže da se dugo molila pred Gospodom, a da ju je posmatrao sveštenik Ilije. Zamislimo ovu scenu. Tu se nalazi žena koja ima duboki bol u svom srcu i koja se moli Bogu i izliva svoje srce. Nju posmatra jedan stari, više decenija iskusni sveštenik. U njemu se formira neka pretpostavka u vezi nje i on donosi zaključak da je ona pijana! Kako je Ana mogla doživeti njegov ukor? Verujem da su te reči bile kao strela na njeno ranjeno srce! Dakle, stari i iskusni sveštenik i Božiji sluga videći ženu koja se moli Bogu zaključuje da je ona pijana. Eto, koliko je ljudsko srce prevarno! Ovo je još jedan slučaj kako možemo stvoriti neke pretpostavke u našem razumu i logički doneti neke zaključke kojima možemo duboko raniti naše bližnje i potpuno promašiti ono što jeste istina i realnost. Gospod želi da nas oslobodi od toga.
U Sudijama 16 čitamo o Samsonu koji se takođe prevario pretpostavljajući da ga neće ostaviti snaga kao u prva tri puta, iako je otvorio srce Dalidi i rekao gde je izvor njegove snage. Platio je cenu svoje neispravne pretpostavke. Nije znao da je Gospod odstupio od njega.
Skloni smo da loše mislimo, da imamo pogrešne pretpostavke i da donosimo pogrešne zaključke. Jakov kaže da ne favorizujemo određene ljude (2:1) i daje primer dva čoveka koja ulaze u crkvu. Jedan je u lepim haljinama i sa zlatnim prstenom, a drugi je siromašan čovek u prljavoj haljini. Koliko smo samo skloni da ocenjujemo ljude prema načinu njihovog odevanja, da imamo pretpostavke i donosimo zaključke kakvi su neki ljudi samo na osnovu njihovog odevanja! Ovde nam Bog kaže da ne favorizujemo ljude prema načinu njihovog odevanja!
Bog želi da nas sačuva od loših pretpostavki i donošenja pogrešnih zaključaka. Da bismo bili sačuvani potrebno je da budemo utvrđeni u istini Reči Gospodnje. Potrebno je da ne mislimo o sebi više nego što valja misliti. Čovek koji o sebi misli više nego što valja misliti je sklon da samouvereno donosi zaključke o drugim ljudima oslanjajući se na svoju mudrost, razum i nepogrešivost svojih ubeđenja. Lek protiv toga je da se ponizimo pred Bogom, da budemo u Hristu i On u nama!
Gospod Isus je jednom postavio pitanje: “Zašto mislite zlo u svojim srcima?” (Matej 9:4). To pitanje često treba nama da bude postavljeno! Kada zemaljski sud želi da donese presudu u vezi neke stvari, oni uzimaju što više detalja koji se tiču toga da bi na osnovu potpunije priče doneli neki zaključak. Mi smo mnogo puta gori nego zemaljski sud. Ponekad ne uzimamo ništa u obzir. Prva misao koja nam dođe u razum već proizvodi zaključak i presudu, jer mi smo naravno nepogrešivi i sve znamo najbolje! Neka nas Gospod sačuva od toga da budemo brzi da donosimo sud!
Gospode Isuse, učini nas ljudima koji neće suditi. Sačuvaj nas od toga da suviše verujemo svojim pretpostavkama i zaključcima. Pomozi nam da se oslanjamo na Tebe, da ne mislimo zlo i da se više molimo za ljude. Uradi nešto u našem životu u ovoj sferi. Molimo u Hristovo ime, amin.