Gnjev

Zac Poonen

Danas ćemo još jednom pogledati karakteristiku ljudske rase koja je rasprostranjena širom sveta, među ljudima svih temperamenata, nacija, rasa i kultura. Pogledaćemo nešto što pravi velike štete u domovima i svugde i pogledaćemo kako nas Bog može osloboditi od toga.

Govorim o gnjevu! U prethodnom proučavanju videli smo da ako ne oprostimo nekome, dajemo Sotoni mesta u našem životu. Dajemo mu priliku da stekne uporište u našem životu i da nas uništava. Biblija govori o još jednoj stvari koja daje Sotoni mesta u našim životima, a to je gnjev! Ef.4:26 i 27 kaže: „Gnjevite se i ne grešite; sunce da ne zađe u gnjevu vašem. Ne dajite mesta đavolu.“

Postoji gnjev koji je grešan i postoji gnjev koji nije grešan. Čitamo u Marku 3 da je Isus otišao u sinagogu. Tamo je bio čovek sa suvom rukom i Fariseji su pratili Isusa da bi videli da li će ga izlečiti u subotni dan. Kada je Isus video nedostatak saosećanja kod tih Fariseja, čitamo u Marku 3:5 da ih je pogledao sa gnjevom od žalosti što su im odrvenila srca. On nije izgubio kontrolu nad sobom! Da je izgubio kontrolu nad sobom ne bi bio ožalošćen. On je imao žalost i gnjev prema tim ljudima.

Isus se razgnjevio kada je video menjače novca kako zarađuju u ime religije u hramu i isterao ih je napolje. Nije izgubio kontrolu nad sobom! Duhom ispunjen čovek je pun samokontrole, čitamo u Gal.5:24. On ne gubi kontrolu nad sobom, ali se može razgnjeviti kada danas vidi ljude poput Fariseja kojima nedostaje saosećanje za siromašne i nevoljne ljude ili kada vidi ljude koji zarađuju u ime religije. Takav gnjev, kada se on tiče slave Božije i dobra drugih ljudi nije greh, ali gnjev koji se tiče nas samih (gnjev zbog toga što me je neko prevario, uznemirio, poremetio moje planove, otežao mi stvari ili me povredio), sav taj gnjev jeste greh! Kada su šamarali Isusa ili mu čupali bradu, On se nikada nije razgnjevio. Nije im ništa rekao. Oprostio im je!

Dakle, kada kaže: „Gnjevite se i ne grešite“, treba da prepoznamo koja vrsta gnjeva je greh, a koja vrsta gnjeva nije greh. Gnjev koji nema veze sa nama, a tiče se samo slave Božije i dobra drugih jeste pravedan gnjev, ali gnjev koji se pojavljuje radi bilo čega u vezi nas (način na koji me neko tretira i vređa, šta god da je), to je uvek greh!

I tada nastavlja govoreći: „Ako tako zgrešiš, pazi da tvoj gnjev ne traje više od 12 sati.“ Bog zna da postoji mnogo vernika koji neće imati pobedu nad gnjevom zato što nisu dovoljno predani. Da su celim srcem predati Bogu imali bi pobedu nad gnjevom (pogrešnom vrstom gnjeva). Pošto Bog zna da postoji mnogo ljudi koje neće izabrate Božije „najbolje“, On im nudi „drugo najbolje“ za njihovo spasenje i kaže: „Pazite samo da sunce ne zađe u vašem gnjevu.“

U to vreme dan je bio podeljen na dva dela, na dan i noć. Dan je trajao od 6 ujutro do 6 uveče (ili zalaska sunca), a noć je trajala od zalaska do izlaska sunca sledećeg jutra. Kada ovde kaže da ne dozvolimo da sunce zađe u našem gnjevu, ono što to u osnovi znači jeste: „Nemoj ići na spavanje ako se nisi oslobodio od svog gnjeva i rešio tu stvar.“ U tom vremenu bez struje ljudi su išli na spavanje posle zalaska sunca, a ustajali prilikom izlaska sunca. Dakle, reč za nas danas jeste: „Nemoj ići u krevet ako se nisi oslobodio gnjeva u svom srcu i ako nisi ispravio tu stvar.“

Kako su ljudi pažljivi da peru zube pre spavanja! Mnogi ljudi to rade samo da bi bili sigurni da im delovi hrane ne bi ostali u zubima i tako kvarili njihove zube. Koliko mi treba da budemo pažljiviji da ne ostane neki delić gorčine ili gnjeva u našim srcima koji nije očišćen i da takvi odemo na spavanje. To znači da muž i žena, čak ako i tokom dana imaju među sobom neslaganje ili napetost, treba to da reše pre nego što odu sa spavanje. Vrlo, vrlo malo vernika (muževa i žena) slušaju ovo podstaknuće.

Da li se naljutiš? Da li se razgnjeviš? Dobro, traži pobedu nad tim, ali dok to činiš, pazi na jednu stvar, da u najmanju ruku rešavaš tu stvar pre nego što odeš na spavanje. To je apsolutno zadnje ograničenje i nemoj ići preko toga.

Šta ćemo onda reći za vernike koji imaju gnjev, gorčinu i mržnju u svom srcu prema drugima danima, mesecima i godinama? Treba da kažemo da oni nemaju straha Božijeg. Nemaju poštovanje prema Božijoj reči! Kada dopustiš da gnjev prebiva u tvom srcu, kaže u Ef.4:27 da daješ mesta đavolu! Daješ Sotoni uporište u svom životu da te uništava, da te kontroliše, da uradi nešto u tvom životu što će doneti zbrku. Nemoj davati mesta đavolu!

Kada se vratimo nazad na početak Biblije, vi videte kako su Adam i Eva bili isterani iz Edemskog vrta i dobili su dvoje dece. Nisu im to bila jedina deca, imali su i u drugu decu, ali ovde se spominje dvoje: Kain i Avelj. Obojica su došla da prinesu žrtvu Bogu. Avelj je prineo jagnje, a Kain je prineo od roda zemaljskog i Gospod je prihvatio Avelja (1.Mojs.4:4) i njegovu žrtvu, a nije prihvatio Kaina. Tu čitamo o prvom grehu koji se spominje nakon što je čovek napustio Edemski vrt. Nema sumnje da su Adam i ostali učinili mnogo greha i pre toga, ali prvi greh koji se spominje u Bibliji nakon što je čovek isteran iz vrta jeste gnjev!

Kain se jako razgnjevio i njegovo lice se promenilo. Znate, kada se čovek razgnjevi, možete to videti na njegovom licu! Ne možete to sakriti. Bog je tako stvorio naše lice da kada se razgnjiviš, svi će to znati. I Gospod mu je rekao: „Što se srdiš? Što ti se lice promeni? Ako činiš dobro i imaš dobre namere, zar neće tvoj lik biti ohrabrujući? Bićeš ljubazan, a ne gnjevan!“

Kain nije slušao. Pošto nije slušao Boga kada je pokušavao da ga upozori, otišao je i postao ubica! Gospod mu je rekao: „Greh ti je na vratima“ (stih 7). Želi te! Greh želi da te ima, ali moraš ga nadvladati.“ To je prvo mesto u Bibliji gde čuješ o pobedi nad grehom koju propoveda sâm Bog! Bog je propovedao prvu poruku o pobedi nad grehom: „Greh te želi, ali ga moraš nadvladati. Moraš ga pobediti“ i tu vidimo važnost suočavanja sa gnjevom čim se pojavi. Bog nas upozorava čak i danas kroz Duha Svetog, ali Kain nije slušao. Kada ne slušaš, greh jednostavno raste. Kao i rak, ako ga ne odstranjuješ, biće ti gore! Na kraju, kod Kaina je to postalo toliko loše da je otišao i ubio svog brata. Dakle, tu vidimo gnjev koji je proistekao iz zavisti. Kain je video kako je Bog blagoslovio Avelja i nije to mogao da podnese. Posebno zbog toga što je Avelj bio mlađi. Da li zavidiš nekome ko je mlađi od tebe i koji je moćno blagosloven od Gospoda? Kakav je tvoj stav prema takvoj osobi? Da li se raduješ kao što bi trebao, ako si ud na istom telu, ili zavidiš što Bog koristi njega, a ne tebe? Ako je tako, ti si zao! Ta zavist će te voditi u gnjev i nikada ne znaš kakav će biti konačan ishod.

Čitamo još jedan primer u 1.Sam.18. Čitamo slučaj kada je David ubio Golijata i sve žene su izlazile iz Izraelskih gradova plešući, pevajući i govoreći (1.Sam.18:7) – „Saul je pobio svoje hiljade, a David svoje desetine hiljada.“ Baš kao što je rečeno za Kaina, kaže i za Saula (čoveka koga je Bog jednom izabrao da postane car) da se jako razgnjevio i da ga je zao duh na kraju opseo, zato što je dopustio da taj gnjev napreduje bez granica. Razgnjevio se zbog zavisti! Rekao je u 1.Sam.18:8 – „Davidu dadoše desetine hiljada, a meni samo hiljade.“ I sutradan zli duh je napao Saula!

Opasno je dopustiti da gnjev traje u srcu. To može dovesti da zao duh opsedne takvo srce. To vidimo ovde i to je postalo toliko loše da je Saul uzeo koplje i pokušao da ubije Davida. Gnjev može dovesti do ubistva! Naravno, David je pobegao. Nije prošao kao Avelj.

Isus Hrist je došao da nas izbavi od greha. Traži Boga celim svojim srcem da budeš totalno oslobođen od gnjeva. Traži od Boga da te kompletno, potpuno oslobodi od gnjeva. Viči Bogu svaki put kada se oklizneš i padneš. Idi Bogu i reci: „Gospode, zgrešio sam! Oslobodi me potpuno od toga.“ Nemoj to uzimati olako i Isus te može potpuno izbaviti od te loše navike.

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: