Zac Poonen
Šta Biblija kaže u vezi Božjeg rešenja za našu budućnost? U osnovi mi imamo dva problema, mi kao ljudska bića. To se odnosi na sva ljudska bića, koje god da su religije, koje god kulture, bilo koji jezik da govore, bilo kakvog obrazovanja, temperamenta ili bilo čega. Ta dva problema možemo svrstati u dve kategorije. Jedan problem je u vezi sa našom prošlošću, naša krivica, naši neuspesi, naši gresi. Drugi je problem vezan za našu budućnost, kako ćemo se izboriti sa onim što dolazi iz naše prirode, u budućnosti. Hoće li to biti ponavljanje istih starih neuspeha iz prošlosti, jel treba da nastavimo dalje dolazeći Bogu opet i opet, tražeći da nam oprosti iste stare grehe, za koje smo molili već mnogo puta u prošlosti? Ili Bog ima neko rešenje da možemo nadvladati u oblastima u kojima smo padali u prošlosti.
Dobra vest Biblije jeste da Bog ima rešenje. On nije spremio rešenje samo za naše prošle neuspehe, kroz Hristovu smrt na krstu Golgote. To je bilo totalno i kompletno rešenje za naše prošle padove. On je takođe spremio rešenje za taj problem, problem mogućnosti našeg padanja opet i opet u istim oblastima u budućnosti, ponudivši nam dar Svetoga Duha.
Isus je rekao svojim učenicima, dok je bio na zemlji, baš pre nego što se vazneo na Nebo: „Dobro je za vas da Ja odem, jer kad Ja odem, poslaću vam Svetog Duha sa Neba da se nastani u vama.“ Sveti Duh je Božja osoba, Božji Duh, i to je dar koji nam je dat besplatno koliko i dar oproštenja greha.
Prvi dan kad je Hrišćanska poruka bila propovedana na ovom svetu bio je pre 2000 godina, i ona je opisana u Delima Apostolskim 2. Bila je to Jevrejska gozba Pentekosta, kada su mnogi došli u Jerusalim. Apostol Petar je ustao i proglasio Evandjeosku poruku, da je Hristos umro i ustao iz mrtvih, da se vazneo na Nebo, i da je poslao svog Svetog Duha koji je ispunio srca tih 120 ljudi koji su se molili tog dana u Jerusalimu. Tada je hiljadama ljudi koji su ga slušali rekao ove reči, u Delima 2:38. Rekao je: „Pokajte se,“ (razgledali smo šta to znači), „i neka se svako od vas krsti“ (to znači biti potopljen u vodu, simboliše raskid sa prošlošću i sahranu starog čoveka, i vaskrsnuće novog čoveka. To je simbolizam ulaska u vodu i izlaska u krštenju, da je moj stari čovek mrtav, i da sam sada novi čovek u Hristu). Tada je rekao: „Ako to učinite, primićete dva dara. Prvi, oproštenje vaših greha,“ (to rešava našu prošlost), „i drugi, primićete i dar Svetoga Duha“ (to je Božje rešenje za našu budućnost). Znači, oba naša problema su rešena, naša prošlost kao i naša budućnost, tako što se pobrinuo za krivicu naše prošlosti, i time što nam je učinio dostupnom silu da nadvladamo u iskušenjima i problemima sa kojima ćemo se sretati u danima koji dolaze.
Mnogi, mnogi Hrišćani misle da se Bog pobrinuo samo za našu prošlost. Kao što sam rekao u poslednjem naučavanju, možeš primiti od Boga samo ono za šta imaš veru. Ako ne veruješ, ne možeš primiti. Ako, na primer, ne veruješ da će ti Bog dati snagu da se suočiš sa problemima u budućnosti, nećeš je primiti! Možeš je želeti, Bog takođe može želeti da ti da tu snagu, ali je ipak nećeš primiti ako nemaš vere. Svaki Božji dar prima se jednostavnom verom. Ne zbog toga što zaslužujemo. Niko od nas ne zaslužuje čak ni najmanji od Božjih darova. Mi ne zaslužujemo ništa osim vatre pakla. Svako od nas zaslužuje presudu, svako od nas zaslužuje da gori u paklu za večnost, zato što smo zgrešili. Grešili smo svesno, obeščastili smo Boga. Zato Bog smešta celo čovečanstvo, celu ljudsku rasu pod greh, da bi se mogao smilovati na svakoga. To je Božji način, da nas sve stavi pod greh i da svi budemo u istoj kategoriji, da se niko ne bi mogao isticati od ostalih i da kaže ’ja sam bolji od tebe’.
Znate li koliko je ljudi u svetu koji misle da su superiorniji od ostalih? To je zato što nisu videli sebe onakvim kavim ih Bog vidi. To je kao što sam rekao u nekom od prethodnih naučavanja, dete koje je dobilo 20% misli da je bolje od deteta koje je dobilo 5%. Ili još gore, to je kao kad dete koje je dobilo 20% i misli da je mnogo superiornije od drugog deteta koje je dobilo 19,5%. Koliko je zaista ono superiornije? To je glupost čoveka koji misli da je bolji od drugog. Sve je relativno. U Božjim očima niko od nas nije uspeo, svi smo pali na ispitu. Ali On nam daje prolazak u sledeći razred besplatno, to je oproštenje. I daje nam silu da se možemo suočiti sa problemima naše grešne prirode, problemima na koje možemo naići živeći u svetu koji je još pod prokletstvom, i to je kroz dar Svetoga Duha. To je Njegova prisutnost koja dođe i nastani se u našim srcima, daje nam snagu iznutra.
Kad je Isus bio na zemlji, On je mogao ohrabrivati i osnaživati ljude samo od spolja. On je hodao sa učenicima, govorio im je, ali je mogao biti samo na jednom mestu u isto vreme. Ako je bio u Galileji, nije mogao biti u Jerusalimu. Ako je bio u Jerusalimu, nije mogao biti u Galileji. Ako je bio u Palestini, nije mogao biti u Indiji. Bilo bi strašno da je nastavio tako zauvek. Tada bi svi mi morali da budemo tamo gde je On, i čak ni to nam ne bi pomoglo, jer koliko je hiljada ljudi moglo da bude blizu Njega u bilo kom slučaju? Zato je Isus rekao Njegovim učenicima, „bolje je da Ja odem. Jer ako odem, poslaću mog Svetog Duha da se nastani u vama, i to će doneti moju prisutnost na svako mesto u svetu.“ Svi učenici mogu primiti Svetoga Duha, u svim delovima sveta, i da imaju Isusovu prisutnost sa njima gde god da su. I još bolje od toga, ne samo gde god da su, nego umesto da imaju Isusa pored sebe, mogu imati Isusa u sebi. To je mnogo bolje, jer znate kako je bilo sa učenicima. Iako je Isus bio sa njima 3,5 godina, i iako im je pričao, ohrabrivao ih, ispitivao, ukoravao, blagoslovio na mnogo načina, ipak vidimo da na kraju tih 3,5 godina, oni su se još uvek takmičili međusobno da vide ko će preuzeti vođstvo nakon što Isus umre. Oni su se još uvek takmičili za čast i poziciju. Njihov unutrašnji problem nije mogao biti rešen čak ni Isusovom fizičkom prisutnošću. Isusova fizička prisutnost je samo rešavala spoljašnje probleme oko njih, kao recimo kad je oluja na moru, On je može umiriti, ili ako nema dovoljno hrane da se nahrani mnoštvo, On ih može snabdeti, ili ako nema dovoljno vina na svadbi, On može promeniti vodu u vino. Spoljašnji problemi su bili rešeni, ali unutrašnji, koji su mnogo ozbiljniji, greh koji je bio u njima, nisu mogli biti rešeni dok je Isus bio van njih. To je drugi razlog zbog čega je bilo dobro da Isus ode na Nebo, zato što je poslao Svetoga Duha, koji je treća osoba Trojedinog Boga, da dođe i nastani se u našim srcima. Tako prisutnost i sila Isusova dolazi kroz Svetoga Duha u nama!
Kako mi primamo taj dar? Na potpuno isti način na koji primamo oproštenje greha. Petar je rekao, ’pokajte se, ispovedite vašu veru u krštenju u ime Isusa Hrista, primićete oproštenje greha’, Dela 2:38, ’i primićete dar Svetoga Duha’. Nije bilo posebnih uslova koji su neophodni, nije trebala neka doktorska diploma, ne! To je početak Hrišćanskog života. Mnogi ljudi misle da je primanje Svetog Duha, ispunjenje Svetim Duhom, nešto što dolazi mnogo godina nakon što počne naš Hrišćanski život. Ne! Istog dana kojeg počneš svoj Hrišćanski život treba da primiš oproštenje greha i dar Svetoga Duha. Otvori svoje srce i primi ga! To je kao kad odeš u radnju gde ti je neko kupio dva dela enciklopedije, dođeš kući sa jednim delom, i otkriješ da nemaš celu enciklopediju. Šta ćeš raditi, kad shvatiš da su plaćena oba dela? Vratićeš se nazad u radnju i reći, ’izvinite, nisam uzeo drugi deo, on je takođe plaćen’, i uzećeš ga besplatno.
Petar je ponudio oproštenje greha i dar Svetoga Duha onima koji se pokaju. To je ono što Bog nudi nama danas. U Jevrejima 4:16 kaže, „dođimo smelo pred Tron Blagodati, da bi primili dve stvari, milost i blagodat“. Milost i blagodat nisu ista stvar. Milost se odnosi na oproštenje naših greha, rešenje za našu prošlost. Mi smo svi zgrešili, trebamo milost. Blagodat se odnosi na Božju silu koja nam se daje da nam pomogne da budemo pobednici u dolazećim danima. Odnosi se na budućnost. I kaže ovde u Jevrejima 4:16, da dođemo sa smelošću pred Božji Tron, da možemo primiti milost da reši našu prošlost, i blagodat kroz Svetoga Duha da nam pomogne da se suočimo sa svime šta možemo sresti u budućnosti, sa iskušenjima, problemima, probama, bilo čime. Nije li to divna, radosna vest, da se Bog pobrinuo za našu prošlost, kao i za našu budućnost? I sve što mi trebamo da učinimo je da dođemo sa verom.
Želim te pozvati baš sada, da smelo dođeš Bogu, nemoj oklevati! On te poziva. Kaži: „Gospode, ja verujem, Ti si se pobrinuo za moju prošlost. Danas takođe želim verovati da ćeš me osnažiti da se suočim sa budućnošću. Želim da me ispuniš Svetim Duhom. Želim da ispuniš moje srce sa svojom silom, sa blagodaću, da se mogu suočiti sa dolazećim danima.“ Veruj, i biće tvoje.