Zac Poonen
Želim da razmišljamo o Božijoj Reči koja nam daje silu da budemo pobednici u našoj borbi protiv Sotone i koja nam daje snagu da se suočimo sa svakom situacijom u budućnosti. Biblija je Božija Reč. Napisali su je ljudi inspirisani Svetim Duhom. Ona je hrana za našu dušu, za Hrišćane koji su došli veri u Hrista i koji su nanovorođeni. Kao što beba plače za mlekom čim se rodi, istiniti Hrišćanin, ako će da raste duhovno, on treba ovu hranu, Reč Božiju.
Želim da otvorimo 1. Petrovu 1. Tu govori šta Božja Reč čini na početku u nama. Kaže u 23. stihu, „Vi ste nanovorođeni ne semenom koje trune nego nepropadljivim semenom, živom i postojanom rečju Božjom.“ Mnogi ljudi osećaju, kad naprave nered u svom životu, ’voleo bih da mogu da živim svoj život opet ispočetka’. Baš to je prilika koju ti Bog nudi. Kada kaže, ’možeš se nanovo roditi’. Pomisli da možeš ponovo početi svoj život skroz ispočetka, kao mala beba, bez zapisa o tvojim starim padovima, da je to sve izbrisano. To znači biti nanovorođen! Tvoja prošlost je izbrisana, i ti si po drugi put rođen. Na tvoju želju koju si izrazio, ’o Bože, voleo bih da počnem moj život ispočetka’, Bog odgovara ’Ja ti je mogu ispuniti’! To je ono šta se dešava kad primimo Hrista u naš život.
U ovom stihu kaže da to novo rođenje dolazi nakon semena, baš kao i tvoje fizičko rođenje, koje takođe počinje semenom tvog oca. Na isti način kaže ovde, duhovno, Božja Reč je kao seme koje te dovodi do novog rođenja. Na koji način? Tako što poveruješ toj Reči, odgovoriš na Reč Božju koja kaže da je Hristos umro za tvoje grehe, prihvatiš Reč Božju koja kaže da si grešnik, veruješ da je Hristos ustao iz mrtvih, i tako si nanovorođen. Primio si Svetog Duha verom, jer je to Božje obećanje dato u Njegovoj Reči. Kroz tu Reč, ti si stupio u novi odnos sa Bogom.
Dalje kaže, sada kada si nanovorođena beba, ta ista Reč Božja koja je kao seme koje je palo u tvoje srce i donelo ti život, ista ta Božja Reč sada postaje kao mleko za novorođenu bebu. U 1. Petrovoj 2:2 kaže: „Kao novorođene bebe, čeznite za čistim mlekom koje je Reč, da bi ste mogli porasti u spasenju.“ Novorođena beba treba da raste. Bog nam nije oprostio naše grehe samo da bi mogli dospeti u Nebo. On želi da mi rastemo, kao što kaže u tom stihu, u odnosu na spasenje, da budemo sve više spašeni od sve pokvarenosti koja je u našoj prirodi koju smo nasledili od Adama, našeg prvog oca, od sebičnosti, ponosa, arogancije, gorčine, ljubomore, nečistoće, grešnosti. Mi moramo biti spašeni od svih tih stvari, one ne nestaju istog trenutka kada se nanovo rodimo! Kada se nanovo rodimo to je kao novi život koji nam se daje, i taj život ima potencijal da nadvlada sve te zle navike. Ali mi moramo da rastemo! Kad se mala beba rodi, ona ima potencijal da bude mišićavi gorostas, ali neće izrasti u njega ako ne jede svoju hranu i ne pije mleko. Ono mora biti hranjeno, ono mora jesti svoju hranu da bi raslo. To je greška koju mnogi Hrišćani prave. Oni misle da jednom kad su njihovi gresi oprošteni, primili su Svetoga Duha i to je to, nema ništa više. Ali ima dosta više! Ti si rođen! Jel možemo reći: ’beba se rodila, to je to, nema ništa više za bebu’? Beba će umreti ako je ostavite takvu. Jedna od prvih stvari koje beba radi kad se rodi je da plače. Od samog prvog dana ono žudi za mlekom, užasno plače. Čuli ste bebu kako vrišti da dobije mleko. Tako i istiniti Hrišćanin moli Boga za Njegovu Reč da ga nahrani.
Ako beba ne plače za hranom, kažemo da je bolesna, ili da umire. Zdrave bebe će uvek plakati za mlekom. Zdrav Hrišćanin je onaj koji žudi za Božjom Rečju da se nahrani. Kaže ovde, ’kao novorođene bebe čeznite…’! Mora biti ogromna čežnja u nama za mlekom Božje Reči. Božja Reč je mleko koje nam pomaže da rastemo u spasenju.
Na početku Biblije vidimo prelepu sliku ovoga. U Knjizi o postanju u 1. glavi, čitamo da je Zemlja bila u haotičnom stanju. Biblija kaže da je Zemlja bila bez obličja, prazna, tamna. To je stanje čovečanstva dalekog od Boga, takođe; bez obličja, prazno, tamno. Takvi smo mi bili kad smo bili u grehu. I Bog je promenio taj haotičan, bezobličan, prazan, taman svet i učinio ga tako prelepim svetom, da je na kraju Postanja 1. Bog rekao, ’sve je veoma dobro’. Kako je Bog to učinio? Kroz dve stvari, važno je da vidimo to. U Knjizi o postanju 1:2, pre svega, kaže: „Duh Božji kretaše se nad Zemljom“. Sav Božji rad počinje sa Svetim Duhom koji se kreće nad haotičnom situacijom i spašava je, rešava problem. Ali to nije sve. Čitamo o drugoj stvari, „Bog je progovorio Reč“! Duh Božji se kretao i Bog je progovorio. Te dve stvari uvek rade zajedno. Božji Duh i Božja Reč. I šta je Božja Reč rekla? „Neka bude svetlost.“ To je bila Reč. I čim je ta Reč izašla iz Božjih usta, došla je svetlost. Dalje opet čitamo da je Reč Božja rekla, „Neka bude svod posred vode“, i stvoreno je nebo. Tada je Bog rekao, „Neka se voda skupi zajedno, da se pokaže kopno“, i zemlja je bila načinjena. Vidimo da je svakoga dana Bog progovorio, prvog dana, drugog dana, trećeg dana… I nešto se dešavalo, nešto od haosa se menjalo. Cela Zemlja se nije promenila u jednom danu, trebalo je šest dana. Ne zato što Bogu treba vremena, Bog ju je mogao promeniti u trenutku, On je mogao Zemlju načiniti prelepom u jednom momentu, sa jednom Rečju. Ali On hoće da nas nauči nečemu već sa prve stranice Biblije, a to je, Bog radi u našem životu polako. Dan po dan, dan po dan. Svakog dana On želi da učini nešto u nama, da ukloni haos, da ukloni tamu, da ukloni bezobličnost, ono što nije slično Hristu, iz našega života.
U Novom Zavetu, u 2. Korinćanima 4:16 kaže: „Naš unutrašnji čovek se obnavlja dan za danom..“ Prvog dana bi trebala biti promena, drugog dana bi trebala biti promena, trećeg dana… i kroz ceo naš život Bog želi da nas menja malo po malo, malo po malo, sve dok ne dođe dan, na kraju našeg života, kad Bog može reći „Vrlo dobro. Mogao sam završiti moj rad na ovom čoveku.“ Ali tužna istina je da se sa mnogim Hrišćanima to ne događa! Zato što se ne odgovaraju na Božju Reč. U Knjizi o postanju u 1. glavi kad god je Bog progovorio, Zemlja je odgovorila, tako da se nešto desilo. I ako ti odgovoriš na Božju Reč kad dođe u tvoje srce, nešto će se definitivno desiti u tvom životu! Ako prihvatiš tu Reč, ako veruješ toj Reči, ako poslušaš tu Reč, nešto će se definitivno desiti, baš kao što čitaš u Postanju, u 1. glavi. Svaki dan se nešto desilo, i Bog je na kraju rekao ’dobro je’. Božja volja za tebe je da svaki dan primiš neku Božju Reč u svoje srce, koja će proizvesti neke promene u tvom životu! Iz tog razloga, za tebe je najvažnije da svaki dan primiš neku Božju Reč, to je važnije od hrane. Sećaš se prvog iskušenja sa kojim se Isus susreo u pustinji. On je postio četrdeset dana, i đavo mu je došao i rekao: ’zašto ne pretvoriš to kamenje u hleb, ti si gladan, ti ćeš umreti ako ne jedeš’. To je istina, ako ne jedeš hranu četrdeset dana i nastaviš tako, verovatno ćeš umreti. Ali Isus mu je odgovorio i rekao, parafraziraću Njegove reči iz Mateja 4:4, „Važnije je primiti Reč Božju nego jesti hranu.“ Jeste li čitali taj stih? „Čovek ne živi samo od hrane, nego od svake Reči koja izlazi iz Božjih usta“. Ono što On govori je da je važnije primiti Reč od Boga nego čak jesti hranu!
Koliko ima Hrišćana koji veruju u to? Koji veruju da je za mene važnije da svaki dan primim Reč Božju za moju dušu, moj duh, nego da primim hranu za moje telo. Svi mi znamo značaj hrane za naša tela, znamo da ne bismo rasli bez nje, i mi uživamo u hrani, uživamo u dobroj hrani. Zbog čega mnogi Hrišćani ne uživaju tako u Božjoj Reči? Zato što nisu razumeli njen značaj. Kao što se mala deca ponekad ponašaju, ona ne razumeju značaj hrane. Kažeš im da jedu, a oni neće, kažeš im da piju mleko, oni ne piju. Ponekad tata i mama moraju da ih primoravaju. Tako je i sa mnogim Hrišćanima. Ali jednom kad si razumeo da je Reč Božja ta koja može učiniti da rasteš, koja te može učiniti jakim, koja te može učiniti pobednikom nad Sotonom, predaćeš joj se i tvoj život će biti transformiran od haosa do lepote. Može ti promeniti ceo život ako počneš sa tom navikom od danas. Jel bi doneo odluku danas, da ćeš čitati Božju Reč, da ćeš je živeti, i da ćeš joj biti poslušan, svakog dana?