Pakao (4)

Milenko Isakov

“Ko će se održati pred Njegovim gnjevom?
I ko može da izdrži jarost Njegovog gnjeva?
Jarost se Njegova izliva kao oganj.”
(Naum 1:6)

Ovom porukom ćemo završiti naše proučavanje o paklu. U prošlim porukama videli smo zašto je pakao neophodan. Videli smo takođe kako Biblija opisuje pakao i videli smo da je njegovo trajanje večno. Danas želimo da pogledamo na koji način možemo primeniti doktrinu o paklu na ljudske živote. Postoji veliki broj ljudi koji smatraju sebe hrišćanima, a koji ne veruju u postojanje pakla. Takođe, postoji veliki broj hrišćana koji su sigurni da će nakon svoje smrti ići u nebo, a istina je sasvim suprotna. Naš cilj nije da nekoga ubeđujemo, niti da namećemo lično mišljenje, već da objavimo ono što jeste istina Božije Reči, a svi koji žele da tvore Božiju volju razumeće da li je ova nauka od Boga ili neki ljudi to jednostavno govore sami od sebe (Jovan 7:17).

U nastavku poruke citiraću brata Williama Nichols. Starozavetni proroci nas često upozoravaju na opasnost pakla: “Ko od nas može da boravi večnoj žegi?” (Isaija 33:14). “Ko će se održati pred Njegovim gnjevom? I ko može da izdrži jarost Njegovog gnjevaJarost se Njegova izliva kao oganj (Naum 1:6). Grešniče, da li si toliko arogantan da misliš da možeš da podneseš gnjev Božiji koji će se u punoj meri izliti na tebe? Možda misliš da pakao nije tako vreo i da ćeš moći da ga snosiš prilično dobro. Ako veruješ to, ti si više nego budala. Užasi pakla izazivaju drhtanje demona, a ti si toliko bezuman da budeš nepokrenut od tih strahota ili da ih smatraš lakim?

Nemoj misliti da ćeš izbeći pakao samo zato što ideš u crkvu, ili veruješ u Boga, ili intelektualno veruješ u istine hrišćanstva. Većina onih koji širom sveta redovno pohađaju crkvu svake nedelje otićiće u pakao. Vi koji ispovedate da ste hrišćani, a ne čitate mnogo Bibliju i malo se molite: kako ćete izbeći prokletstvo pakla? Vi koji niste posebno uznemireni malim gresima ili uzaludnim i prljavim mislima koje imate: da li ste spremni da idete u pakao? Vi koji mislite da se carstvo Božije sastoji samo u verbalnom ispovedanju Hrista ili intelektualnom verovanju da je Isus umro za vaše grehe, a koji niste zabrinuti za življenje svetog, pobožnog života, i malo ili nimalo ne mislite o Bogu u toku nedelje: da li ste spremni da izdržavate muke pakla i danju i noću u sve vekove? Trebate biti bolji, jer ako su ove stvari istinite u vezi vas, vi idete pravo u pakao, ako se ne pokajete. Ne obmanjujte sebe! Hrišćanstvo se ne sastoji u rečima ili pobožnim izjavama, ili samo intelektualnim uverenjimanego u novom srcu i novom životu koji je posvećen negrešenju i životu za slavu Božiju. Ako Bog nije promenio tvoje srce i život, još si u svojim gresima. Ako živiš u poznatoj neposlušnosti reči Božijoj i nezainteresovan si za to, nemaš pravo da smatraš da ideš u nebo: ti si na putu za pakao! Pokaj se od svih svojih greha i obrati se Isusu Hristu i predaj se Njemu kao Gospodu. Poslušajte reči Hristove: “Ako te oko tvoje sablažanjava, izvadi ga i baci od sebe, bolje ti je sa jednim okom u život ući, nego sa dva oka da te bace u pakao ognjeni.” (Matej 18:9). Ništa manje od potpunog odricanja sebe, napuštanja najdražeg idola i ostavljanja najnegovanije grešne navike (što figurativno predstavlja odsecanje desne ruke i vađenje desnog oka) jeste ono što On traži od svakog ko hoće da ima pravu zajednicu sa Njim, ali zapamtite, teškoća koja je uključena u napuštanje svega za Hrista nije ništa u poređenju sa provođenjem večnosti u paklu.

Ako slušanje o paklu može da nekako izazove nerazumne ljude da razmotre večne istine, onda je propovedanje o paklu zaista vredno. Bolje je videti pakao sada dok živiš i prestraviti se od njega, nego da večno podnosiš pakao kada umreš.

Ne bih želeo da se više plašiš pakla od greha. Greh je tvoj stvarni neprijatelj. Greh je gori od pakla, jer je greh rodio pakao. Da li bi bio spreman da ideš u pakao za celu večnost u zamenu za uživanje malo zadovoljstva i strasti ovde na zemlji? Beži od greha! Beži od življenja za sebe i od ugađanja sebi. Kada umreš biće kasno. Svaka prilika za pokajanje završava se smrću.

Ova doktrina je korisna za pobožne, kao i za bezbožnike. Doktrina o paklu treba da izazove strah Božiji u pravedniku. Pobožan strah je koristan na mnogo načina. Onaj ko ima Božiji strah u svom srcu ima veće poštovanje prema Božijim zapovestima. Onaj ko se istinski boji Boga ne plaši se ljudi i radije neće ugađati ljudima nego Bogu (Isaija 8:12-13).

Ova doktrina treba 
da poveća tvoju vernost i radost u Hristu pošto si izbavljen od muke pakla, a takođe i tvoju ljubav prema Hristu koji je pretrpeo gnjev Božiji na krstu umesto tebe.

Doktrina o paklu treba da probudi u tebi strah od greha. To bi u nama trebalo da izaziva strah čak i od malih greha i da budemo pažljivi da priznamo i odreknemo se greha srca i takođe greha u našem životu misli. Neka te doktrina pakla čuva od praktikovanja greha.

Doktrina o paklu treba da pomogne pobožnima da budu strpljivi u svim spoljašnjim, privremenim nevoljama koje dolaze na njih. Bez obzira koliko su velike vaše nevolje na ovom svetu, one su daleko manje od muka pakla od čega je Gospod oslobodio pobožne. Možda ćete morati da se podvrgnete mukama na zemlji, ali imajte na umu da su one samo privremene i da ste oslobođeni od najvećih muka tako da se možete čak i radovati u vreme nevolje.

Večnost stradanja u paklu treba da nas učini revnosnijima i željenijima da govorimo ljudima o Onome koji ih jedino može spasiti. Da li zaziremo od proglašavanja ovih svečanih istina? Da li nam se misao o paklu ne sviđa? Zapamtite da će Bog biti proslavljen čak i kroz večne muke nevernika u paklu. Njegovo povređeno veličanstvo će biti odbranjeno… Ono što je primarno u Božijem cilju u izboru i odbacivanju ljudi jeste Njegova sopstvena slava, i pakao će takođe proslavljati pravdu, moć i gnjev Božiji kroz svu večnost. U međuvremenu naša odgovornost je da se molimo i radimo za spasenje grešnika pre nego što ih stigne tako grozna kazna.

Ne mogu završiti bez konačne reči onima koji misle da su obraćeni, a nisu, a takođe i onima koji znaju da nisu obraćeni. Možete li zamisliti večnost? Zaustavite se sada i pokušajte da zamislite da se mučite neprestano, zauvek, bez kraja. Da li vas to ne plaši? Nikada nećete imati priliku za odmor, ni trenutak. Nikada ni kap vode da rashladite vaše isprženo grlo. Razmislite ponovo o tome koliko je večnost duga. Pokušajte da zamislite to: dan i noć, u sve vekove, goreti kao pauk u plamenoj peći. Oko vas će se večno čuti kreštanje, urlanje, lelek, proklinjanje dana rođenja osuđenih duša. Sećanje, stalno sećanje kako ste upozoravani na zemlji i kako ste ignorisali ta upozorenja: samo-zadovoljni i samo-prevareni da je sve dobro u vezi vaše duše. Jovu je žena rekla da prokune Boga i umre. Ako se ne pokajete i ne pribegnete Isusu Hristu koji je vaša jedina nada, vi ćete večno proklinjati Boga, mučićete se u Njegovoj prisutnosti, u užasnoj punini Njegovog gnjeva i nikada nećete umreti. Vi nikada nećete umreti. Vi nikada nećete umreti! Večnost je zauvek!

Pomozi nam, nebeski Oče da ozbiljno shvatimo ove istinite reči upozorenja. Pomozi svim čitaocima ove poruke koji nisu spašeni da predaju svoj život Isusu Hristu koji ih jedino može spasiti od užasa i strahote večnih muka u ognjenom jezeru. Amin!

Pretraga:

Sedmična poruka – prijava:

Povezani članci: