Pakao (3)

U prošle dve poruke videli smo zašto je neophodno postojanje pakla i kako Božija Reč opisuje pakao. Danas ćemo pogledati najstravičniji aspekt pakla, a to je njegova večnost. Već sam spomenuo i želim opet da naglasim da je ovo veoma neprijatna poruka za ljude, naročito za one koji ne žele da budu odgovorni Bogu za svoja dela. Biblija, međutim, kaže da će Bog suditi ljudima po njihovim delima. Takođe, mnogim današnjim hrišćanima se više dopada da slušaju i propovedaju o Božijoj ljubavi i praštanju, nego o Bogu koji se gnjevi na svaku bezbožnost (Rim.1:18) i koji će se osvetiti ljudima koji Ga ne poznaju i ne slušaju Evanđelje Hristovo (2.Sol.1:8). U nastavku ove poruke ja ću citirati Williama Nichols, autora propovedi “Strahote pakla”. 

Najstrašniji aspekt pakla jeste njegova dužina ili trajanje. Pakao će trajati večno. Možete li razumeti večnost? Nema matematičke jednačine ili formule koja to može objasniti. Vaš um ne može zamisliti večnost, ali ona zbog toga nije ništa manje stvarna. Ovaj aspekt pakla samo treba da izazove ljude da urlaju u pokajanju.

Nije iznenađujuće da su skeptici svih vekova napadali večnu prirodu pakla zamenjujući je doktrinom trenutnog uništenja zlih. Hajde da pogledamo Sveto Pismo i proverimo večnu prirodu pakla i da pokušamo da bolje razumemo večnost. Onda ćemo istražiti zašto pakao mora biti večan.

“I đavo koji ih varaše bi bačen u jezero ognjeno i sumporno, gde je zver i lažni prorok, i biće mučeni dan i noć va vek veka“ (Otkrivenje 20:10). Ovaj stih nam jasno daje do znanja koliko traje pakao. Pakao traje va vek veka! Kako bi mogli da upotrebimo jači i sigurniji izraz? Kada je Duh Božiji želeo da saopšti ljudima večnu prirodu pakla, koji izraz bi mogao to bolje da saopšti nego izraz “u sve vekove?” Pismo nema jači izraz da bi označilo večnost od reči “va vek veka”, jer je to ista fraza koja se koristi da nam kaže o večnom postojanju sâmog Boga, kao što kaže u Otkrivenju 4:9 – “Onome što sedi na prestolu, što živi va vek veka.“ Da li neko sumnja da će Bog živeti kroz svu večnost? Kako onda možeš da sumnjaš da pakao neće trajati svu večnost, kada se isti izraz koristi u oba stiha?

Hristos, opisujući veliki dan suda, govori o odvajanju zlih od pravednih koristeći ove reči: “I ovi će otići u večnu muku, a pravednici u život večni” (Matej 25:46). Da li postoji neko ko bi negirao da je nebo večno? Da li će život blaženih u nebu biti priveden kraju jednog dana? Naravno da ne, a ista grčka reč se koristi ovde u ovom stihu gde govori o večnom životu pravednika i večnoj muci bezbožnika. Pakao će trajati onoliko dugo koliko i nebo.

U paklu će biti određeni različiti stepeni mučenja za ljude, kao što je prikazano u više stihova Pisma. Luka 12:47-48 kaže: “A onaj sluga koji zna volju svog gospodara i nije se pripravio, niti učinio po volji njegovoj biće vrlo bijen, a koji ne zna po počini dela dostojna šibanja, dobiće, ali malo.” Hristos govori u Jevanđelju po Mateju 11:24, “Ipak vam kažem da će zemlji Sodomskoj biti lakše u dan strašnoga suda nego vama.” Stihovi u Mateju ukazuju na to da će ljudi u Kapernaumu dobiti veću kaznu na dan suda nego oni koji su živeli u Sodomu. Stihovi u Luci govore o razlici u sudu na osnovu količine primljenog svetla, neki će dobiti mnogo udaraca, a drugi malo. Oni koji su počinili veće grehe od drugih ili više grehova nego drugi dobiće veću kaznu u paklu (Jovan 19:11). Religiozni licemeri koji ispovedaju hrišćanstvo, a nisu pravi hrišćani, biće kažnjeni strožije od ostalih (Matej 23:14-15). Gospod je rekao o Judi Iskariotskom: “Bolje da se nije ni rodio” (Matej 26:24). Kako bi bilo koje od ovih stvari mogle biti istina ako je uništenje ono što čeka čoveka posle smrti? Postojanje različitih stepena kazne ima smisla jedino u svetlu čovečije sposobnosti da svesno oseća muke. Da li bi se moglo reći za Judu da bi bilo bolje da se nikada nije rodio ako je uništenje sve što ga čeka? Uništenje onda nije nikakva kazna.

Svaki put kada nevernik greši on dodaje svojim mukama u paklu. Osoba koja dva puta više greši od druge koja ima slično svetlo, dva puta veća biće njena kazna. Svaki dan u kojem grešnici nastavljaju da žive i dišu ovde na zemlji bez pokajanja, oni dodaju svojim mukama u paklu. Rimljanima 2:5 nam kaže: “Ali, zbog svoje tvrdoglavosti i srca koje se ne kaje nagomilavaš sebi gnjev za dan gneva i otkrivenja pravednog suda Božijeg.” Gospod Isus je ohrabrio pravedne da radije sabiraju sebi blago na nebu nego na zemlji. Zli ljudi svaki dan povećavaju njihov budući gnjev i muke svojim kontinualnim grešenjem. Oni svakodnevno dodaju svojoj kazni. U paklu će ljudi želeti da se nikada nisu rodili.

Čarls Sperdžen je rekao: “U paklu nema nade. Oni čak nemaju nadu u smrt – nadu da će biti uništeni. Oni su zauvek, zauvek, zauvek izgubljeni. Na svim okovima u paklu je napisano “zauvek”. U plamenovima tamo bljeskaju reči “zauvek”. Iznad njihovih glava čitaju “zauvek”. Njihove oči su ogorčene i njihova srca su bolesna od misli da je to “zauvek”. Oh, ako bih mogao večeras da vam kažem da će pakao jednog dana izgoreti i da će oni koji su izgubljeni moći da se spasu, bilo bi veliko slavlje u paklu na samu pomisao o tome, ali to ne može biti – jer pakao je “zauvek”. Oni su bačeni u tamu najkrajnju.”

Kristofer Lav koristi ilustraciju da bi pokušao da nam pomogne da razumemo šta večnost znači: “Pretpostavimo da su sve planine na zemlji od peska i da još mnogo takvih planina dodajemo na njih sve dok ne stignu do neba, a da mala ptica treba da jednom u hiljadu godina uzme jedno zrno peska sa te planine. Ne bi prošlo bezbroj godina pre nego što bi ta ogromna masa peska bila pojedena i odnešena, a ipak to vreme bi imalo svoj kraj i bila bi sreća za čoveka da pakao ne traje duže od tog vremena, ali čovečija mizerija u paklu jeste to što on neće imati nade da izađe odande nakon što je bio tamo milionima godina; njegove muke će biti večne, bez kraja, jer je Bog koji ga je osudio večan.”

Ranije smo pogledali neophodnost pakla ili zašto mora da postoji mesto kao što je pakao. Sada ćemo pogledati zašto pakao mora ne samo da postoji, nego zašto mora da postoji večno. Zbog čega je neophodno da pakao bude večan? Postoji nekoliko odgovora na ovo pitanje koje ćemo ukratko istražiti.

1. Prvi razlog koji ćemo posmatrati je spomenuo Kristofer Lav u upravo citiranom odlomku. Bog koji osuđuje ljude je večan Bog. Večnost pakla se zasniva na prirodi Božijoj. Da li je Božija Reč večna? Da li je Božija priroda večna? Pismo nam govori: “Isus Hristos je isti juče i danas, i do veka“ (Jevrejima 13:8). “Njegova pravednost traje zauvek” (Psalam 111:3). “Reč Gospodnja ostaje doveka” (1.Pet.1:25). Ako je Božija Reč večna, ako je Bog u pravdi večan, ako je Bog večan, zašto onda ne bi trebao i Njegov gnjev da bude večan? Kao večno postojeći, sve Božije osobine su večne i nepromenjive; zato pakao, kao izražaj gnjeva Božijeg mora biti večan.

2. Pakao mora biti večan, jer Božija pravda nikada ne bi mogla biti zadovoljena kaznom grešnika, bez obzira koliko dugo traje. Hristos o tome jasno kaže kada govori o poravnavanju sa svojim suparnikom pre nego što dođeš na sud, jer ćeš u suprotnom biti bačen u tamnicu i “Kažem ti, nećeš izaći odande, dok ne daš i poslednjeg dinara“ (Luka 12:59). Čovek ništa ne može da učini da bi platio za svoje grehe. Nikakva količina kazne u paklu, bez obzira koliko je duga, ne može otkupiti grehe. To je nemoguće; zato pakao mora biti večan.

3. Treće, pakao mora biti večan jer nam Sveto Pismo govori da crv koji izjeda savest ljudi u paklu nikada ne umire. “Jer crv njihov neće umreti i oganj njihov neće se ugasiti” (Isaija 66:24). Ako crv ne umire, onda i oni koje crv muči nikada neće umreti.

4. Na kraju, pakao će biti večan zato što će ljudi nastaviti da greše u paklu. Oni tamo povećavaju i sastavljaju svoju krivicu. Pakao je mesto gde ljudi koji se muče proklinju Boga, proklinju sebe, viču i vrište bogohulnim jezikom na svoje bližnje oko sebe. Zli ljudi će povećavati muke jedni drugima dok budu optuživali, krivili i osuđivali jedni druge. Ljudi se neće kajati u paklu zato što se karakter grešnika ne menja. Oni ostaju grešnici. Ljudi u paklu će grešiti svu večnost i zato će ih Bog kažnjavati večno.

U sledećoj poruci ćemo videti zašto je važna doktrina o paklu i kakav uticaj ona treba da ima u životima ljudi, i vernika i nevernika. 

Gospode, blagoslovi Tvoju Reč u srcima svih čitaoca ove poruke. Neka nas ove istine probude na iskrenu i predanu službu Tebi! Amin.