Najveći nedostatak – više ljubavi

Nalazimo se na sâmom kraju 2011.godine. Još jedna godina je iza nas. Sve što se desilo u tim danima, prošlo je zauvek i to vreme je nemoguće vratiti. Svi smo imali lepe događaje u toj godini koje ćemo pamtiti u daljem životu. Postoje verovatno događaji i scene koje nam nisu bile drage i koje ne želimo da pamtimo.

Takođe, svako od nas ima neko svoje mišljenje o kvalitetu života koji smo živeli u 2011-oj godini. Međutim, naše mišljenje o nama nije nešto na čega možemo da se oslonimo. Kada grafičar otvori u svom programu fotografiju i počne da retušira nečiji portret, ta fotografija na kraju predstavlja jednu nerealnu i nestvarno lepšu verziju fizičkog izgleda neke osobe. Mnogo puta i mi želimo biti “duhovni grafičari”. Želimo ulepšavati svoje unutrašnje, duhovno stanje. Svojim mišljenjem često pokušavamo da stvaramo bolju sliku o sebi nego što ona zapravo jeste.

Bog ne želi da varamo sami sebe. Zato postoji mnogo stihova u Svetom Pismu koji nas upozoravaju rečima “ne varajte se”. Naše srce je vrlo prevarno (Jeremija 17:9) i zato ono ne može biti merilo po kojem ćemo odrediti da li živimo ispravan život. Reč Božija je merilo! U poslanici Jakovljevoj čitamo da je Reč Božija to ogledalo u kojem možemo viditi naše stvarno, neretuširano duhovno stanje. Jakov piše: “Budite pak tvorci Reči, a ne samo slušači, varajući sami sebe. Jer ako ko sluša Reč, a ne tvori, on je kao čovek koji gleda lice tela svojega u ogledalu; jer se ogleda pa otide i odmah zaboravi kakav beše” (1:22-24).

Kada se nalazimo ispred ogledala, odmah smo svesni svojeg pravog izgleda. Mlade devojke koje mnogo vremena provode ispred ogledala čine veliki napor i čak se izlažu nekoj vrsti bola da bi ulepšali svoje lice. Neki hrišćani su odmah spremni da ih sude ne shvatajući da nam upravo one daju veliki primer kako u duhovnom smislu treba mnogo vremena da provodimo ispred ogledala Božije Reči i da poput njih želimo da se izložimo naporu i bolu kako bi Gospod uklonio svu našu ružnoću i ožiljke. Te devojke toliko uznemiri ono što je po njihovom mišljenju ružno na njihovom licu, da su brzo spremne da plate svu cenu koja je potrebna da se to ukloni. One se ne okrenu i ne zaborave kako izgledaju! One se mnogo više uznemire nečim što po njihovom mišljenju jeste fuzička ružnoća nego što se mnogi hrišćani uznemire kada ih Reč Božija jasno suoči sa nekom duhovnom ružnoćom u njihovom životu. Dakle, ako nas slušanje Božije Reči ne navede na tvorenje te iste Reči, mi treba mnogo da učimo od tih devojaka.

Najveći nedostatak u životima svih nas jeste Božija ljubav. Svaki naš greh je rezultat nedostatka naše ljubavi prema Bogu i Njegove ljubavi u nama. Kada su Isusa pitali koja je najveća zapovest za čoveka, on nije rekao da ideš redovno u crkvu, da se krstiš, da čitaš Bibliju ili da se moliš. Sve to je potrebno, ali to nije izvor. Izvor je ljubav prema Bogu. Isus je rekao: “Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom misli svojom. Ovo je prva i najveća zapovest” (Mat.22:37,38). Ako želimo da ispitamo koliko je naša pobožnost u 2011.godini bila kvalitetna, nemojmo brojati koliko puta smo bili u crkvi, koliko novca smo dali za Božije delo, koliko smo pomogli drugim ljudima, koliko smo gostiju primili, koliko mnogo smo čitali Bibliju i molili se, nego se pitajmo koliko smo voleli Boga. To je, dakle, merilo. Naša služba Bogu mora biti bazirana na ljubavi prema Njemu! Služba Bogu postaje samo mrtva religija ako u našem srcu nestane ljubav za Boga.

Možda će neko pitati, kako da volim Boga, kada ga ne vidim. Isus je rekao da je druga zapovest (voli svog bližnjeg kao sâmog sebe) kao i prva (Mat.22:39). Druga zapovest je potpuno jednake važnosti, dostojanstva i čistote sa prvom zapovesti. Druga zapovest nije ništa manja od prve, odnosno ljubav prema bližnjima (druga zapovest) je praktična dimenzija ljubavi prema Bogu (prve zapovesti). Dakle, ako želiš da ispitaš svoju ljubav prema Bogu, ispitaj svoju ljubav prema bližnjima. Ako nemamo pravu ljubav prema mužu ili ženi, prema deci ili roditeljima, prema šefu ili radniku, prema braći i sestrama u zajednici, ne treba da se zavaravamo umišljanjem da imamo veliku ljubav prema Bogu! Mnogi religiozni ljudi misle da prava ljubav prema Bogu podrazumeva mržnju prema određenim ljudima. To je đavolska religija. Dragi prijatelju, ako u tvojoj religiji ima mesta za mržnju prema ijednoj ljudskoj osobi, to je đavolska nauka. Hristova nauka je ljubav prema svim bližnjima!

Ne postoji vernik koji mnogo voli Boga, a nema mnogo ljubavi prema ljudima. Apostol Jovan to jasno kaže: “Ako ko reče: ja ljubim Boga, a mrzi na brata svojega, laža je!” (Jovan 4:20). Lažov je! Ako starešina ili propovednik ne voli brata koga vidi, kako svojim govorništvom i dobrim propovedima može umišljati da voli Boga? Njegova služba i darovi nisu nikakav dokaz da on voli Boga. Ljubav prema Bogu je zasigurno lažna ukoliko ne postoji ljubav prema bližnjima. Zato Jovan kaže: “I ovu zapovest imamo od Njega: koji ljubi Boga da ljubi i brata svojega” (stih 21).

Takođe, Isus kaže kako možemo znati da imamo ljubav prema Njemu. Jovan 14:21 – “Ko ima zapovesti moje i drži ih on je onaj što ima ljubav k meni; a koji ima ljubav k meni imaće k njemu ljubav otac moj; i ja ću imati ljubav k njemu i javiću mu se sâm.” Prava ljubav prema Hristu podrazumeva poslušnost Njegovim zapovestima, a Njegova glavna zapovest je ljubav prema bližnjima! (Jovan 13:34,35, 15:12,17, 1.Jov.3:11, 23).

Carstvo Božije je carstvo ljubavi. Ta ljubav potiče od sâmog Boga, od ljubavi između Oca, Sina i Svetoga Duha. Svi koji imaju ljubav prema Hristu, njima je Duhom Svetim pružena Božija ljubav (Rim.5:5). Bog je jedan! Carstvo Božije je jedno! Božiji narod je jedno! Mi smo svi ujedinjeni sa Bogom i međusobno jedan sa drugim tom svezom ljubavi koja nas povezuje u jedno!

Želim vam svima blagoslovenu Novu godinu rečima apostola Jude: “Milost, mir i ljubav da vam se umnoži.” Neka se u 2012-oj godini svima vama umnoži ljubav prema Bogu i bližnjima! Amin.