Hristova smrt

U ovom prazničnom periodu primećujemo kako ljudi u Srbiji obeležavaju rođenje Isusa Hrista. Međutim, interesantno je da Onaj čije rođenje se “slavi” nikada nije zapovedio svojim učenicima da se opominju Njegovog rođenja, već Njegove smrti. Ne postoji stih u Bibliji koji nam kaže da treba na poseban način da obeležavamo rođenje Isusa Hrista, a sa druge strane sâm Isus je rekao da se opominjemo Njegove smrti i da je obznanjujemo kroz obed Večere Gospodnje (Luka 22:19 – “Ovo je telo moje koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen”) sve dok On ponovo ne dođe (1.Kor.11:26).

Smrt Gospoda Isusa Hrista je bila jedinstvena. Niko nije umro kao što je On umro. Zapravo, niko se nije rodio kao što se On rodio i niko nije živeo kako je On živeo. Sve u vezi Isusa Hrista je bilo specifično i unikatno. Njegova smrt je bila potpuno jedinstvena.

Svaki iskreni vernik koji je predao svoj život Isusu Hristu zna da je sve što poseduje u duhovnom životu rezultat Hristove smrti. Svi mi imamo određeno poznanje i razumevanje značaja Hristove smrti. Ipak, svima nama je još uvek u velikoj meri Hristova smrt i sve ono što je nju propratilo velika tajna. Još uvek su mnoge stvari nedorečene i neshvatljive, i ja verujem da će cela večnost otkrivati tajanstvenost, istinsku vrednost, značenje i rezultate koje je Hristova krv i smrt donela čovečanstvu.

U ovoj kratkoj poruci želim da zajedno pogledamo četiri aspekta Hristove smrti: prvo, Hristovu smrt koja je bila stvarna fizička smrt; drugo, Hristovu smrt koja je bila nezaslužena smrt; treće, Hristovu smrt koja je bila Božijim planom određena i predskazana smrt; i četvrto, Hristovu smrt koja je bila natprirodna smrt.

Prvo, Hristova smrt je bila potpuno prirodna smrt. To je bila potpuno stvarna smrt. Njegovo telo je ostalo bez duha. Nije pretrpio samo duhovnu smrt (odvojenje od Boga), nego i fizičku smrt. Umro je. Reč Božija nam kaže da je Isus bio ubijen. Prilikom prve Evanđeoske propovedi Petar je rekao Izrailjcima: “Vi ste Isusa Nazarećanina preko ruku bezakonika prikovali i ubili.” (Dela 2:22,23). Petar im otvoreno kaže da su ubili Isusa, slično kao što je rekao drugom prilikom: “A načelnika života ubiste” (Dela 3:15). Dakle, Isus je zaista umro prirodnom smrću. On je prolio svoju krv, a svi znamo da telo bez krvi ne može da opstane u životu. Krv koju je Isus prolio na tom drvetu prokletstva bila je božanska. Bog je svojom krvlju stekao sebi Crkvu (Dela 20:28). Isus je okusio fizičku smrt (Jevr.2:9). Njegove reči: “Oče, u tvoje ruke predajem duh svoj” pokazuju da je On svesno ulazio u prirodnu smrt čija stvarnost je bila potpuno jasna kada je Njegovo telo bilo položeno u grob gde je ostao tri dana.

Drugo, Hristova smrt je bila nezaslužena smrt. Ona se potpuno suprotila Njegovom božanstvu i savršenoj svetosti. Njegova smrt je u tom smislu bila toliko nerealna koliko je neshvatljivo i nerealno da Bog umre. Gospod Isus ne samo da nije imao grešnu prirodu (pošto nije bio začet prirodnim putem, nego Duhom Svetim), nego je i u praktičnom životu bio potpuno svet, bez greha. On nije nikada učinio greh (1.Pet.2:19,22, 2.Kor.5:21). Pošto je smrt plata za greh (Rim.6:23), potpuno je nestvarno i nezasluženo da smrt ima vlast nad Njim, jer je On bio bezgrešan. Prilikom Njegovog suđenja sâm Pilat je priznao da na Njemu ne nalazi nikakvu krivicu. Zato kažemo da je smrt Božijeg Pomazanika bila potpuno nerealna i nezaslužena.

Treće, Hristova smrt je bila unapred određena Božijim planom. Petar je rekao Izrailjcima da su oni Božijim određenim savetom i promišlju primili Isusovo predavanje njima i da su ga preko ruku bezakonika prikovali i ubili (Dela 2:23). Dakle, Hristova smrt je bila unapred predskazana i određena od Boga. U Otkrivenju 13:8 kaže da je Jagnje koje simboliše Isusa Hrista bilo zaklano od postanja sveta. Taj stih nam daje do znanja da je Bog od postanja sveta (čak pre nego što se pojavio greh na svetu) isplanirao da Isus svojom smrću uzme kaznu naših greha. Rim.3:23-25 kaže da su svi sagrešili i izgubili slavu Božiju, a opravdaće se zabadava blagodaću Njegovom, otkupom Isusa Hrista koga je Bog odredio, po ceni Njegove krvi, žrtvom umilostivljenja za one koji veruju, da pokaže pravdu svoju, jer ostavi bez kazne pređašnje grehe (prevod Bakotića).

Hristovom smrću Bog je dokazao sebe pravednim time što nije kažnjavao naše pređašnje grehe, kao i grehe starozavetnih ljudi. Pre žrtve Isusa Hrista Bog nije imao nikakav razlog da oprosti ljudima grehe (žrtve životinja su bile samo senka stvarne žrtve koja je trebala doći), ali u svetlu te dolazeće žrtve Isusa Hrista koji je jagnje zaklano od postanja sveta Bog je bio potpuno pravedan da ostavi bez kazne mnoge grehe ljudi u prošlosti. Svi koji su dobili oproštenje greha, bilo da su to oni koji su živeli pre žrtve Isusa Hrista ili mi koji živimo sa ove strane Golgote, dobili su to na osnovu smrti i žrtve Gospoda Isusa Hrista.

Četvrto, Hristova smrt je bila natprirodna. Ona je bila drugačija i superiornija od svih drugih smrti. Smrt nije imala nikakvu vlast nad Isusom. On je dobrovoljno izabrao smrt. Isus sâm kaže u Jovanu 10:17,18 “Zato me Otac ljubi jer ja život svoj polažem da ga opet uzmem. Niko ga ne otima od mene, nego ga ja sâm od sebe polažem. Vlast imam položiti ga i vlast imam uzeti ga opet. Ovu sam zapovest primio od Oca svojega.” Dakle, smrt nije ugrabila Hrista, nego je On dobrovoljno nju izabrao. Njega smrt nije savladala, nego joj se On dobrovoljno predao. On se najpre dobrovoljno predao u ruke grešnika, zatim je u ogromnim patnjama imao bistar razum da se seti još jednog proročanstva iz Psalma 69:21 koje je trebalo da se ispuni, pa je rekao: “Žedan sam.” (Jovan 19:28). Takođe, kako vidimo iz uvodnog stiha, On je dostojanstveno visio na krstu sa uspravljenom glavom sve do trenutka kada je znao da je došao momenat da preda svoj život. Vrlo je bitno da primetimo da Njegova glava nije pala od iscrpljenosti, već ju je on dobrovoljno spustio predavši svoj duh Ocu.

Hristovu smrt su propratili mnogi natprirodni znaci. Zavesa u hramu se pocepala od vrha do dna. Bio je snažan zemljotres, stene su se raspadale i grobovi otvorili.

Dragi prijatelju, svi ti događaji nas podstiču da predamo naš život Gospodu Isusu, da živimo za Njega i da sve što radimo radimo Njemu na slavu. Smrt nije bila Njegov kraj, jer je On nakon tri dana vaskrsnuo iz mrtvih i posle četrdeset dana vazneo se na nebo i seo sa desne strane Božijeg prestola. On je Car koji je dostojan da primi svu slavu i silu. Sve ovo nije učinio zbog sebe, nego za nas. On se predao za naše grehe! (1.Kor.15:3).

Gospode Isuse, Ti si iznad svih! Tebi pripada naš život. Slavimo te zbog tvoje smrti radi nas i Tvog slavnog vaskrsenja koje nam je donelo opravdanje pred živim Bogom. Amin.