Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Onome ko mu je po volji
Bog daje mudrost, znanje i radost,
a grešniku daje zadatak da sakuplja i gomila bogatstvo
da bi ga predao onome ko je Bogu po volji.”
(Propovednik 2:26)
Solomun je pokušavao da nađe satisfakciju kroz razne oblike zadovoljstava, sticanjem imovine, pravljenjem jezera (2:6), posedovanjem mnogo robova (2:7), sakupljanjem srebra i zlata itd… “Sve što su mi oči poželele, nisam im uskratio” (2:10). Na kraju kaže: “Ali kada sam pogledao sve što sam učinio…sve je bilo ispraznost. Nikakve koristi od toga pod suncem.” (2:11).
Zatim on priča o uzaludnosti teškog rada, jer “čovek se mukotrpno trudi, a onda sve što ima mora da ostavi nekom ko se oko toga nije trudio. I to je ispraznost i veliko zlo” (2:21,22)
Čitamo nešto interesantno u 2:26 – “Onome ko mu je po volji, Bog daje mudrost, znanje i radost.” Ovo je istinita rečenica. Ako ti je srce čisto, Bog ti daje prilike na zemlji da stekneš Božansku mudrost, poznanje Njega i puninu radosti koja je u Njegovoj prisutnosti.
Međutim, kakav zadatak Bog daje grešniku? Da sakuplja i gomila bogatstvo da bi ga predao onome ko je Bogu po volji (stih 26). U večnosti, krotki će naslediti zemlju. Nema nikakve sumnje u vezi toga.
Svi mi ili potražujemo mudrost, poznanje Božije i radost Gospodnju, ili gomilamo i sakupljamo zemaljske stvari. Tu vidimo jasan kontrast između duhovne osobe i svetovne osobe. Religiozni ljudi su takođe i svetovni ljudi. Oni mogu poznavati svoje Biblije, ali ne poznaju Boga. Iz tog razloga provode svoje vreme gomilajući materijalne stvari i svetovno znanje koje im neće pomoći u večnosti.