Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“Bio je prezren i odbačen od ljudi,
čovek stradanja koji je znao šta je bolest”
(Isaija 53:3)
Bolesti su jedan kurs našeg duhovnog obrazovanja na kojem treba da diplomiramo pre nego što završimo naše zemaljsko putovanje. Isus, naš Preteča, takođe je diplomirao na tom kursu. Hajde da pogledamo Sveto Pismo po tom pitanju bez predrasuda.
Isaija 53:3 kaže: “Bio je prezren i odbačen od ljudi, čovek stradanja koji je znao šta je bolest” (prevod Holman Christian Standard).
Bolest nastaje kod ljudi zato što je zemlja prokleta. Kao rezultat toga, mi se znojimo, trnje nas može povrediti itd… (1.Mojs.3:17-19). Kada je Isus došao na ovu grehom prokletu zemlju, Njegovo telo se takođe znojilo i mogao se povrediti na trnje. On je takođe nekada bio bolestan. Biblija kaže da je Isus bio “upoznat sa bolešću” (Isaija 53:3 – Amplified Bible).
Da bi iskusio sve ono što mi doživljavamo u fizičkom smislu, Isus je takođe trebao da iskusi šta je bolest. Takvo stradanje je bilo deo Njegovog zemaljskog obrazovanja (Jevrejima 5:8). Velika nam je uteha da znamo tu činjenicu kada smo bolesni, baš kao što je uteha kada smo u velikim iskušenjima da znamo da je Isus takođe bio u svemu iskušavan (Jevrejima 4:15).
Bog i nama dopušta da budemo “upoznati sa bolešću” kao dao našeg duhovnog obrazovanja. Kada smo bolesni, naš Gospod želi da “pobedimo kao što je On pobedio” – ne da imamo nekakvo samosažaljenje ili da očekujemo da nas ljudi žale, ne da budemo zahtevni prema drugima, ne da gunđamo ili budemo namršteni, već da uvek budemo vedri i raspoloženi slaveći i zahvaljujući Gospodu (Otkr.3:21). Živimo tako u svim danima našeg života, jer je Njegova blagodat dovoljna za to!
Činjenica da je Isus nekada bio bolestan dokazuje da bolest nije uvek zbog greha, zato što je Isus bio bezgrešan. Slava Gospodu da u Isusu Hristu, našem Preteči, imamo Nekog ko saoseća sa nama, ne samo u našim iskušenjima, nego i u našim bolestima!
Pavle i njegovi saradnici Timotej, Epafrodit i Trofim su takođe diplomirali na kursu bolesti tokom njihovog zemaljskog duhovnog obrazovanja (2.Kor.12:7-9, 1.Tim.5:23, Fil.2:27, 2.Tim.4:20).
Bog je jednom prilikom zaustavio Pavla u Galatiji kroz bolest zato što je želeo da Pavle propoveda Evanđelje i osnuje crkve tamo. Pavle je prvobitno planirao da prođe kroz Galatiju na putu za malu Aziju, ali čitamo da im je Sveti Duh zabranio da napuste Galatiju (Dela 16:6). Ta zabrana Duha nije bila u vidu natprirodne vizije, nego time što je Bog dopustio Pavlu da bude bolestan u Galatiji, tako da nije mogao da nastavi putovanje ka maloj Aziji. To vidimo jasno u njegovom pismu Galatima gde kaže da je razlog njegovog zaustavljanja u Galatiji da im propoveda Evanđelje bio zbog njegove bolesti (Gal.4:13-15).
Još jedan razlog što Bog dozvoljava da nekada budemo bolesni jeste da možemo bolje da saosećamo sa bližnjima u svetu koji su bolesni. U suprotnom ne bi ništa znali u vezi toga kroz čega mnogi u svetu prolaze.
Međutim, Bog nas u svojoj milosti takođe isceljuje (Fil.2:25-27). Kao što se brinuo za Isusa, On će brinuti i za nas, tako da možemo tražiti isceljenje kada smo bolesni.
Ipak, ne možemo tvrditi i ispovedati potpuno oslobođenje od bolesti kao što možemo ispovedati potpuno oslobođenje od greha.