Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“U zemlji Uz živeo je čovek po imenu Jov.
Bio je to čovek besprekoran i čestit, bojao se Boga i klonio zla.”
(Jov 1:1)
Od 39 starozavetnih knjiga, knjiga o Jovu je jedina knjiga koju je napisao neko ko nije bio povezan sa Avramom. Jovovo bogatstvo se spominje u vidu stada ovaca i stoke kao u slučaju Avrama. Takođe, živeo je duže od Avrama. Sve te činjenice pokazuju da je Jov živeo u periodu između Noja i Avrama, tako da je posle Enoha i Noja on jedan od prvih Božijih ljudi o kojima znamo.
Ova knjiga je pisana tokom Jovovog života, jer su privatni razgovori koje je Jov imao sa svojom ženom i prijateljima zabeleženi veoma detaljno. To ne bi bilo moguće da je knjiga pisana samo nekoliko godina nakon što su se te stvari dogodile. Iz tog razloga, Knjiga o Jovu je prva knjiga Svetog Pisma koja je napisana stotinama godina pre Knjige Postanka (koju je napisao Mojsije oko 1500 godina pre Hrista).
Interesantno je videti da kada je Bog odlučio da piše Pismo, prva knjiga koju je pisao nije bila u vezi stvaranja, nego o pobožnom čoveku. To nam pokazuje šta Bog uvek traži. Bog je tražio pobožnog čoveka za vreme Enoha, Noja i Jova. Bog je od početka planirao da nam dâ 66 knjiga Svetog Pisma, a u prvoj knjizi On piše o tome što je najveća čežnja Njegovog srca – pobožan čovek.
Knjiga o Jovu nam daje uvid u neke stvari koje se ne mogu naći na drugom mestu u Bibliji. Vidimo ovde šta se dešava na “nebesima” kada jedno Božije dete na zemlji strada. Sâm Jov nije znao šta se tamo dešavalo tokom njegovog stradanja. Da je to znao, bio bi u velikoj meri utešen i ojačan u svojim iskušenjima, ali to je otkriveno tek nama koji čitamo tu knjigu. Dakle, mi smo u mnogo boljoj poziciji sada nego što je bio Jov.
Jov mora da je otkrio tu činjenicu božanskim otkrivenjem, nakon što je prošao kroz svoja stradanja i na kraju bio blagosloven od Boga. Zato možemo da razumemo što se Jov toliko mnogo žalio. Međutim, u Jovovom žaljenju ne smemo naći utehu i misliti da možemo isto to da radimo – zato što je nama dato mnogo veće otkrivenje nego što je Jov imao. Kome je više predato, više se od njega traži.
Iako je istina da Bog radi kroz crkvu korporativno, ipak On često koristi jednog čoveka koji ima snažan uticaj na mnoge druge u crkvi. Apostol Pavle je jedan primer toga. Kakve gubitke bi crkva imala da Pavle nije bio na takav način u potpunosti dostupan Bogu. On je samostalno čuvao da vukovi ne uđu u Efesku crkvi tri godine. Čim je napustio scenu, vukovi su ušli (Dela 20:29,30).
Bogu su i danas potrebni ljudi (i žene) poput Jova i Pavla.