Zac Poonen
(preveo Milenko Isakov)
“On je u svom telu poneo naše grehe na drvo,
da mi, umrevši gresima, živimo za pravednost.
Njegovim ranama ste isceljeni.”
(1.Petrova 2:24)
Da li je Isus umro radi otkupljenja naše kompletne ličnosti – duha, duše i tela? Da, za sigurno jeste, ali moramo se suočiti sa realnošću i ne živeti u svetu iluzije i obmane.
Dejstvo Hristovog otkupljenja je započelo upravo sada samo u duhu osobe koja je nanovo rođena. Mi smo u našem duhu oživljeni iz mrtvih i postali novo stvorenje (Ef.2:1-6, 2.Kor.5:17).
Međutim, naša duša (razum, emocije i volja) i telo još nisu nanovo rođeni. Tek treba da dobijemo punu korist od Hristovog dela na krstu u ove dve oblasti. Naš razum se može obnavljati i preobražavati polako i postepeno ako dozvolimo Svetom Duhu da menja naš sistem vrednosti sa ljudske na Božiju tačku gledišta.
Naše telo će biti preobraženo tek kada se Hristos vrati. Fil.3:21 to jasno potvrđuje. Kada se Hristos vrati, naše telo će uživati puninu vaskrslog života gde više neće postojati bolest i smrt. Međutim, Bog nam i sada u svojoj milosti s vremena na vreme dozvoli da iskusimo “silu dolazećeg sveta” u našem telu (Jevrejima 6:5) – ukus Njegove natprirodne isceljujuće sile. Na taj način mnogi vernici natprirodno dožive isceljenje od svojih bolesti. Iz tog razloga Bog je darovao neke udove Hristovog tela darovima isceljivanja i činjenja čuda.
Ipak, isceljenje tela je u potpunosti u Božijoj suverenoj volji i mi Mu ne možemo izdavati zapovesti ko treba biti isceljen, niti možemo ispovedati isceljenje kad god se to nama svidi, kao svoje pravo, ovde i sada – kao što možemo ispovedati potpuno oproštenje svih naših greha, kroz pokajanje, ispovest i veru u Hristovu smrt za nas.
Najjasniji dokaz da ne možemo ispovedati isceljenje kao svoje pravo i da posledice proklestva na našim telima nisu poništene kada smo bili spašeni, vidi se u činjenici da na kraju svi vernici ipak umiru, bez obzira koliko mnogo su se molili i ispovedali za sebe isceljenje i život! Bolest i smrt su rezultati prokletstva na zemlji, baš kao i znojenje, fizički umor i pospanost. Sve to će imati uticaj na naša tela sve dok se Gospod ne vrati. Dok smo u našem duhu već otkupljeni od prokletstva (Gal.3:13,14), naša tela, budući stvorena od zemaljskog praha, još uvek su pod uticajem prokletstva zemlje.
Šta ćemo sa Isaijom 53:5 gde kaže da smo Njegovim ranama isceljeni? Hajde da ne dajemo naše objašnjenje tog stiha, nego da pogledamo objašnjenje koje sâm Sveti Duh daje za ovaj stih u Novom zavetu.
U 1.Pet.2:24 čitamo da je Isus poneo naše grehe na krst, da bismo umrli grehu i živeli za pravednost, jer smo Njegovim ranama isceljeni.
Kristalno je jasno iz ovog stiha da se “isceljenje” ovde odnosi na “isceljenje od greha”, a da “zdravlje” koje primamo kao rezultat jeste “pravednost”. To se dalje dokazuje kroz kontekst narednog odeljka u kome se nalazi taj stih koji govori da treba da sledimo Isusa koji nije nikada zgrešio.
Šta ćemo sa Isaijom 53:4 koji kaže da je Isus poneo naše bolesti i nemoći koji je citiran u Mateju 8:16,17 ovako: “Kada je palo veče, doneše mu mnoge opsednute demonima i On rečju istera duhove i izleči sve bolesne – da se ispuni ono što je rečeno preko proroka isaije: “On uze naše slabosti i ponese naše bolesti” ?
Ponovo je kristalno jasno iz ovog odeljka da se to proroštvo ispunilo upravo tamo i onda na početku Isusove službe. To nije bilo nešto što će se ispuniti kada Isus kasnije umre na krstu, kao što mnogi ispovedaju. To proroštvo se ispunilo kada je Isus iscelio bolesne. To nije obećanje da je Isus uzeo sve naše bolesti na krstu.
Dakle, šta onda treba da radimo kada smo bolesni? Hajde da sledimo Pavlov primer. On se molio za isceljenje “trna u telu”. Na kraju je čuo da mu je Bog rekao da trn neće biti uklonjen, ali da će mu Bog dati blagodat da bude i pored toga pobednik (2.Kor.12:7-9). U slučaju Epafrodita, Pavle se molio i Bog ga je u svojoj milosti u potpunosti iscelio (Fil.2:27). U slučaju Trofima, međutim, i pored Pavlove molitve, nije bio isceljen (2.Tim.4:20). U slučaju Timoteja, Pavle mora da se mnogo puta molio za njega, ali Timotije je i dalje patio od stomačnih bolesti. Tako mu je Pavle na kraju rekao da uzima pomalo vina kao lek (1.Tim.5:23).
Dakle, za isceljenje od svake bolesti moramo uvek da se molimo molitvom da ako Božija volja nije da isceli, da nam dâ blagodat da se nosimo sa tim – da On odluči koja od te dve opcije je bolja za nas.
Ovo je uravnoteženo učenje iz Pisma. Ako volimo istinu, mi ćemo primetiti da postoje bolesni vernici u svakoj hrišćanskoj crkvi, kakvu god teologiju u vezi isceljenja imali. Međutim, mnogi zatvaraju svoje oči na ovu činjenicu zato što imaju predrasude.
Ko ima uho da čuje, neka čuje!