Početak Nemijine službe (2)

Sanavalat i Tovija su se rugali i prezirali Jevreje rekavši: “Šta to radite? Da li se to bunite protiv cara?” Nemija je odgovorio: “Bog nebeski će nam dati da uspemo. Mi ćemo ustati i zidati, a vama ne pripada ni deo, ni pravo, ni spomen u Jerusalimu” (2:20).

Nemija je bio veliki organizator i čovek koji je znao da motiviše ljude. Ljudi su radosno radili sa njim, zato što je i on sâm radio. Takve vođe su i danas potrebne u Srbiji – one koje će se moliti i postiti, koje imaju brigu za Božije ime, koje su dobre u organizovanju i motivisanju ljudi za delo Božije i koje rade svojim rukama.

U trećem poglavlju vidimo da je Nemija veoma brzo organizovao posao. Ta činjenica se ovde ne spominje zato što je Nemija bio previše ponizan da bi o tome nekome govorio, ali ovde možemo videti da je svakome bio dodeljen zadatak. Čak i prvosvešteniku je bio dodeljen zadatak (3:1). Prvosveštenik je bio najviše poštovan čovek u gradu, ali ni njemu nije bilo dozvoljeno da samo sedi i nadgleda posao. Ne, on je takođe trebao da uzme cigle i malter i da radi svojim rukama i pomaže u obnovi grada.

Zadivljujuće je videti kako je Nemija mogao da pridobije takve vođe da rade svojim rukama. Tu vidimo nešto od veličine Nemije. On je činio da ljudi osećaju da nisu previše veliki da bi radili svojim rukama i da su svi braća i sestre. Isti takav duh je i nama potreban u crkvi.

Da li primetite kako se često u ovom poglavlju pominje fraza “pored njega” (3:2,4,7,8). To znači da je zid građen bez ikakvih pukotina. Tamo su bili veoma različiti ljudi, ali svi su radili zajedno, sarađujući međusobno tako da na kraju nije ostalo ni centimetar pukotine u zidu. Čak su i žene radile svojim rukama (3:12). Salum je bio visoki zvaničnik u Jerusalimu, ali i njegove ćerke su isprljale svoje ruke radeći sa ciglama i malterom.